arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Đurđica Dragaš: Gde vam je dom?

29. januar 2021.

Iii… šta kažete… gde je dom? Pa… tamo gde su moje dve mačke… u Los Anđelesu! Ovaj završni deo intervjua koji je nedavno emitovan u znak sećanja na preminulu glumicu Miru Furlan, danima me progoni! Postavljam sama sebi to pitanje i ne znam odgovor. Valjda je to normalno kad preživiš ono što smo, na različit način i u različitim okolnostima, ali uz sličnu „matricu“, preživeli ja, Mira i stotine hiljada izbeglica iz bivše Jugoslavije. Gde mi je dom?! Ovde u Beogradu, gde živim već 30 godina, u vojvođanskom selu gde mi žive roditelji, sestra i njena deca, u selu u srcu Srbije u koje sam se zaljubila ili tamo daleko,

Akademik Vasilije Krestić iizjava novinarima u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske /ANURS/, gdje je predstavljena njegova studija čiji je izdavač Udruženje za odbranu ćirilice "Dobrica Erić" iz Beograda.

Vasilije Krestić: O SANU i njenom predsedniku

29. januar 2021.

Ne delim mišljenje predsednika SANU gospodina Kostića da su Kosovo i Metohija i de facto i de jure izgubljeni. Međutim, nisam spreman da osporim pravo gospodinu Kostiću da o statusu Kosova i Metohije misli drugačije od mene. U protestima koji su se zbili protiv SANU i njenog predsednika Vladimira Kostića više puta, u raznim prilikama, neki od protestanata su me pozivali da se izjasnim o čitavoj situaciji koja se tiče Akademije i njenog čelnog čoveka a u vezi s njegovim izjavama o statusu Kosova i Metohije. Nisam bežao od oglašavanja, ali, uprkos pozivu protestanata da se oglasim, mene niko, nijedan novinar, nijedan medij do danas nije pozvao da dam bilo

NISMO USPELI, ALI TO NE ZNAČI DA NEĆEMO! Klinički centar u Nišu neće biti nazvan po dr Lazi

29. januar 2021.

Vlada Srbije odlučila je da se niški Klinički centar ubuduće zove Univerzitetski klinički centar Niš, a razlog je novi Plan mreže zdravstvenih ustanova. BIO JE VELIKI RODOLjUB, HIRURG, DOBROVOLjAC, ČOVEK! NEKA MU JE LAKA ZEMLjA! VIRUS KORONA JE USKRATIO JOŠ JEDAN PLEMENITI ŽIVOT. Ova vest iznenadila je i razočarala više od 12.500 potpisnika peticije i članova Fejsbuk-grupe koja neguje lik i delo dr Lazića ima 53.100 članova, ovu grupu vodi (administrator) Zoran Bajić. I dalje mislimo da je dr Laza zaslužio da KLINIČKI CENTAR nosi njegovo ime i prezime. Ujedinjene dve peticije sa istim ciljem, Zorana Bajića i Đorđa Bojanića. POTPIŠI PETICIJU (otvori link)… Peticiju pokrenuo, Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Na optužbe iz “Varajetija” odgovoriće organizacije koje se bave Holokaustom

29. januar 2021.

Režiser filma “Dara iz Jasenovca” Predrag Gaga Antonijević rekao je da će na pisanje kritičara filmskog magazina “Varajeti” Džeja Vajsberga, da je ovaj film “srpski nacionalistički pamflet”, uslijediti odgovori organizacija u Americi koje se bave Holokaustom. “Na kritiku se obično ne odgovara, ali ovo nije kritika. Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Ovo nije kritika, niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni”, rekao je Antonijević. On je rekao da je Vajsbergovo pisanje o srpskom kandidatu za “Oskara” jedna vrsta političke etikete koja, prije svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se

SKANDALOZNA AMERIČKA KRITIKA „DARE IZ JASENOVCA“: To je srpska rasistička propaganda

28. januar 2021.

Film „Dara iz Jasenovca“, domaći kandidat za „Oskara“ koji prikazuje stradanje našeg naroda u ozloglašenom hrvatskom koncentracionom logorukroz vizuru devojčice , od svog nastanka se nalazi na udaru kritika. Prvo je film bio na udaru hrvatskih filmskih kritičara, koji su lamentirali zbog toga što Srbi ulažu u filmove u kojima su Hrvati prikazani kao „loši momci“, dok hrvatska država ne radi ništa po tom pitanju. Međutim, nova skandalozna kritika Džeja Vajsberga, kolumniste američkog časopisa „Varajeti“ ima mnogo mračniji ton i trudi se da dokaže kako je srpski film o Jasenovcu – propaganda koja ima za cilj teritorijalno širenje i ekspanziju rasističke politike. Vajsberg je dakle, uspeo da napiše skandaloznu „kritiku“ koja je

Sremska Mitrovica: Obeležavanje osam decenija od Aprilskog rata i osnivanja NDH

28. januar 2021.

Centralna manifestacija obeležavanja osam decenija Aprilskog rata planirana je za nedelju, 11. april, kaže Stevo Lapčević. „Mitrovački odred“ odaje počast kraljevskoj vojsci Najpre će u aprilu biti obeleženo 80 godina od Aprilskog rata na prostoru Sremske Mitrovice, a potom i neslavna godišnjica osnivanja NDH koja je tokom svog tužnog postojanja progutala na hiljade Sremaca, mahom Srba. Nakon što su se prošle godine, u okviru obeležavanja stogodišnjice ujedinjenja Srema sa Srbijom odužili Kralju Petru, Mitrovčani će ove godine, nizom aktivnosti, obeležiti osam decenija od početka Drugog svetskog rata. Najpre će u aprilu biti obeleženo 80 godina od Aprilskog rata na prostoru Sremske Mitrovice, a potom i neslavna godišnjica osnivanja NDH koja

UČITELj POBOŽNOSTI I ČESTITOSTI: Danas je Sveti Sava

27. januar 2021.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan svog utemeljivača. Od polovine 19. veka Savindan se slavi kao školska slava. Sveti Sava je slavljen i kao zaštitnik zanata. U srpskim pravoslavnim hramovima na današnji dan se proslavlja spomen osnivača Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je svoju otadžbinu preporodio i prosvetio, bio učitelj pobožnosti i čestitosti. Sveti Sava je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko. Kada se zamonašio na Svetoj gori uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i autokefalna Srpska pravoslavna crkva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao

SEĆANjE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA – 27. januar

27. januar 2021.

Međunarodni dan sećanja na holokaust obeležava se – 27. januara, u znak sećanja na datum kada je 1945. sovjetska (Ruska) Crvena armija oslobodila nacistički koncentracioni logor Aušvic, najzloglasniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Odluku da se 27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust, donela je Generalna skupština Ujedinjenih nacija  1.novembra  2005. godine. Priredio – Đorđe Bojanić Drugi svetski rat odneo je preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda koji se našao na meti sistematskog istrebljenja od strane nacističke Nemačke i drugih marionetskih država kao što je i Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Pored Jevreja i Srbi su u velikoj meri bili žrtve nacističkih zločina. Aušvic, Treblinka, Mathauzen, Dahau,

lenjingrad.jpg

Nepokoreni grad: Proboj Lenjingradske blokade

27. januar 2021.

Tih zimskih dana 1943.godine čitava sovjetska zemlja je bukvalno upijala topovsku kanonadu, čiji su odjeci stizali iz privolških stepa kod Staljingrada. Neprijatelj, koji je mnogo puta do tada stezao „u klešta“ jedinice Crvene armije, odjednom se sam našao u kotlu. I tih dana su njegove strateške računice ponovo bile uništene, jer je na severozapadu zemlje, 18.januara 1943.godine, probijena blokada Lenjingrada. Skoro 500 dana i noći je Lenjingrad čekao taj dan. 8.septembra 1941.godine jedinice Vermahta su, pošto su osvojile Šlisenburg, grad uz izvorište  reke Neve, izašle na Ladoško jezero i blokirale kopneni prilaz Lenjingradu. A već posle nekoliko dana Hitler je izdao direktivu koja je direktno odgovarala na pitanje kakvu je

Aleksandar Veljić

Aleksandar Veljić: U Raciji je ubijeno i ono ljudsko u ljudima

26. januar 2021.

Na 79. godišnjicu genocida nad Srbima i Jevrejima ali i drugim nevinim žrtvama, administratori JuTjub kanala DANGA.INFO razgovarali su sa gospodinom Aleksandrom Veljićem neumornim istraživačem genocida nad stanovništvom u Vojvodini. Pored ostalog, gospodin Veljić je objasnio da su on i njegovi saradnici, zbog epidemiološke situacije ove godine izbegli da se okupe i održe Marš živih od Sokolskog doma do Štranda, gde uvek odaju počast Žrtvama „Racije“ 1942. na autentičnom mestu stradanja (stratište) i u vreme kada je prestao pogrom.  Urpkos opštoj situaciji, ove godine je gospodin Veljić sa saradnicima ostvario značajan napredak u očuvanju sećanja na Žrtve. Više o tome možete čuti u ovo video zapisu: Izvor: DANGA info

Ubistva na stotine sveštenika tokom i poslije Drugog svjetskog rata zauvijek nerazjašnjena

26. januar 2021.

Ono što se desilo nedavno u srednjovjekovnom manastiru Glogovac kod Šipova uzbudilo je javnost u Republici Srpskoj. Stari monah Stefan nađen je izboden nožem do smrti. Piše: Dragan Mijović Ovaj slučaj podsjeća na jednu odavno zaboravljenu priču o ubistvu u manastiru Tvrdoš. Tog 27. avgusta 1953. godine, uoči manastirske slave Velike Gospojine, u trpezariji konaka nađen je zaklan iguman Sava (Lisjak). Ovaj stari jeromonah porijeklom iz mjesta Ivankova kod ruskog grada Voronježa, jedva izvukavši živu glavu pred boljševičkim pogromom, zajedno sa hiljadama “bijelih Rusa”, pronašao je utočište u Kraljevini Jugoslaviji. U ta teška poratna vremena manastir je bio u jadnom stanju, bratstvo pobijeno ili rastjerano, crkva oštećena, konaci zarušeni, imovina

Mladenova dolina

26. januar 2021.

Zvao se Mladen. Bio je rođen 1941. godine u Kuli Atlagića, opština Benkovac. Oženjen. Otac dva sina, Đorđa i Milorada. Živio je i radio u Obrovcu, kao mehaničar, stručnjak za teške rudarske mašine u obrovačkim rudnicima boksita. U istoj ulici u Obrovcu živio je i Josip, Hrvat. I on je imao dva sina – Marka i Darka. Mladenovi i Josipovi sinovi bili su istih godina i rasli su zajedno, a preko njih su se družili i njihovi očevi. Došao je rat. Sinovi su za njega stasali, a i očevi su još bili sposobni. Darko, mlađi Josipov sin, na samom početku sukoba odlazi iz Obrovca i stupa u hrvatsku vojsku. Marko

Ustaše su bile surovije od nacista: Profesor Gideon Grajf o dva najmonstruoznija logora

26. januar 2021.

Izraelski istoričar prof. dr Gideon Grajf analizirao je zločine u Aušvicu i Jasenovcu: Pavelićevi zlikovci su uživali u ubijanju, voleli su krv. Nemci osmislili likvidacije, da ne isprljaju ruke. Profesor dr Gideon Grajf, izraelski istoričar, analizirajući sistem koncentracionih logora Aušvic i Jasenovac, u svojoj multidisciplinarnoj studiji istražio je zločine u ovim logorima, njihove sličnosti i razlike. Zaključio je: Jasenovac je balkanski Aušvic. Tako je i naslovio monografiju koja je, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, prevedena i na srpski jezik. – Sistemi oba logora su bili zli, vrlo okrutni, sadistički. Nacisti i ustaše brutalno su istrebljivali ljude, potiskujući bilo kakav moralni kodeks. U njima nije bilo ni trunke obične ljudske

Sveti vladika Nikolaj

Sveti Vladika Nikolaj: O budućoj srećnoj Otadžbini

25. januar 2021.

Odbacite nedostojno ubeđenje, da će vas osloboditi i ojačati jedan čovek. Oslobađajte i jačajte svaki samog sebe, i kad svi budete naposle slobodni i jaki, onda će i otadžbina vaša to biti. Gle, spoljašnja sloboda ne vredi mnogo bez unutrašnje slobode, i spoljašnja moć bez unutrašnje moći. Vi u Srbiji imate spoljašnju slobodu, no šta vam ona pomaže, kad je duša vaša zarobljena u sumnju i očajanje? Odbacite smešnu šalu, da će jedan čovek sazidati buduću srećnu Srbiju. Držite se zbilje, a zbilja je, da vi svi morate u željenu građevinu uložiti po jednu dobru ciglu. Jer svi ste vi zidari vaše narodne budućnosti. Budite veliki u istrajnosti. Gazite trnje

Mediji i reagovanja o skrnavljenju spomenika poklanim Srbima u Čelebiću

25. januar 2021.

U masovnoj grobnici u selu Čelebić nalaze se posmrtni ostaci više od 400 Srba koje su ustaše zaklale, ubile na drugi način ili su ih žive bacale u jamu bezdanku Bikušu. Sve dok nadležni ne počnu da pronalaze počinioce ponavljaće se nedjela poput skrnavljenja spomen-ploče u Čelebiću kod Livna za više od 400 Srba iz ovog i okolnih sela koje su ustaše ubile 1941. godine, kaže delegat iz reda Srba u Domu naroda parlamenta Federacije BiH /FBiH/ Aleksandar Štrbac. „Nakon 80 godina od stravičnog zločina u Čelebiću, sljedbenici ustaške ideologije ovim divljačkim činom pokazuju da ni mrtvima ne daju mira, a danas malobrojnim Srbima u Livnu šalju uznemirujuće i zastrašujuće

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA