arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно. Управо читам литературу и доступну документацију и истражујем, идеолошки задату, десетинама година систематски спровођену, неморалну праксу потискивања сећања на Холокауст у Србији. Потискивање сећања на Холокауст је исто што и негирање Холокауста. У многим цивилизованим земљама је то кривично дело – злочин. Код нас то није. Али и код нас многи људи који су усвојили моралне вредности, који поштују жртву, без обзира на њену националну или верску припадност, који прихватају културу сећања као цивилизацијску тековину, противе се прекрајању историјских чињеница. Нажалост, не ради се само о Холокаусту. Ни после

Халид Чомић, славни херцеговачки револуционар – Био сам усташки таборник по партијском задатку

“Ти ћеш, Халиде, постати предсједник усташке општине. То ти је партијски задатак.” Халид је скочио са столице. Зар он, стари комуниста, да буде усташки главешина! Онда му је Миро објаснио да од тога – хоће ли он да постане усташки предсједник – зависе животи многих људи, жена и дјеце… Извор: YUGOPAPIR ; Забељежили: Драгош Симовић и Исмет Kресо (Спорт и свијет, 1960.) Обрада: Jugopapir НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Усташе су све више

Саво Штрбац: „Борачки закон“ без крајишких бораца

Недавно је Скупштина Републике Србије усвојила дуго најављивани Закон о правима бораца, војних нвалида, цивилних инвалида рата и члановима њихових породица, који је остао у медијској сени Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, који је усвојен истог дана. Извор: Д.И.Ц. Веритас, Политика НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што се у ретким коментарима могло прочитати о “борачком закону”, били су углавном

Kући нaкoн 25 кoсoвских гoдинa

Знaм дoстa oних кojи сe joш нeћкajу oкo пoврaткa, пoручитe тaквимa дa сe слoбoднo врaтe. Нeмajу сe чeгa бojaти: ниje лaкo, aли си нeкaкo свoj и пoтпун, кaжe Слoбoдaн Koшeвић, кojи сe с брaтoм и мajкoм у рoдни Букoвић крaj Бeнкoвцa врaтиo приje три мjeсeцa. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Владимир Јуришић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Зa вишeгoдишњих лутaњa пo бaниjским и кoрдунским брдимa, кршeвитoj Дaлмaциjи и Лици или ушoрeним слaвoнским сeлимa,

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

Генерал Ратко Младић

Жалбено веће одбило нове доказе одбране Ратка Младића; Суд неће ни архиву ЦИА

У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније. Жалбено веће Механизма у Хагу одбило је нове писане доказе које је у жалбеном поступку Ратку Младићу приложила његова одбрана. У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније, иако је одбрани тада речено да је рок два месеца након пресуде. Само је председавајућа судија Приса Матимба Нијамбе издвојила своје мишљење сматрајући да ти нови аргументи треба да се уваже, јер су релевантни за неке тачке оптужнице, а и поднети су у року блиском пресуди. Како за „Новости“ каже

„Из јаме код Видрована извадићу мученичке кости наших часних предака“: Инструктор Горске службе спасавања из Никшића планира подухват

Деценијама остаци угледних људи из Горњег Поља, Никшића, Пиве и бањско-вучедолске општине чаме у тмини, чекајући своје ослобођење – каже Стеван Вујичић (82). Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу „Котор“ код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење. Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја. Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања

Покушаји приписивања антисемитизма удружењу Јадовно 1941. неутемељени су и злонамјерни

Саопштење за јавност поводом објаве студије проф. др Мирјане Стојисављевић под насловом „Иза зидина тајни“ на порталу удружења Јадовно 1941. На званичном порталу удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, 04. марта ове године публикована је студија проф. др Мирјане Стојисављевић, редовног професора на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци под насловом „Иза зидина тајни“. Као предсједник удружења грађана Јадовно 1941. и као главни и одговорни уредник портала Jadovno.com, овим путем упућујем јавно извињење свима онима, посебно припадницима састрадалног јеврејског народа које су садржај и ставови изнесени у поменутој студији, објављеној на нашем порталу увриједили и нанијели душевну бол и молим за опрост. Удружење грађана Јадовно 1941. протеклих једанаест година, низом

Бокан: МОЖДА И НАЈСТРАШНИЈА СЛИКА СРПСКОГ СТРАДАЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Убијали су нас, спаљивали живе, подстицали брата на брата и синове на оца, секли су нам уши и носеве и копали очи, набијали су нас на кочеве и бајонете, оштрим камама пуштали реке српске крви, силовали малу дечицу пред мајкама, разбијали чекићима лобањице, газили Српчад тешким цокулама, бацали нас у јаме-безданке, правили специјални „србосјек“ да би могли да организују такмичења у клању (за озваниченог „краља кољача“), скидали су до гола српске епископе и чупали браде нашим свештеницима, иживљавали се и правили оживљени пакао на реалној сцени џиновског јасеновачког губилишта (од преко 200 квадратних километара површине!!!)… Али све то није тако страшно – као ова једна слика. Језива црно-бела фотографија са

Капетан Драган

Ускоро на слободи: Капетан Драган 28. марта из Лепоглаве креће за Београд

Драган Васиљковић ускоро напушта најстрожи хрватски затвор у Лепоглави пошто је издржао целу казну од 13,5 година. По изласку долази у Београд. Више пута одбијан захтев за условни отпуст. Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, излази из најстрожег хрватског затвора Лепоглава 28. марта, након што је издржао целу казну од 13,5 година. Слађана Чанковић, која га је заједно са колегама заступала у дуготрајним судским процесима у Хрватској, за „Новости“ је изјавила да ће Васиљковић одмах по изласку из затвора отићи у Београд. – Нема више правних препрека и Васиљковић сигурно излази из затвора – тврди Чанковић, која ће наставити вођење правних послова Капетана Драгана, који је поднео и тужбу Уставном

У Вуковару приказан филм о комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг

У организацији Удружења медијских радника српске националне мањине „Орфелин“, а у сарадњи са Српским културним центром, у Вуковару је приказан филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења „Јадовно 1941“. Аутор овог филма „Крст над јамом“ је Душан Басташић, уједно и оснивач и председник удружења „Јадовно 1941“ које се бави истраживањем злочина на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, али и неговањем културе сећања. – Након оснивања удружења 2009. године и већ након првог обележавања сећања на Јадовно ми смо почели, вођени историјском фактографијом објављеној у књизи др Ђуре Затезала, да сакупљамо фото и видео записе, да снимамо сведочења оног малог броја жртава до којих смо могли доћи, али пре свега њихових потомака.

Невесиње се опростило од легеданрног команданта: Сахрањен међу својим саборцима

Његова одлука била пресудна 1992, када је стао и рекао – нема повлачења. Невесиње се јуче опростило од легендарног ратног команданта Новице Гушића. Невесиње се опростило од ратног команданта чувене Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Поводом његове смрти одржана је комеморација у присуству чланова породице, сабораца, представника Владе РС, БОРС и херцеговачких општина. Ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић био је симбол одбране Невесиња и РС у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, а његови саборци кажу да је његова одлука била пресудна у јуну 1992. када је стао пред војску и народ који се повлачио из долине Неретве и на Чобановом пољу код Невесиња наредио – нема повлачења. – Пуковник Гушић био

Томислав Мерчеп

За сваког убијеног цивила одседео је мање од месец дана иза решетака: Мерчеп на слободи ругање je жртвама

Хрватски заповедник, крвник породице зец, изашао из затвора после четвртине издржане казне. А сваког убијеног српског цивила од стране „мерчеповаца“ њихов заповедник Томислав Мерчеп одседео је у затвору мање од месец дана, а и то време највише је провео у бањи. ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Четири године откако га је суд осудио на пет и по година затвора, а у међувремену Врховни суд у фебруару 2017. године повисио казну на седам, Мерчеп излази из затвора, јер је тај исти суд проценио да је после три четвртине издржане казне могућ условни отпуст. Иако се зна да су „мерчеповци“ деведесетих година прошлог века усмртили педесетак српских цивила у Загребу и Пакрацу, Мерчеп

Филм “Крст над јамом” у Вуковару 11. марта 2020.

Удружење медијских радника српске националне мањине “Орфелин” из Вуковара, у сарадњи са Српским културним центром Вуковар, организује премијерно у Хрватској пројекцију дугометражног документарног филма “Kрст над јамом”. Филм је снимљен у продукцији Удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке, а говори о страдању Срба у НДХ током Другог светског рата. Пројекцији, која ће бити одржана у среду, 11. марта 2020. године у просторијама СKЦ-а у Вуковару, Еугена Kватерника 1 од 19 часова, присуствоваће и аутор филма и председник удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Пројекцију подржава Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару. Улаз је слободан. Пројекат је суфинансиран од стране: Извор: RADIO DUNAV

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.