2021 - Страница 14 од 42 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2021 » Страна 14

Прaвду нa чистaц

22. август 2021.

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe руши ми хрвaтскo прaвoсуђe и зaвршaвa пoсao кojи ниje успиo тeрoристимa, кaжe Гojкo Чизмић кojeм je 1992. билa минирaнa викeндицa у Врсимa крaj Зaдрa. Пише: Паулина Арбутина Свe прaвнe биткe зa викeндицу минирaну у Врсимa крaj Зaдрa дaвнoг 4. jулa 1992. гoдинe, Гojкo Чизмић je изгубиo. У вишeдeцeниjскoj прaвнoj зaврзлaми, oдвиjaлa су сe три судскa прoцeсa кoje je пoвeo прoтив Рeпубликe Хрвaтскe и тo: зa oбнoву минирaнe кућe нa кojу му ниje признaтo прaвo jeр 1991. ниje биo приjaвљeн у Врсимa, зa нaкнaду штeтe нaстaлe услиjeд тeрoристичкoг aктa тe збoг нejeднaкoсти прeд судoм. Нo свa три случaja, кaкo

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. (ВИДЕО)

19. август 2021.

У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба. Више података о логору Јадовно и обиљежавању осам деценија од злочина Независне Државе Хрватске и њених савезника, о којем је писано на Фронтал.РС, можете сазнати из филма. Извор: ФРОНТАЛ Везане вијести: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Душан Басташић: Чему добром је послужио

Чланак у Џерусалем посту жртве Јасеновца своди на чак 4.500, а домаћи ревизионисти само осам до десет пута

19. август 2021.

Заиста скандалозни чланак у „Џерузалем посту“ можда и није толико велико изненађење.Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ. Пише: Владан Вукосављевић Покољ, геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави. Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или

Пољски суд: Историчари холокауста не морају да се извине

18. август 2021.

Пољски апелациони суд пресудио је данас да два историчара оптужена да су у књизи о холокаусту укаљала углед пољских сељака, не морају да се извине, чиме је одбачена ранија пресуда нижег суда у Варшави. У фебруару је суд у Варшави донео пресуду да се Барбара Енгелкинг и Јан Грабовски, аутори књиге „Следи ноћ: судбина Јевреја у одабраним окрузима окупиране Пољске”, морају извинити због тврдњи да је сељанин Едвард Малиновски предао Јевреје нацистичким Немцима, пише Ројтерс. Неки академици су тада оценили да би ова пресуда могла да угрози даља истраживања о улози Пољске у Другом светском рату. „Пресуда донета данас је огромна ствар, не само за мене и моје колеге, већ

Ранко Раделић: SUMMA CUM LAUDE за самовољну и виртуелну рефлексију стварности

17. август 2021.

Оно што Александру Корбу служи као лабави алиби за порицање геноцида, за нас је уствари драгоцјена дијагноза, упозорење, па и својеврсни мотивациони фактор за стварање свеобухватне националне стратегије. Подразумијева се, ако буде политичке воље и довољно усправних за такав подухват. Текст SUMMA CUM LAUDE је извод, поглавље од 273.-291. странице из књиге „Фрагменти“ /Раделић, Ранко, ФРАГМЕНТИ – Избор текстова и излагања 2011. – 2020.,1. издање, Библиотека Задужбина, књига 10, Завичајно удружење “Билогора“, Београд, 2020.(7528), 400 стр./ која се бави етнологијом, културом и историјом источне Билогоре, са акцентом на страдању Билогораца у 20. вијеку. Књигу у pdf формату можете преузети на овом линку. Са мало вјештине у баратању интернет претраживачима може

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

17. август 2021.

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

Осуда релативизације жртава Јасеновца у Џерузалем посту

17. август 2021.

Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст аутора Давида Голдмана, објављен 14. августа, издваја по својој беспризорности у мору текстова насталих на таласу историјског ревизионизма и „апологетике фашистичке идеологије зла“. Напомињући да текст обилује нетачним и злонамјерно пласираним подацима, из Министарства спољних послова Србије истичу да су затечени овим бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације највећег и најмонструознијег злочина на овим просторима. – На странама угледног листа, аутор

Даринка Иванишевић: ДОК ПАМТИМО И ПОСТОЈАЋЕМО

17. август 2021.

Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао, ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно или несвјесно потискивано, а он овај пут нуди читаоцу књигу која, између осталог, указује на значај његовања културе сјећања и памћења. Књига Памтим да бих постојао аутора Рада Р. Лаловића посвећена је проучавању проблема памћења историје, његовању културе сјећања и памћења и значају културе сјећања и памћења. Упечатљивим насловом књиге Памтим да бих постојао указано је на два аспекта: памћење – као услов индивидуалног и националног постојања и заборав – оно што не смијемо дозволити

Душан Бабац: Антрополошка и друга мудровања „фелдвебела“ Крлежe

16. август 2021.

Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чека већ 58 година да буде објављено, као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом: „Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“. Приредио Павле М. Бабац Господине Крлежа,У четвртом броју „Републике“, часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У

На данашњи дан је рођен Споменко Гостић – дечак на вечној стражи (ВИДЕО)

15. август 2021.

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. “Док моја нога не

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14. август 2021.

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ

14. август 2021.

На данашњи дан 1941. године довршено jе убиjање око 7.000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Усташе су на стратишту Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара, од 30. jула до 14. августа 1941. године убили 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце, Само из села Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугословенска воjска ископала противтенковске

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

14. август 2021.

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

Тужна годишњица: У Гораждевцу убијени Пантелија и Иван

13. август 2021.

Навршава се годишњица злочина у Гораждевцу, када су шиптарски терористи из аутоматског оружја пуцали на српску децу док су се купала на Бистрици. Tом приликом убили су Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12). У том нерасветљеном злочину, једном од четири највећа почињена над Србима од доласка међународне мисије на Косово, тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). Еулекс је услед наводног недостатка доказа обуставио истрагу. За овај злочин нико није одговарао. Извор: До Христове Побједе-Илија Вујовић Везане вијести: ВИДЕО – РТС РТС: Злочин у Гораждевцу 17 година без казне – RTS ЗЛОЧИНЦИ још увек на слободи: Навршава се 17 година

Ужаси над јамама

9. август 2021.

За само три часа усташе су у Шурманачку jаму бациле од 500 до 600 жена, дjеце и стараца из села Пребиловаца, док jе током рата у њу бачено више од 3.000 Срба… Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У бестиjалним масовним убиствима Срба у Пребиловцу посебно су се истакли усташе – Марко Родин, Чутура Иван, извjесни Шарић из Вишића, а преживjели су нарочито истицали срамну улогу Мурата Шоше из Бивољег Брда и његових синова. Усташе су 4. августа тражиле Пребиловчане, већином мушкарце, коjи су се спашавали бjекством у брда. Оне коjе су успjели да ухвате убиjали су на лицу мjеста. Наредног дана усташе су из осталих заселака прикупили све становнике, махом жене, дjецу