arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у Рамском риту и на Светом Гргуру за време „Информбироа“. Према изјавама многих логорашица, истицала се садизмом и склоношћу ка иживљавању над заточеницама. Неки је називају монструмом. Сахрањена на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Ту лежи близу многих својих другова, зликоваца из ОЗНЕ и УДБЕ, попут Крцуна, Ранковића, Капичића и бројних сличних. Да ли ће нека наша варијанта „cancel culture“ концепта да почне управо са дистанцирањем, моралним и физичким, од ноторних ратних злочинаца, садиста и џелата српског народа из Титовог режима? Уклањање морбидног маузолеја „Кућа цвећа“ и измештање посмртних остатака на неко обично градско гробље или

ДЕДА ЗАТИРАО СРБЕ, УНУК ЗАТИРЕ ИСТИНУ: Пропагандиста Драго Пилсел прљавом кампањом покушава да опере злочине геноцидне НДХ

Када је у СФРЈ по­којни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео да умањује број жртава у Јасеновцу многи то нису схватали озбиљно. Пише: БН Онда су дошле деведесете и Туђ­ман је управо на тврдњи да је у јасеновачкој фа­брици смрти убијено мање од 3.000 Срба добио пред­седничке изборе, избрисао српски народ из устава и покренуо рат. Ово подсећање је важно у време новог ревизиони­зма који покушава да по­ништи чињеницу да је НДХ са свим њеним институ­цијама, законима и подр­шком у тадашњој хрватској јавности била геноцидна. Пошто су Срби у Хрватској после етничког чишћења у „Олуји“ сведени на ниво статистичке грешке, чему служи ново убијање јасе­новачких жртава? Изгледа да је

И ГРОБОВИ НАШИ БОРИЋЕ СЕ С ВАМА

Овај Шантићев стих данас најжурније и најснажније одзвања над 2641 мјестом геноцида, 84 јаме ужаса, 47 логора смрти и 84 зоне истребљења српског народа у Другом свјетском рату широм Босне и Херцеговине и савремене Републике Хрватске. Пише: Горан Лучић Против гробова се може борити, итекако. Завршни чин свеобухватног геноцида, плод огољено-пречистог зла, остварује се оног часа када се пониште гробна поља масовног уништења. Данас се пред српском свијешћу и научном трезвеношћу желе измијенити званично установљене бројке геноцида над Србима (јер само бројеви свједоче о размјеру страдања) и подаци о суми геноцидног замаха којим је тако дубоко распорено српско биће у Другом свјетском рату да се не може с надом изустити

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј. Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата. Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна „Хеј Словени“, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна „Боже правде“ постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

„Усташка фабрика смрти 1941-1945. ЈАСЕНОВАЦ“

Објављена нова књига о Јасеновцу, аутора Антуна Милетића Из штампе је изашла нова књига Антуна Милетића „Усташка фабрика смрти 1941-1945. Јасеновац“. Издавач је „ Духовни луг“ из Крагујевца, а књига је објављена на Преображење, 19. августа 2022. Овом књигом, коју је посветио жртвама у Доњој Градини и јасеновачким стратиштима, доајен југословенске и српске историографије наставља свој више деценијски рад на откривању истине о концентрационом логору Јасеновац. Антун Милетић (Славонски Брод, 30.6.1931.) је магистар историјских наука и виши научни сраданик из области војне историје. Живи и ради у Београду и аутор је великог броја књига у којима се углавном бави истраживањем истине о Јасеновцу. Контакт за куповину књиге: Е mail> [email protected]

СПЦ: Одбацујемо све изјаве које релативизују геноцид на територији НДХ

Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над Јеврејима и Ромима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, поручује Синод СПЦ. Српска православна црква у потпуности одбацује изјаву, али и све друге сличне изјаве, које релативизују геноцид извршен над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне државе Хрватске (НДХ), наведено је у саопштењу СПЦ. Свети архијерејски синод прати медијску кампању коју је, рециклирајући једну стару и потпуно нетачну изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо сарајевски портал, а прихватило на десетине портала, који објављују наслове попут „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска

Душан Басташић: Оспоравањем истине о Јасеновцу изврће се истина о Покољу

Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве. Садржај писма објављујемо у цијелости: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Улица Краља Петра бр. 5 11000 Београд Србија  Бања Лука, 05. септембра 2023. Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства, Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши

ДУПАНОВИЋ Дино – одговор на изречене неистине

ДУПАНОВИЋ Дино, директор Музеја АВНОЈ-а у Бихаћу, за видео прилог ТВ УСК објављен 13.09.2023. године износи низ неистина и нетачних навођења историјских извора на које се позива. Такође, у позивању на такве изворе, свјесно прећуткује оне који очито нису пожељни да се јавно објаве. Пише: ДРАГАН РАДОВИЋ Примјера ради, на самом почетку обраћана на 01:12 образлаже да је Владимир Дедијер у свом Дневнику записао како је у Бихаћу побијено 12 хиљада људи и то “према рачунању локалног становништва”, што је нетачно. Ова констатација није записана, већ је ријеч о признању муслиманског усташе Јусуфа Пашагића, једног од од главних организатора злочина и највећих зликоваца у бихаћком крају, у ком говори гдје

50 година стваралаштва Рада Лаловића

Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи. За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио  Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио  књижевни клуб „Луча“. Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција. О књижевном

Сутра у Београду, мирна протестна шетња за одбрану Светих новомученика Јасеновачких

Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих новомученика Јасеновачких. Почетак је најављен за 11:55 часова испред зграде Владе Р. Србије у Немањиној 11. Протестни скуп организује Друштво српских домаћина са националним организацијама: удружењима Крајишника – које представља пуковник у пензији Мирко Радаковић, преживела деца логораши Јасеновца Смиља Тишма и логора Јадовно Гојко Рончевић, уједно и директор Института  Дијана Будисављевић, Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и истоимено удружење из Београда, која представљају Душан Басташић и Момчило Мирић; Родољубиви сабор и Покрет српске саборности – проф. др Алек Рачић; Удружење Ко Нам Трује Децу – пуковник Зоран Јовановић; Удружење Стара Бежанија – председник Волга Илић које

Никола Жутић: Kонцентрациони логор Госпић, aприл – август 1941.

Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном чланку анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације православних Срба у Концентрационом логору Госпић, који је обухватао и логоре Јадовно на Велебиту, Слано и Метајна на отоку Пагу. Овим чланком истичем кључна свједочанства о инспираторима и извршиоцима злочина у времену личког крвавог љета 1941. године. Кључне речи: Госпићка казнионица, логор Госпић, Велебит, Јадовно, Паг, Слано, Метајна, Независна Држава Хрватска, усташе, Римокатоличка црква, СПЦ, прозелитизам, Анте Старчевић, Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, Ђуро Затезало Уводне напомене Кобни догађаји из 1941-45, 1971-72, 1991-95,

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и „препне“ их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене „друге“, Милке

Стево М. Лапчевић: У СУСРЕТ КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

Oве године навршава се 80 година од како су у Лежимиру хрватске усташе и нацисти у сеоском храму убили између 96 и 100 мештана села. Њих 22, колико је утврђено истраживањем спискова жртава имало је од 2 до 18 година. У сусрет тужној годишњици, Епархија Сремска започела је са процесом канонизације Лежимирских Мученика, која ће бити окончана наредне године, а упоредо са овим процесом, у току је израда монографије „Јамари и мученици“ аутора Стева Лапчевића из Музеја Срема у Сремској Митровици и израда спомен плоче која ће бити постављена на самом храму, а коју заједнички раде вајарка Ружица Шпановић и Стево Лапчевић обоје из „Музеја Срема“. На плочи ће бити

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.