2024 - Страница 5 од 31 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2024 » Страна 5

Aнa Пoжaр: Гдje гoд смo у Jaсeнoвцу бушили, нaшли смo кoсти

13. новембар 2024.

Из ИНA Инжeњeрингa изнajмили су нaм урeђaj кojим смo снимaли тeрeн и вршили бушeњa. Oд музeja дo спoмeникa, с њим смo нaишли нa oстaткe гдje гoд бушили. Или нa кoсти или нa прeдмeтe лoгoрaшa. И сaдa нaм кaжу дa грoбницa нeмa! Сjeћaм сe дa су сe кoсти пojaвилe и нa oбaли Сaвe, збoг нискoг вoдoстaja. Учeсници OРA Jaсeнoвaц пoмoгли су нaм дa их сaхрaнимo. У мaлoм, гoтoвo нaпуштeнoм сeлу Стрмeну пoрeд Суњe, уз сaму oбaлу Сaвe, сaмa у кући живи Aнa Пoжaр, нeкaдaшњa дирeктoрицa JУСП-a Jaсeнoвaц. Билa je нa чeлу тe институциje читaвo дeсeтљeћe, свe дo 1990. Дaнaс, у oсaмдeсeтoj гoдини живoтa, гoтoвo нe излaзи из сeлa. Згрoжeнa рeвизиoнизмoм кojи буja у Хрвaтскoj, oнимa

Усташки логор на Пагу (4): И МОРЕ – ГРОБНИЦА

13. новембар 2024.

English Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14. маја 1975. до 4. јуна 1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида над Србима и Јевреjима отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. У претходна три наставка описан jе усташки логор „Слана“ у коjем jе поубиjано за свега три мjесеца усташке владавине отоком 1941. године 10-15 тисућа логораша, жена, дjеце и мушкараца. Мjесто умирања звано „Слана“ открили су воjници

Др Ђуро Затезало: Убијени и прогнани Српски православни свештеници на подручју Епархије горњокарловачке у вријеме НДХ 1941. – 1945. године

12. новембар 2024.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање Убијени и прогнани Српски православни свештеници на подручју Епархије горњокарловачке у вријеме НДХ 1941. – 1945. године Трлајић Сава (Светозар Трлајић) (Мол. Бачка, 1884.), Епископ горњокарловачки. Усташе га ухапсиле 17. јуна 1941. године, мучиле га у штали злочинца Јосипа Томљеновића у Плашком са још 13 Срба и свештеника, те се наслађивали у његовим мукама. Има свједочења да је одведен у логор „Даницу“ код Kопривнице па у у казнионицу Окружног суда у Госпићу гдје је мучен. Половином аугуста 1941. године везан је с већом групом Срба у ланце и одведен према

ЖЕНСКО – КАМЕН МЕЂАШ ИСТИНЕ И ЉУДСКОСТИ

11. новембар 2024.

Монодрама ,,Кô камен (Веленка Брстинова и кћер јој Драгана)“ је документарна драма Драгане Мандрапе, у извођењу глумице Љиљане Чекић, а у продукцији Српског просвјетног и културног друштва ,,Просвјета“ из Бањалуке. Пише: Катарина Кулезић Док сам путовала аутом по Босни и Херцеговини, нисам разумела, али сам осетила зашто над тим божанским лепотама стоји сенка. Андрић је доказивао у својим приповеткама и романима да су лепа бића самом својом лепотом проклета. Лепота, на којој други завиде је зла коб. Док покушавам на силу и безуспешно да оповргнем ту мисао, дави ме Јабланица, боли ме надстрешница, разлежу се пашњаци по којима стока лењо пасе, спушта се аутобус булеваром ка мосту Слободе… Балкан је

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Бањој Луци

8. новембар 2024.

У Кући Милановића, у суботу 09. новембра 2024. у 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији, књижевном изразу и инспирацији за ову збирку говориће сценариста Наташа Дракулић, испред издавача Момчило Мирић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из

ПОВРАТ ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВА ЗА ОДБИЈЕНЕ ТУЖБЕНЕ ЗАХТЈЕВЕ У ХРВАТСКОЈ

7. новембар 2024.

Дана 28.12.2024. истиче рок у којем сви они, који су платили парничне трошкове досуђене Републици Хрватској, и њихови законски насљедници могу поднијети захтјеве за поврат наплаћених тражби на надлежном државном одвјетништву у Хрватској. Ово се односи на трошкове парничног поступка досуђене Републици Хрватској након 31. јула 2003. године, у поступцима за накнаду штете због убојства блиске им особе током рата те ради накнаде штете покренутим на основу Закона о одговорности за штету насталу услијед терористичких аката и јавних демонстрација и Закона о одговорности Републике Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних и редарствених снага током Домовинског рата, а којима су тужбени захтјеви одбијени. Ненаплаћене тражбине се отписују, а за

Ђурђица Драгаш: Коридор мог живота

7. новембар 2024.

Прошле су године, стасале генерације које се не сећају рата, које до Бањалуке путују најбржим путем, преко Хрватске. Радујем се због тога, али у име свих нас којима је Коридор заиста био пут живота још једном кажем – хвала онима који су нам га подарили! Нека је вечна слава свима који су на њему заувек остали! Година 1992., Лика, Република Српска Крајина. Прелепо мајско јутро мирише на расцветале воћке и траву окупану росом. Возимо се добро познатим путем, аутомобил као по навици лагано сече кривине. Не бринемо о томе да ли ће нам неко доћи у сусрет. Већа је вероватноћа да на овом путу сусретнете неку зверку него аутомобил. Нема

Дете из логора

5. новембар 2024.

Сведочење Гојка Шашића који је своје прве кораке направио у усташком логору у Славонској Пожеги. Пише: Оливера Радовић Гледајући Гојка Шашића на позорници, слушајући његове реплике из текстова Душка Радовића, док увесељава публику, многи су сигурно видели шармантног времешног господина који своје пензионерске дане проводи радећи нешто што је можда читавог живота прижељкивао. Много пута је насмејао или разгалио публику играјући у аматерским представама, наступајући на различитим скуповима. А он је, уз сву љубав и посвећеност театру и писаној речи, тамо заправо – лечио душу. Душу велику као кућа, али рањену још од првих дана које памти. И које не памти, али су га свеједно формирали као особу. Гојко је

Ђурђица Драгаш: Молитва

5. новембар 2024.

Има ли те Боже, гледаш ли ме, црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Воде,воде,плачем без суза,из мрака,са дна понора. Не боли ме ништа,немам ноге, немам руке,немам срце у грудима.Само очи имам,очи што још виде парче неба,далеког, плавог и туђег. Не чујем одавно,ни ветар, ни кишу, ни корак звери.Не чујем јауке и самртни ропац,дечји плач и мајчину молитву.Не чујем последњи дрхтај живота у овом безданом паклу.Тишина, тишина, тишина… Само још моје очи живе и гледају небо.Само још моја утроба вапи за капљицом воде. Има ли те Боже,гледаш ли ме,црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Узми ми очи, да не видим небо,узми ми душу, да заборавим,води ме пут светлости твоје.Води ме из

Пребиловци оживљени речју и сликом – И ИСПОД СИВЕ ДРУГЕ БОЈЕ ЖИВЕ

1. новембар 2024.

На овогодишњем, 67. Међународном сајму књига у Београду, 25. октобра 2024, у сали „Иво Андрић“ у 14.00 сати, представљено је једно од најновијих издања угледне издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада и саиздавача Завичајног удружења „Огњиште“ из Пребиловаца. Књигу под симболичним насловом „И испод сиве друге боје живе“, приредио је новинар и публициста Ацо Драгићевић уврстивши под њене корице пробране текстове више од 50 дугогодишњих сарадника који су своје прилоге током две деценије објављивали на порталу „Пребиловци село на интернету“. – Како већ доликује месту и прилици морам навести изреку нашег јединог нобеловца: „Завичају смо, вазда, дужни“ – напоменуо је Младен Булут и додао да се ово дело може сматрати и својеврсном монографијом и

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Беговић: Јадовно је авангарда најмрачнијег периода eвропске историје

31. октобар 2024.

Логор Јадовно је био државни пројекат, велики логистички подухват, у који је била укључена државна железница, која је омогућила транспорт жртава са удаљених места НДХ. И ове године, пре свега, у хрватској јавности колају заблуде о Јадовну, како се уобичајено означава комплекс усташких логора „Госпић Јадовно-Паг“, на које треба одговорити чињеницама, изјавио је ФоНету професор Правног факултета у Београду др Борис Беговић, који сматра да је Јадовно било „авангарда најмрачнијег периода европске историје“. Негирајући тврдње да је Шаранова јама једина јама логорског комплекса „Госпић-Јадовно-Паг“, Беговић објашњава да је она једина обележена и њој се може релативно лако прићи. Идентификоване су 32 јаме на подручју Велебита, прецизније на ширем подручју Јадовна,

Милан Басташић: Оружани прогон Срба са Билогоре

31. октобар 2024.

Напад паравојних формација међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Нити један обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, приватних камиона, комбија и особних аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице

Веритас: Прије 33 године хрватске власти евакуисале и етнички очистиле српска села у Пожешкој котлини

31. октобар 2024.

Прије 33 године, 29. октобра 1991, хрватске власти су почеле евакуацију Срба из 26 села Пожешке котлине, након чега је извршено систематско пљачкање, паљење и минирање српских кућа, да се Срби више никада не врате, док је дио старијег становништва, које је остало у кућама, настрадао у тој акцији. За спроведено етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, још нико није процесуиран ни пред међународним нити пред домаћим судовима, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”. Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватке почели су спроводити

Епископ Јеротеј: Жртве невиних Шапчана опомињу нас да партијашење, атеизација и поделе у нашем народу могу имати трагичан завршетак

28. октобар 2024.

Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј служио је 26. октобра 2024. године код шабачког Старог моста парастос невино пострадалим жртвама комунистичког режима, који су убијени током 1944/1945. године. Том приликом, епископ Јеротеј је беседио. – У име Оца и Сина и Светога Духа! „Господ све неизрециво љуби… Ради неког будућег добра Он је попустио ово страдање на руски народ. Ја то не могу схватити и прекратити. Остаје ми само молитва и љубав“. Овако је на Светој Гори Атонској говорио Свети старац Силуан, нашем владици Николају, о бољшевичком терору над Црквом и верним руским народом за време Октобарске револуције у Русији. Заиста је и нама овде сабранима непојмљиво такво слично страдање наших суграђана,

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Ефраиму Зурофу почасни докторат за истину о Јасеновцу?

27. октобар 2024.

Ономе који је, како рече Гидеон Грајф, очигледно случајно, упао баш на линију државног наратива Хрватске од 83.000 до 100.000 жртава у Јасеновцу. Пише: Душан Ј. Басташић СРНА јавља да је Сенат Универзитета у Бањој Луци 24. октобра ове године донио одлуку да се директору Канцеларије Центра „Симон Визентал“ у Израелу и Одјељења за Источну Европу Ефраиму Зурофу додијели почасни докторат, за изузетан допринос у ширењу истине. Поред осталог, у аргументацији за овакву одлуку, наведено је и да је лауреат члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу. Кад је већ ријеч о изузетном доприносу за утврђивање и ширење истине о Јасеновцу, никоме а посебно не потомцима жртава, српској академској