октобар 2023 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за октобар 2023

„Веритас“: Прогон Срба са Билогоре 32 године без казне

31. октобар 2023.

Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године, али за то вријеме за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос 10“, Документационо-информациони центар „Веритас“ истакао је да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља. „Веритас“ у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома. На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41

НЕМАЊА ДЕВИЋ О СПОМЕН-СОБИ У БРЕГАЛНИЧКОЈ: Дража Михаиловић поново међу Србима

30. октобар 2023.

Љупки су називи улица на међи између Врачара и Звездаре. За разлику од Новог Београда, укорењеног у традицијама Друге Југославије, овде се чешће наилази на топониме и личности који су асоцијације на славно доба Краљевине Србије, с почетка 20. века. И на одавно избледела места из Старе Србије. Ту су, на једном релативно малом простору, и Брсјачка и Прешевска, и Вардарска и Пећка, и Тетовска и Струмичка улица. И – Брегалничка. Брегалничка улица није добила назив тек по притоци Вардара; ради се о реци на којој је, после ослобођења јужних крајева од Турака, забележена и сјајна победа српске војске над Бугарима 1913. године. Ове победе, постигнуте у само годину дана,

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Сурчину

30. октобар 2023.

Промоција књиге у Сурчину, биће одржана у суботу, 4. новембра т.г, у просторијама КУД „Душан Вукасовић Диоген“, Војвођанска 84, са почетком у 18. часова. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Мићо Мартиновић: Славонија `91. !?

30. октобар 2023.

Све овдје вришти и кипи од бола, од лажи и манипулације на овим просторима. Славонија `91 – ве!? Да је војска била војска, а није, да је војска по уставу штитила устав, а није… та острвљена багра која је гурала државу у рат и незамисливу трагедију, била би угашена за 24 сата. Али Мамула у својој задњој књизи „Адмирал са Kордуна“ нити ЈЕДНОМ ријечју није поменуо те догађаје или уопште слијед догађаја и распад државе. Али је зато поменуо неке своје претке, бароне и генерале у туђинским војскама који су сијали кости својих сународника по туђим земљама и за интересе туђих политика и амбиција. Та крајишка сервилност, подређеност држави и

Тридесет двије године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

30. октобар 2023.

Навршило се 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, на основу писане наредбе државног органа, првој и јединој те врсте у Европи након Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима. Тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције Хрватске почели су спроводити државну наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“. У наредби, коју је као

Милош Кордић: Кад дјечак Милан М. посматра како му од усташког ножа нестаје породица

29. октобар 2023.

Једног јутра, 1942. године, дјечак Милан М. остао је без породице. Осим старијег брата. Тада одраслијег дјечака, који се прикључио партизанима и отишао да ратује по ребрима козарских шумских вијенаца. А онда и даље – можда са доктором Младеном Стојановићем, Јосипом Мажаром Шошом, Петром Мећавом… Наратовао се Миланов брат. И преживио брату Милану. Као што је брату, партизану, преживио млађи брат Милан. Данас, са ове временске даљине у односу на вријеме прије грађанског рата у Хрватској, могу слободно рећи да ми је Милан М. био пријатељ. А да судим о томе да ли сам то исто био и ја њему – не могу. А немам кога ни да питам. Милан

Немања Девић: Четири услова за пописивање српских жртава геноцида

29. октобар 2023.

Док не обезбедимо све услове, нећемо имати могућност да се оваквом задатку посветимо као једном од примарних за српску историографију. „Јунацима палим за ослобођење и уједињење српства 1912-1919”, пише на спомен- плочи погинулим Шумадинцима, постављеној у манастиру Благовештење рудничко. Споменик су између два светска рата подигле њихове породице и ратни другови. Дирљив је, јер натпис на белом мермеру говори другачије о циљевима борбе тих војника, него што је то прокламовано у одлукама српске владе (Нишка декларација 1914) и чином уједињења 1918. године. У званичној политици јесте се говорило о „ослобођењу и уједињењу”, али без овог, за нове грађане нове државе, незгодног „српства”. Држава заборава Било би занимљиво прикупити већи број

Мара Протић: И сада осјећам топлину крви мог Стојадина на лицу

28. октобар 2023.

Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем, јецајући и бришући сузе свједочи бака Мара Протић. Дивљачке усташке хорде и кољачи почетком Другог свјетског рата нису мимоишле ни бараћка села. У једном дану у селу Подгорја је убијено и спаљено скоро 200 цивила. Свему свједоче споменици жртвама као и свједоци који су преживјели овај покољ. Мара Протић (1919.) једна од преживјелих описала је тај 6. септембар 1941. -Оно што су тог дана учиниле усташе не би учиниле ни најкрволочније звијери. Били смо у збјегу у Смрчевој коси изнад села Подгорја. Много свијета склонило се пред најездом усташке немани, старци, жене и ђеца су ту били јер

Сарадници нациста из Босне и Херцеговине

27. октобар 2023.

Група сарадника нацистичке Њемачке и усташких чиновника осуђена је пред Окружним Судом у Сарајеву 1947. године по пресуди бр. K-529/47-11, која је другостепено потврђена пред Врховним Судом Босне и Херцеговине пресудом бр. 1848/47. Централа дјеловања ове групе била је Гази – Хусрефбегова Медреса у Сарајеву, а главни задаци били су сарадња са нацистичком Њемачком и масовно регрутовање муслиманског становништва у усташке формације и редове нацистичке Њемачке. Иако осуђени као директни учесници фашистичког покрета, чије су посљедице извршење геноцида над српским народом, данас улице и институције у Сарајеву и ФБиХ носе називе по овим злочинцима, а неријетко медији из ФБиХ њима посвећују текстове као “херојима који су спашавали Србе од усташа”.

Драган Гргић: Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по женама и дјеци

27. октобар 2023.

Било је језиво чути кукање и дерњаву људи кад их приводе рибежу и гурају унутра. Штала гостионичара Дане Гашљевића била је доста дуга и широка и ту су се годинама склањали кочијаши са колима и коњима од невремена. Она је била патосана даскама преко греда и ту је раније гостионичар стављао сијено. Сада су ту смјештали ухваћене мушкарце, док су жене и дјеца били у приземљу. У одјељењу за мушкарце, у поткровљу, монтирали су неки рибеж са оштрим ножевима који су окретала четири злочинца и ухваћене људе живе гурали у ту справу ђе су их рибали као купус. Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по

Јован Мирић: Јасеновачки лексикон

27. октобар 2023.

Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш у сицу није могао ни да устане ни да седне, ни да легне ни да клечи, могао је само да чучи Улаз у логор Јасеновац III (Извор: Политика) У јасеновачком систему логора заточеници су давали своје називе појединим деловима логора, инсталацијама, људима… И да није других података, ови називи јасно казују где су ти људи били. Неке називе дале су и усташе. Милко Рифер помиње још неке називе у логору Јасеновац 3 (Булевар слободе, Булевар пуре, Мост уздисаја), али се ти називи не срећу чак ни код других преживелих Хрвата. Вероватно је било још назива који су кружили

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

27. октобар 2023.

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

Трагична судбина српске породице Милинов у НДХ

26. октобар 2023.

Испред хотела „Дубровник” данас ће бити постављено обележје у виду мале бетонске коцке с месинганом плочицом и угравираним личним подацима чланова породице Милинов страдалим у НДХ. Хотел Милинов у Загребу прије 1941.; ФОТО: Снимак екрана Пише: Загреб – Специјално за „Политику” – Оливера Радовић Идући Тргом бана Јелачића и строгим центром Загреба, малобројни Загрепчани и посетиоци главног града Хрватске знају да пролазе поред сведока једне трагичне историјске судбине. Велелепни хотел „Дубровник” у самом центру града, једно од култних места и симбола града, деценијама крије страшну тајну о узлету и успеху, али и трагичном крају једне некада имућне и угледне српске породице. Можда заборав не би био тако страшан да судбина

Душан Илић: Од чега ће зависити број Срба страдалих у Јасеновцу?

26. октобар 2023.

Они који подржавају експерте покушавају да нас убеде да је „краљ србоклања“ Петар Брзица за једну ноћ успео да закоље 1360 Срба, док су његове колеге за преосталих 1.336 дана Јасеновца заједно убиле око 44-50.000 Број страдалих Срба у Јасеновцу засигурно неће зависити од преданог пописивања српских жртава и сакупљања података о њима, нарочито после више од 75 година. Па од чега ће зависити, питаће се читалац? Кренимо редом. Претходних недеља у српској јавности је поново актуелизовано питање броја страдалих у највећем и најмонструознијем концентрационом логору у Другом светском рату на тлу окупиране Југославије – Јасеновцу. Повод је била изјава владике славонског Јована, председника Управног одбора Музеја жртава геноцида, која

Ранко Раделић: ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ 1991.‐1997.

25. октобар 2023.

Преглед страдалих Билогораца на пројугословенској страни у грађанском рату и послије њега. Свједочење о невремену. Брошура аутора Ранка Раделића садржи имена страдалих Источнобилогораца на пројугословенској страни у грађанском рату 1991.-1995, као и убијених у постратовској атмосфери до 1998. Ово је само један од пресјека информација до којих се о тим догађањима до данас дошло. Од 2011. године, када је објављен први такав, назовимо га, процесни докуменат, дошли смо изгледа до сазнања о коначном броју сународника који су изгубили живот. Преостаје, ако за то буде могућности, да се додатно истраже чињенице о животу и погибији та 82 наша страдалника и о томе остави трајан запис потомцима. За пуни, објективни, па и