2024 - Страница 17 од 30 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2024 » Страна 17

Нацисти и усташе договорили прогон Срба

2. јун 2024.

Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање, односно протјеривање, у Србију око 200.000 Срба. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у фашистичкој НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из 1941. године било их је 1.848.000, од укупно 6.966.729 становника, или 26,5 одсто. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. У НДХ Хитлер је уврстио и подручје БиХ, на којем је тада

Уз Светог Вукашина по Лици и Велебиту

2. јун 2024.

Циљ једне у низу Јадовничких експедиција, био је лоцирање и обележавање три места страдања Срба у ери Покоља у Другом светском рату, три оскрнављена или потпуно срушена споменика, два у Госпићу и околини и један у близини Грачаца. Пише: Ђурђица Драгаш И прође мај… Још један мај у којем преко ноћи отопли, озелени, замирише! И могла бих да додам- један обичан мај – да није било путовања, такорећи ходочашћа, на које сам кренула с мојом браћом, Јадовничанима. На дуго и пажљиво планирани пут у Лику, кренули смо 13. маја 2022. године, Ненад и Душан из Бања Луке а Момчило и ја из Београда. Циљ су нам била три места страдања

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

1. јун 2024.

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

ЈАСЕНОВАЦ – Памтимо да не осудимо своју децу да им се понови!

1. јун 2024.

Колико је Јасеновац стравична појава историје можда се понајбоље схвати када се види колико је језив утисак оставио на доктора Гидеона Грајфа, јеврејског историчара који је специјализован за Холокауст. Када се Јеврејин који је растао са причама о Шои шокира, мислим да би то требало да натера сваког да се замисли. Ако ни то није довољно, треба нагласити да је немачки генерал Хорстенау изразио у својој књизи потребу да повраћа када је крочио у логор и видео призоре побацаних дечијих лешева од којих се леди крв у жилама. Он је записао дословно: ,,Највеће од свих зла мора бити Јасеновац, који ниједан обични смртник не може појмити.’’ Овај мистичан, готово метафизички

Лико, колијевко и гробнице моја – ЗАШТО?

1. јун 2024.

Мојим Кнежевићима, Милану, Антонији, Сари, Данилу, Николи – Драгији, Максиму, Ђури, Јови, Милици и мом Јови, а без Анђелије ништа. Још је у мом сјећању жива њена свилена коса која јој је падала на благо и смирено лице и тај дан када сам затекла своју бакицу (моју прабаку) враћајући се из школе, како сједи за нашим кухињским столом и дамски пућка цигарету за тек скуваном кафом. Бако, рекла сам јој, па шта је то, ти не пушиш. Само се насмијешила, проговарала није и пућкала је и даље. Као да је у мом сјећању постојао некакав фотоапарат који је то тог тренутка забиљежио и та слика вјероватно никада неће нестати из

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

30. мај 2024.

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Најстрашнија књига на свијету

30. мај 2024.

Читао сам једном приликом о енглеским средњовјековним законима, који по неким тврдњама ни данас нису укинути, а којима се прописује начин усмрћивања код осуђених на смрт. Од облика тортуре је зависило колико ће дана протећи до смрти осуђеног. Међутим, без обзира на варварски поступак, ово морбидно штиво се уз мало самоконтроле може пробавити. Оно на што сам наилазио у свједочењима о усташким оргијањима тек сам дјеломично могао поднијети. Десило се да у опсежнијем тексту прочитам само пасус-два, понекад ме као из засједе изненади ужасан детаљ у опису страдања неког мученика, а постоје и такви описи који се у пристојном друштву не могу ни испричати. Но, све је то већ познато,

ПРЕКРАЈАЈУ УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ЕВРИМА ИЗ ЕУ: Управник спомен-подручја Јасеновац о одлуци да због ревизије историје поднесе оставку

28. мај 2024.

НИШТА више од оног што сам рекао када сам дао оставку не могу у овом часу да кажем, рекао је Иво Пејаковић за „Новости“ поводом неопозиве оставке на место управника Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац. Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ Напомиње само да је оставку дао Министарству културе које је надлежно за ову установу, али да није упознат са тим каква је била реакција. – Ја сам на отказном року који траје 30 дана и до тада ћу радити послове управника – објаснио је за наш лист. Повод са оставку био је текст историчара Владимира Гајгера, који је демантовао податке са интернет страница Јавне установе у Јасеновцу да

Иван Јовановић – Црни: Усташа јамар и Титов партизан

28. мај 2024.

Име му је међу око 1600 усташа- католика погинулих „за хрватску слободу“ на споменику у Чапљини, подигнутом 2002. године Иван Јовановић – Црни Полуписмени сељак, усташа јамар, мучитељ и масовни убица, монструм из Шурманаца у католичкој жупи Међугорје, главни убица пребиловачких мајки и њихове деце и хиљада других Срба, завршио је Други светски рат као Титов партизан у Жумберачкој бригади! У њу је ступио у маја 1945. после заробљавања код Цеља и остао до демобилизације 3.јула 1945! Јовановић је ову чињеницу из своје биографије испричао 4. 10. 1956, иследнику Ахмету Алечковићу, као окривљени у Истражном отсјеку Мостар Државог секретаријата за унутрашње послове БиХ (записник 463/56). Иван Јовановић је рођен 1902,

Ђурђица Драгаш: Било их је 12!

27. мај 2024.

Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела. Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну. Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама. Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима. Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода. Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица. Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану. Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети…. Али… овај свет није био спреман за њих! Отишли су, не угледавши га, без

У Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод, страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“

27. мај 2024.

Документа из Зборника “Стари Брод“ осветљавају догађаје из марта, априла и маја 1942.г, и сведоче да је већи број жена, деце и стараца српског порекла страдао у својим селима, по кућама, путевима, шумама, од Пала и Олова до Дрине, него на самој обали Дрине код Милошевића и Старога Брода. Пише: Владимир Бурсаћ У петак 24.маја 2024.г, у Вишеграду, у Андрићевом институту, уприличено је представљање Зборника докумената “Стари Брод Страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне“. Након објављивања историјског романа “Корана ко рана“ (доживео већ три издања и преко 3000 примерака је поклоњено и продато) и документарног филма “Гаравице“ (до сада имао око 40 пројекција

Немања Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава

26. мај 2024.

Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања. Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали. Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели. Имали смо преча посла. И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило. И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо

У Ротердаму одржана трибина о страдању Срба у логору НДХ Земун

25. мај 2024.

У Земуну, на јеврејском делу градског гробља налази се највећа појединачна масовна гробница Срба, побијених у ери Покоља од стране НДХ. Пише: Дамир Мариновић Српска православна парохија Свете Тројице у Ротердаму организовала је трибину на тему „Страдање Срба у логору НДХ Земун“ у недељу, 19. маја 2024. године, након Свете Литургије. Предавач је био др Душан Басташић, оснивач и председник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Доста заинтересованих је присуствало овом значајном догађају и сазнали су више о историјским дешавањима и стравичним страдањима Срба у логору НДХ Земун. Др Басташић се за организацију трибине посебно захвалио часним Оцима парохије Свете Тројице у Ротердаму и члану удружења Јадовно 1941. Небојши Капетини

Умањивање усташких злочина

24. мај 2024.

Свако подсећање на страдање Срба у Јасеновцу наставља да изазива бурну реакцију код Хрвата. Пише: Саша Недељковић Хрватска је упутила протесну ноту Црној Гори због најаве да ће председник скупштине Андрија Мандић са политичким представницима Срба предложити резолуцију о Јасеновцу, као реакцију на резолуцију у Сребреници, која је била у припреми. У својој ноти Хрватска влада изражава „забринутост због чињенице да се спомен на жртве Јасеновца политизује и злоупотребљава за унутрашња политичка надметања у Црној Гори, те ставља у контекст расправа о резолуцији Генералне скупштине УН о комеморацији геноцида у Сребреници, с којом није ни у каквој политичко-историјској вези, и то на начин који не доприноси искреном изражавању пијетета према

Ђурђица Драгаш: Ето радости крвнику Павелићу!

24. мај 2024.

У сред Србије, на неколико километара од центра Београда, жртве његових непоменутих кољача и даље немају ни име, ни достојно обележје. „Верујем да је Анте Павелић задовољан, уколико, којим случајем, може да види Београд и Србе“. Не могу никако да избацим из главе ове речи које је пре неколико дана изговорио отац Дарко Ђого, теолог и професор Богословског факултета у Фочи. Рече то професор на конференцији за новинаре уочи Молитвеног скупа који је удружење „Јадовно 1941.“ организовало 18. маја 2024. у Земуну у знак сећања на Србе страдале у НДХ логору на Старом сајмишту, (Прихватни логор Земун). Његове речи, нажалост, већ на самој конференцији потврди признање једног од учесника, социолога