arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки

15. фебруар 2022.

14. фебруара 1945. године Владо Шегрт је стријељао 19 младих Невесињки. Да се не заборави! На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Влада Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању. Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“  и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

УБИЈАЛИ ДЕЦУ ЈЕР СУ БИЛИ СРБИ

13. фебруар 2022.

Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. ,,Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина њих су били етнички Срби. Око 120 од њих била су деца млађа од 18 година. Од ових српских затвореника 2420 је изгубило живот у Норвешкој. Огромна већина је умрла прве године у пет логора које су водили СС, у неким од ових логора смртност је била и до 80%, што је много већа стопа смртности него, на пример, у

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

12. фебруар 2022.

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

СЛОБОДЕ СЕ ДОМОГЛО 105 ЛОГОРАША: Пре 80 година у Нишу се догодио први пробој нацистичког логора у Европи (ФОТО)

12. фебруар 2022.

Пре равно 80 година, 12. фебруара 1942, група најхрабријих логораша одважила се да организује прво бекство из једног нацистичког логора у Европи. Пише: Ј. ЋОСИН Било је то бекство из концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, основаног само пет месеци раније. Зато је овај пробој постао симбол пркоса, слоге, јединства, али и великог страдања. Тог дана, готово 150 заточеника из собе број 12 почело је пробој, а предводили су их Бранко Бјеговић и Душан Томовић, који су и успели да успешно побегну. Тај пробој логораша, први у Европи, дао је овом стратишту посебно место на злокобној мапи нацистичких логора, упркос чињеници да је у њему за време Другог светског

Ђурђица Драгаш: Амстердам у Београду

12. фебруар 2022.

Зашто нас више боле туђе него властите ране или каква је разлика између „Мајиног“ и „Дариног“ народа. Синоћ је у београдском позоришту “Атеље 212” одржана премијера представе Амстердам. Данима је најављивана и истицано је да је реч о „првом извођењу тог комада на српско-хрватском говорном подручју“ као и првом „извођењу текста реномиране израелске ауторке Маје Арад Јасур на овим просторима“. Рекло би се да Београд, као и обично, предњачи!!! Уз ограду да представу нисам још одгледала па зато не могу ни да улазим у њене детаље, размишљам ипак, од тренутка кад сам прочитала о чему се у њој ради, о томе како би била примљена у београдској и „регионалној“ јавности

Сахрањен Славко Јовичић Славуј (ВИДЕО)

11. фебруар 2022.

У Палама је данас сахрањен Славко Јовичић Славуј који је преминуо јуче у 69. години. Био је посланик у Парламентарној скупштини БиХ и један од оснивача Савеза логораша Републике Српске. Бивши посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи заточеник у сарајевским логорима смрти Славко Јовичић Славуј сахрањен је данас на гробљу Баре на Палама. Сахрани су, уз чланове породице и пријатеље, присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, руководство општине Пале, представници Полицијске управе Источно Сарајево те јавног и политичког живота. Додик је подсјетио да је Јовичић прошао тешку голготу у сарајевским логорима за коју није нико осуђен, али да је, упркос натчовјечанским боловима и ломовима, задржао љубав за људе.

Србија архиву о злочинима НДХ доставила Израелу: Хрватска љута и поново пријети

11. фебруар 2022.

Хрватска тражи од Србије да јој преда и грађу са диска коју је Србија предала Израелу и у којој је, према саопштењу српског Министарства обране, грађа о страдањима Јевреја у НДХ. Хрватска поново прети Србији да ће зауставити њен пут ка Европској унији, а као разлог сада наводи проблем архивске грађе које Београд наводно одбија да врати Загребу. Загребачки Вечерњи лист тврди да Београд одбија да Загребу врати архивску грађу која му припада иако је, како кажу, Србија потписала споразум о сукцесији. Вечерњи пише да је тим поводом Хрватска јуче упутила протестну ноту Србији у којој, како наводи, упозорава да проблем архива може зауставити пут Србије према ЕУ. Лист додаје

Ђурђица Драгаш: Ратни добоши великих најављују страдање малих, али обични смртници треба да поставе једно питање

10. фебруар 2022.

Не знам чега се данашња деца највише плаше. Родитељи би можда, мало у шали, мало у збиљи, рекли да је одузимање телефона „баук“ од којег зазиру, али ко ће знати шта је заиста у њиховим главицама. Вероватно ни моји родитељи нису могли да претпоставе да сам се ја, после оног најранијег, „бабарога“ периода, уствари највише плашила рата. Врло добро се сећам с којим сам страхом гледала Дневник и затварала уши да не чујем вести с далеког ратишта на којем су снагу одмеравале две државе сличних имена. Није моја дечја логика могла да „докучи“ шта је то натерало Ирак и Иран да ратују кад се већ готово исто зову. Сећам се

Вараждин уочи и за вријеме априлског рата 1941. – успомене Николе С. Радовића

10. фебруар 2022.

Некадашњи официр војске Краљевине Југославије Никола С. Радовић објавио је 1986. у емиграцији своје кратко сјећање на догађаје у Вараждину и сјеверозападној Хрватској уочи и за вриjеме априлског рата 1941. под називом Сећање из Хрватске – рад „пете колоне”. Приредио: Никола Милованчев Ове успомене су драгоцјене јер се у њима освјетљавају догађаји везани за неке познате личности (Дража Михаиловић, генерал Аугуст Марић, Хинко Хенрик Кризман) али и политичко стање и расположење на том простору у то вријеме. То свједочење објављено је у Гласнику Српског историјско-културног друштва „Његош” у Америци, свеска 59, јуни 1986, стр. 60-63.  СЕЋАЊЕ ИЗ ХРВАТСКЕ –  рад „пете колоне” Бурно предратно стање почев од 1938. год. нашој

Никола Тесла страдао у усташком логору: Звао се исто као чувени научник, а његова судбина је потресна

9. фебруар 2022.

Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Хрватска ускоро укида куну и прелази на евро, ипак чињеница да ће се на кованицама налазити лик највећег српског проналазача, срамна је, јер како каже историчар Меморијалног музеја на Мраковици, Борис Радаковић, власти НДХ-а убиле су другог Николу Теслу 1941. године. Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Добро је што је бар европска монетарна политика довела до укидања

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

8. фебруар 2022.

„Крвави камен херцеговачки“ прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“

БОРИС РАДАКОВИЋ: Србофобија из пера (људско) праваша

8. фебруар 2022.

У посљедњих тридесет година кампања сатанизације Срба, пред свјетском и домаћом јавношћу, уродила је плодом до неслућених размјера. Постало је легитимно право сваког новинара, политичара, историчара и других стручњака и квазистручњака, да напише било коју неистину у вези Срба и да се од критике брани иза зида наводног српског фашизма или великосрпске хегемоније. У сатанизацији Срба равној усташкој пропаганди из тридесетих и четрдесетих година прошлога вијека, предњаче неке невладине организације, „слободоумни“ новинари, перформанс умјетници и многи други које можемо означити, због њиховог залагања за „људска права“ као „људскоправашки“ активисти. Ипак, из њихових текстова и онога што говоре, губи се „људско“ и остаје само „правашки“, а знамо да је хрватско праваштво

Шарговац: Обиљеженo 80 година од покоља 52 српска дјетета у ОШ “Ђура Јакшић”

7. фебруар 2022.

Служењем парастоса и пригодним програмом, у Основној школи “Ђура Јакшић” у бањалучком насељу Шарговац, обиљежено је 80 година од злочина над 52 ученика ове школе које су убиле хрватске усташе. Хрватске усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац на најмонструознији начин побиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Поред многобројних грађана и званичника Р. Српске, комеморативно молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Присутнима се обратио Дарко Томић, директор Основне школе Ђура Јакшић. Годишњица овог страшног злочина обиљежена је јуче Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а на

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Музеј жртава комунистичких злочина уместо Куће цвећа

7. фебруар 2022.

У ауторском тексту „Позив на изјашњавање уочи градских избора – шта са Брозом?“, др Миша Ђурковић је ревитализовао стару и болну тему за велики број грађана Србије. Реч је о околности да је бивши комунистички диктатор и доживотни председник СФРЈ, човек који је директно наређивао или се прећутно саглашавао са бројним злочинима почињеним над припадницима српског народа, сахрањен у такозваној Кући цвећа, на Дедињу, у Београду. Проблематизујући ово питање др Миша Ђурковић веома прецизно и детаљно, из перспекриве необоривих историјских чињеница, излистава списак Брозових непочинстава над српским народом. Броз је, наводи Ђурковић, „окупатор Србије, злочинац, човек који је у Првом светском рату директно ратовао против ове земље, неко ко је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА