arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Усташе спроводе заробљене Српкиње

Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

25. јул 2025.

После стравичног злочина у Православноj цркви у Глини, а међу броjним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баниjе, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. jула 1941. године, свакако jе наjстрашниjи. Тада jе у том селу убиjено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи броj жена коjе су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну. Бански Грабовац jе питомо село, смештено у готово самом центру Баниjе. Накад jе било општинско место. А општинско jе било и пре Другог светског рата. На самом почетку устанка српског народа на Баниjи, нападнута jе железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била jе

Др Ђуро Затезало: Покољ у Банском Грабовцу на Банији

24. јул 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА БАНСКИ ГРАБОВАЦ Будимир Поповић и Бранко Тадић, Тремушњак Јабуковац, Петриња Сваки од доведених морао је стати на руб јаме, гдје су га убијали батовима а неке су постројавале усташе у строј и убијали из митраљеза „У рано јутро 24. јула 1941. године дошли су у село Бански Грабовац оружници НДХ из оружничке школе у Загребу, усташе из Глине и Петриње, те оружници из околних оружничких станица. Њих око 500. Одмах су се разишли по сусједним српским селима: Влаховић, Лушчани, Дреновац и Бачуга. Хватали су Србе и одводили их

УОЧИ ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

24. јул 2025.

То су ти дани када су их у колони повели, када деци нису дали ни кап воде, када су жене унезверено стезале децу, једно у наручју друго за руку… То су ти дани када су, никоме криви, живи летели на дно дубоких крашких јама. То су ти дани када су Срби нестајали, одлазили заједно у вечност. Пише: Цвијета Радић То су ти дани када ти врелина ваздуха улази у груди, а сунце сиђе до самог темена. То су ти дани када се радујеш зрелом житу и зрелој трави и гледаш у небо хоће ли се умилостивити земљи топлом капи кише… Не, не. То су ти дани када су они стезали

ПРОШАО КРОЗ ЛОГОРЕ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Преживео рањавање, тифус, глад и бомбе

23. јул 2025.

Логораш Раде Влаисављевић (95) подржао иницијативу „Новости“ да се обележе стратишта. Имао 20 година и 40 килограма, погођен у обе руке и ногу. Био и на принудном раду. РАДЕ Влаисављевић (95) један је од најстаријих, а можда и најстарији преживели логораш који је прошао кроз логоре на Старом сајмишту. Ту је доживео савезничко бомбардовање, у априлу 1944, па је пребачен у Милишића циглану на Звездари. Много његове сабраће, логораша, изгинуло је или умрло од глади и тифуса. Управо зато је овај витални деведесетпетогодишњак поздравио иницијативу „Новости“ да држава достојно обележи масовне гробнице на Гардошу и Бежанији, где је покопано између 11.000 и 14.000 српских жртава. Историчар Милан Кољанин из Комисије

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

23. јул 2025.

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

Истина о хрватској борби против нацизма

23. јул 2025.

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма. Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу,

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

22. јул 2025.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

Отац Оливер Суботић: Хрватска – светски центар хришћанског атеизма 

22. јул 2025.

Сви савесни Хрвати-римокатолици треба јавно да кажу свој став о масовној појави најгрубље верзије хришћанског атеизма у својој земљи. А пре свих то треба да учине римокатолички свештеници и бискупи који држе до Истине јер се срцем верује за правду, а устима исповеда за спасење (Рим 10, 10). Пише: Презвитер Оливер Суботић Недавни загребачки концерт хрватског певача познатог по живописном надимку „Томпсон“ је доживео различите осврте у ex-YU јавности. Критичке опсервације су, сасвим очекивано, биле најбројније у Србији, а било их је нешто мањим делом и у Хрватској (углавном међу интелектуалцима и политичарима са левице), док су у другим балканским државама биле спорадично приметне. Заједничко за све критичке увиде је то да

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић             Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа,  погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање  државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Зеленгора- велико неопојано гробље краљевих војника

21. јул 2025.

Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге „Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре“. Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”. Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању

Други светски рат: шокантна истина

21. јул 2025.

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције. Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу: „Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“ Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко

Ђурђица Драгаш: КОЛО

19. јул 2025.

У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично „дечје мртво коло“. КОЛО У колу сам ти мајко остала,небу се предала.И Јована сам за руку држала…док нам руке не одсекоше. У колу сам се с душом растала.Пустила је да одлети.Однео је лептир к теби,к селу нашем, под облаке. Одсече ми крвник кике,плаве попут жита зрелог.Прогута их трава дивља,да израсту, да причају.Плетенице, чаробнице. У колу сам, мајо моја.У колу што се к небу вије.Не боли ме више ништа,осим руке Јовановешто у мојој завек оста. Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Годишњица: Исконско зло – покољ дјеце у Машвини

18. јул 2025.

“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке” пита се болно и готово невjеруjући др. Ђуро Затезало у своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” . Свjедочанства о овом догађаjу показуjу да jе Покољ, геноцид над Србима почињен од стране НДХ био манифестациjа исконског зла, тешко разумљивог и никада до краjа

Заклали су ми тек рођеног сина

18. јул 2025.

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

Оливера Шекуларац: „Пјесма“

17. јул 2025.

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,„Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…“ У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА