Скочите на садржај
Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр Павле Ботић Нови Сад: Полет прес, 2003 Садржај Прескочи навигацију ———————————————————————————————————————————– Предговор >
Петог децембра 1621. лета Господњег римокатолички свештеник Пасквалин извештава у писму Ватикану да је крстио Николу Копчића „муслимана из Босне“, старог 17 година, а 25.октобра 1623. скадарски бискуп Доминик Андриаши шаље „радосну обавест“ Светој столици да је превео у римокатоличку веру 305 православаца. Пише: Јованка Симић Ово су само прва два од укупно 390 ватиканских докумената о преверавању (унијаћењу) српског народа у 17. веку на простору Далмације, Херцеговине, Босне, Црне Горе и Србије које је угледни српски архивиста Марко Јачов (Бенковац, 1949. – Кастел Гандолфо код Рима, 8. јануар 2022) у Ватикану пронашао и потом сабрао у књигу „Списи конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644.“ Књига докумената
РЕЧИ СМИЉЕ АВРАМОВ О РУЗВЕЛТУ ВАЖНИЈЕ НЕГО ИKАД: KАKО ЖИВЕТИ СА ОНИМА ОД KОЈИХ СТЕ ДОЖИВЕЛИ ГЕНОЦИД Љубазношћу новинарке и пријатеља наше редакције Милијане Балетић, Глас јавности преноси њен интервју из 2004. године, са преминулом професорком Смиљом Аврамов под називом “Нови светски поредак, право или сила“ у којем је, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника и пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен! У интервјуу она говори о обнављању Југославије и о томе како је Рузвелт био против тога, како је питао краља Александра Kарађорђевића: “Па шта вам треба Југославија, како можете живети са народом од кога сте доживели геноцид?” Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ Везане вијести: ВИДЕО: Српски
Припадници 13. Ханџар дивизије, 16. марта 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама овог
Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили. Данас је Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева и обузе ме нека језа и хладноћа. Сјећам се дана кад су убијене Наташа и Милица, свирала је узбуна и прекинута је школа, јер је 50 метара од прве линије. Касније нам је јављено да су на Грбавици убијене из снајпера Наташа и Милица. Наравно било је примирје, а од примирја највише нас је страдало. Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили. Свијет ми нисмо много интересовали и тај свијет није хтио да зна за нас. Били смо гладни, жедни, бједни. Нагутали
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да да у свом раду коначно почне да користи 250.000 докумената о злочинима над Србима. Тужилаштво за ратне злочине преузело је 2009. године архиву бившег Савезног комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. године. Одлуку о оснивању наведеног Комитета донијела је Скупштина бивше СФРЈ 18.марта 1992. године. Током свог постојања прикупио је више од 250.000 докумената о злочинима над Србима. Комитет, који је једно време предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић, истраживао је ратне злочине над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој
Да ли је поновна актуелизација Дана сећања на жртве фојби у Италији последица историјског реваншизма и замене теза, или жеља да се достојно обележе невине жртве партизана о чијој судбини се није говорило Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета територију која се налази између нових граница Југославије, одређених у члановима 3 и 22, италијанско-југословенске границе која је постојала на дан 1. јануара 1938, а такође и општину Задар и сва острва и оближња острвца. Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета острво Палагружу и остала острвца… – наведено је између осталог у указу о ратификацији мира између Италије и Југославије који је потписан фебруара 1947. године. Тим указом, који
Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости, Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата» који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом. Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако објединили заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма. У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије. На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што су Јасеновац
Након изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције – да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране. Референдум – 1. март 1992.Фото: РТРС У суботу, 1. марта, навршавају се 33 године од нелегалног референдума о унитаризацији и прегласавању Срба у БиХ, иако је дотадашња, бивша „социјалистичка БиХ“ од 1945. године функционисала стриктно по принципу да се не смије дешавати прегласавање ниједног народа. Након што је 1990. године у БиХ изабрана скупштина са вишестраначким саставом, од почетка функционисања видљива
У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову
Наши су напредовали и гледали смо кроз двоглед као муслимани бјеже оним Игманским путем у колонама. Причало се, да нам треба 500 метара да се спојимо са Ђенералом и да је то крај рата. Мама само што је изашла из стана и отишла на посао, а ми устали и молили се Богу. Неко залупа на врата и прекидох молитву. Бураз оста у соби да се моли, а ја отворих врата. Испред стоји баба сва запухана и рекох јој: -Одкуд ти баба овако рано? -Ма јутрос наишле Муње, свратио Владо да види ђеда и одоше на Игман. Рече баба и прође у ходник и сједе сва успухана. Брише зној и пуше
Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.
Само овако може се описати права истина свега што се дешавало у логорима НДХ, а што сада бискупи из Загреба релативизују и негирају. О патњама у фабрици дечје смрти у Сиску за „Новости“ је, 2018, две године пред смрт, сведочио логораш Божо Видачковић из Градишке. То је била његова рана цео живот. Рођен је 1933. у поткозарском селу Цимироти, одакле је са оцем, маћехом, те четворо браће и сестара у новембру 1941. године избегао жестоку усташку офанзиву. У јуну 1942. почео је стравичан покољ Срба на Козари. Заробљени су и отерани у логор Стара Градишка. Ту су их усташе тукле 15 дана, затим су их пребацили у Јасеновац. На путу
Дана 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао је четверочлану српску породицу Радосављевић: Радета (36), његову супругу Јованку (32) и њихове малољетне синове Дејана (14) и Ненада(10). Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака пуцајући им у главе. Пошто је Дејан и након пуцњаве давао знакове живота, Мудри му је кухињским ножем задао још осам убодних рана по грудном кошу и стомаку. Затим је тијела мртвих Радосављевића посложио по поду трпезарије једно до другога,
Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић из Доњих Рујана. Било јој тада четрдесетак година. Преживјела пакао живе гробнице у њедрима Динаре, али живот учинио своје. Стигле године, стигле посљедице мјесец и по дана проведених у безданици без довољно воде и без хране, болест сломила измождено тијело и ова храбра, поносна старица већ безмало тридесет година више није међу живима.Захваљујући њеном унуку Божу Лалићу из Аранђеловца, гдје је Цвита провела своју животну јесен, њено сјећање и казивање о том злом љету 1941. године остало је забиљежено на магнетофонској траци као живо свједочанство и порука да се зло љето више никада не понови:„Видимо ми да се
ГРАЧАНИЦА, 24. МАРТА (СРНА) – Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосиjе данас у
БЕОГРАД, 24. МАРТА (СРНА) – Данас се навршава 13 година од НАТО
БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Српкиње коjе су системски силоване у муслиманским
ЗАГРЕБ, 23. МАРТА (СРНА) – Пред Жупаниjским судом у Загребу данас ће
БАЊАЛУКА, 23. МАРТА (СРНА) – Основни закључак писца књиге „Босански рат“ Добрице
БАЊАЛУКА, 23. МАРТА /СРНА/ – У Бањалуци ће данас бити одржан округли
У понедељак 19. марта, у Капитоларној дворани италијанског Сената републике у Риму,
Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко
Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине обjавила jе, први пут, дjело академика проф.
У Музеjу Републике Српске у Бањалуци сутра почиње семинар о теми „Култура
УДРУЖЕЊЕ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ И СРПСКО УДРУЖЕЊЕ ЛИЧАНА ГАЦКЕ ДОЛИНЕ И ВРХОВИНА
Парохиjа Цркве Светог Николаjа и Завичаjно удружење Баљци-Мирловић Поље организуjу добротворно вече
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
