3. јун 1941. – Данас 76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини

У невесињском срезу напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба

Злочиначка оргија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. Међу мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора, Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташе паљбом из 40 пушака.

Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић. Претходно, нејач, стоку и ствари које су могли понијети склонили су у брдо. Дочекани куршумима, усташе су побјегле али су се послије подне вратили, знатно ојачани. Због недостатка муниције, устаници су одлучили да се повуку.

Злочинци су упали у село у убили све што су затекли- болесну старицу Тодору Ивковић, којој су пуцалу у уста. Убили су и Цвијету Ивковић и њено дијете Анђелу од годину дана, коју су ставили на мајчине расјечене груди и Бранка Стајића, младића из сусједног села.

У љубињском срезу, Тогоналов злочин у Ранковцима

Предводник зликоваца Леон Тогонал је у Љубињском срезу чинио звјерства над српским цивилима паралелно са оним што је његов брат Херман чинио у  Гатачком крају, који је убиством Благоја Шаровића у Степену кренуо у припрему масовног покоља на Корићкој јами.

Дан касније Леон Тогонал је кренуо да спрема једнако тежак масакар у Капавичкој јами, источно од Љубиња. Крећући у хајку на Србе он је у селу Ранковцима, код саме раскрснице путева ушао у кућу  српског домаћина Митра (Јефте)  Милојевића. То је био најчеститији и најугледнији домаћин у цијелом крају. За примјер домаћој усташкој  злочиначкој багри, убио је недужног човјека у кући у коју га је овај примио, пред другом чељади.

Потом је поручио: „Тко неће овако убијати Србе, бит ће убијен!“

Наравно, онима око њега није требала ни пријетња, ни молба, да ускоче у крваво коло.

Приредио: Миленко Јахура, СНД Пребиловци

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 03. јуна 2016. године.