arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

ОДРЖАН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ У БИЛЕЋИ: Не смијемо дозволити да се више икада дијелимо!

У Равногорском парку у Билећи данас је служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и откривене бисте четничком војводи Сави Ковачу и команданту Граничног батаљона Шпиру Бабићу. Потомак Саве Ковача, Шћепо каже да је ово велики дан за Српство, јер не смијемо дозволити да се више икада дијелимо, него морамо бити сложни. „Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да имамо мир и дјецу, а све остало ће Бог дати“, поручује Ковач. Ковач се присјетио и славне историје својих предака и истакао значај Саве Ковача кроз нашу историју. „Прво и основно је да на нашем подручју који је он контролисао није било геноцида. Сава је организовао народ и

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ

Године 1918, у ноћи између 16. и 17. јула, бољшевици су у Ипатјевском дому у Јекатринбургу умучили Царску Породицу Романових. Руска Загранична Црква их је канонизовала 1983, а Московска Патријаршија 2000. године. Тиме је Црква потврдила да светост последњег православног цара у историји: први је био равноапостолни Константин, а потоњи Николај Мученик. Какви су  били они које је Господ удостојио мученичког венца? ДОБРОТА И ПРОСТОСРДАЧНОСТ Цар Николај је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: „Господар је био уман човек, образован и веома начитан. Он је владао огромним памћењем, посебно имена, и бивао је неуобичајено интересантан саговорник.

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

Драгослав Бокан: Србија је препуна дегенерика који мрзе све што је српско! (ВИДЕО)

Гост емисије „Интервју“ био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и завршио постдипломске филозофске студије. Основао је групу „Бели орлови” 1990. године и био њен командант. Постаје један је од првих држављана Републике Српске. Писао је за часопис „Погледи”, био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје” и био кандидат на председничким изборима у Србији 1992. године као вођа странке „Српски отаџбински савез”. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио

Приједор: Представљено допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42.“

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је промовисано друго допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42“ /НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42: Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју/ аутора кустоса историчара Ведране Адамовић. Адамовићева је рекла да је прво издање ове публикације објављено 2018. године, а да је друго издање опширније за педесетак страница и да је у раду на публикацији користила још неке доступне фондове и изворе. – Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и прво

ПОТРЕСНА ПОРУKА СРПСKОГ МИНИСТРА: Неко твој ти је запалио свећу – Бог да ти душу прости (ФОТО)

„1914-1918 Рајфенсдорф преко 8.000 Срба, Маутхаузен преко 8.000 Срба, Ашах преко 5.300 Срба… Колико ли би деце изродили да су могли да поживе?! Најстарији брат мога деде Вилотије Селаковић окончао је свој 37-годишњи живот преко 1050 км од родног Златибора 15. марта 1916. године надомак Ашаха у Горњој Аустрији. Али чињеница да смо ми, потомци његове браће Велимира, Драгутина и Драгољуба живи, да славимо славу, да рађамо децу, да говоримо српским језиком и да се боримо за нашу Србију сећајући се њега и Радоша, који почива у Тунису, сведочи да је живот непрестана борба, јер је Христос победио смрт! Србија се данас развија и напредује, она се изграђује и образује

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

НА ТРНОВОЈ СТАЗИ ЈАДОВНИЧКОЈ: Ако те заборавим Јадовно моје, нека мене јад не заборави!

Овај текст покушавам ујаснити 5. јула 2018. године, на славу Св.Анастасије Српске, мајке Св.Саве. Прије скоро стотину година, 5. јула 1918. године (по Јулијанском календару), у Алапајевску на Уралу претучена је, стријељана и у јаму бачена Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна Романова, сестра посљедње руске царице Александре. Заједно са монахињом Варваром и Великим кнезом Јованом Константиновичем Романовим (мужем српске принцезе Јелене Карађорђевић), бачена је у јаму дубоку 20 метара, рукама црвених бољшевика. Руска Царска породица послије мученишта је спаљена у рударском окну Ганине јаме. На личком распећу народ српски неста,Планина је свједок, крв у љетној роси,Са именом Христа издахнуше боси,И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То

Јуре Францетић

Ово је био Јуре Францетић: „Лешеви су били унакажени, дјетету је из лубање исцурио мозак“

Отприлике у исто вријеме кад је Милан Бандић, који се воли заклињати у антифашизам, народу објавио да ће се преименовати Трг маршала Тита у Трг Републике Хрватске, у медијима смо могли прочитати како десничарски ХАЗУД на родној кући Јуре Францетића најављује подизање спомен- плоче овом усташком заповједнику, оснивачу Црне легије и повјеренику за БиХ који ће дио кратке војне каријере провести у Подравини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јула 2017. године. Хоће ли до откривања плоче доћи, тек ћемо видјети. Слављење припадника усташког режима противно је хрватском Уставу па ће бити занимљиво видјети како ће полиција реагирати у овом случају. У

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Младен Булут

Невјесте смрти

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим њих 16, скончале у шурманачкоj jами код Међугорjа, aли су, послиjе свих претрпљених паклених мука, нашавши спас у зинулом бездану – побjедиле смрт. Пише: Младен Булут – Боже мили љепих ли сватова, само што им ђувегиjе фале – злурадо jе просиктала Омануша, ханума Халилова и jедна од четири снахе старог Мурата Шоше, пресревши иза поднева другу поворку коjа jе ишла озгор, од школе, па низа страну, кроз село. Предводио jу jе, за разлику од оне jутрошње, раздрагани барjактар идући испред дjевоjака, жена, дjеце и стараца, пореданих у колону од по четири у сваком реду, широко размахуjући заставом, како

Милош Ковић: Починиоци највећег геноцида сада би да потомцима жртава држе моралне лекције

Чињеница да није кажњен од пресудног је значаја. Због тога Енглези и Американци и данас себи дају за право да држе моралне лекције Србима и Русима, истиче Ковић Оправдани бес Канађана срушио је, недавно, статуе британских краљица Викторије и Елизабете Друге. Трећа откривена масовна гробница домородачке деце, са којом се број жртава у новонађеним гробовима попео на хиљаду, подигла је нацију на ноге. Канађани су одбили да прославе највећи државни празник, шокирани сопственом историјом, коју је умногоме скројила британска круна. Оцена коју је дала Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, сада се поново потврђује у обрачуну Канађана са симболима британске власти. Захарова, наиме, тврди да је Велика Британија светски

ЗАЛАЗЈЕ: Обиљежено 29 година од страдања 69 српских цивила и војника

Служењем парастоса убијеним и полагањем вијенаца на Спомен- плочи на Залазју код Сребренице, али и на другим стратиштима, обиљежена је годишњица страдања Срба овог краја које су припадници такозване Армије Републике БиХ убили у протеклом рату. Само на Петровдан 1992. године, прије 29 година муслиманске оружане формације из Сребренице убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача. Напад на Залазје био је мучки, муслимани су убили све што су стигли, мјештане су хватали и водили у сребреничке затворе-свједоче преживјели Сребреничани. – Мучки су их убили, у затворима, пробадали вилама. Мени су два брата убијена, ја сам рањен – рекао је Миле Станојевић. О убиству сребреничких Срба посебно судије Слободана

Милован Ђилас

Највећа контроверза НОБ-А Ђилас: Зашто смо скривали да преговарамо са Немцима

“Гледајући из овог угла, сматрам да су преговори о примирју били грешка. Ја сам и тада, у вези с тим, осећао некакву нелагоду, нервозу, несигурност, али не могу да кажем да сам био против”, рекао је Милован Ђилас крајем осамдесетсетих година прошлог века о једној о највећих контроверзи НОБ-а: преговора партизана и Немаца о примирју у Загребу 1943. године. Милован Ђилас у књизи “Револуционарни рат” помиње како је делегација партизана ишла у Загреб на преговоре са Немцима 1943. године. Та епизода ратовања на простору Југославије и тадашње НДХ, дуго је била једна од највећих контроверзи народно-ослободилачког рата. Милован Ђилас је био главни партизански делегат на тим преговорима, а уз њега

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.