март 2020 - Страница 3 од 4 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2020 » Страна 3

Покушаји приписивања антисемитизма удружењу Јадовно 1941. неутемељени су и злонамјерни

15. март 2020.

Саопштење за јавност поводом објаве студије проф. др Мирјане Стојисављевић под насловом „Иза зидина тајни“ на порталу удружења Јадовно 1941. На званичном порталу удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, 04. марта ове године публикована је студија проф. др Мирјане Стојисављевић, редовног професора на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци под насловом „Иза зидина тајни“. Као предсједник удружења грађана Јадовно 1941. и као главни и одговорни уредник портала Jadovno.com, овим путем упућујем јавно извињење свима онима, посебно припадницима састрадалног јеврејског народа које су садржај и ставови изнесени у поменутој студији, објављеној на нашем порталу увриједили и нанијели душевну бол и молим за опрост. Удружење грађана Јадовно 1941. протеклих једанаест година, низом

Бокан: МОЖДА И НАЈСТРАШНИЈА СЛИКА СРПСКОГ СТРАДАЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

14. март 2020.

Убијали су нас, спаљивали живе, подстицали брата на брата и синове на оца, секли су нам уши и носеве и копали очи, набијали су нас на кочеве и бајонете, оштрим камама пуштали реке српске крви, силовали малу дечицу пред мајкама, разбијали чекићима лобањице, газили Српчад тешким цокулама, бацали нас у јаме-безданке, правили специјални „србосјек“ да би могли да организују такмичења у клању (за озваниченог „краља кољача“), скидали су до гола српске епископе и чупали браде нашим свештеницима, иживљавали се и правили оживљени пакао на реалној сцени џиновског јасеновачког губилишта (од преко 200 квадратних километара површине!!!)… Али све то није тако страшно – као ова једна слика. Језива црно-бела фотографија са

Ускоро на слободи: Капетан Драган 28. марта из Лепоглаве креће за Београд

14. март 2020.

Драган Васиљковић ускоро напушта најстрожи хрватски затвор у Лепоглави пошто је издржао целу казну од 13,5 година. По изласку долази у Београд. Више пута одбијан захтев за условни отпуст. Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, излази из најстрожег хрватског затвора Лепоглава 28. марта, након што је издржао целу казну од 13,5 година. Слађана Чанковић, која га је заједно са колегама заступала у дуготрајним судским процесима у Хрватској, за „Новости“ је изјавила да ће Васиљковић одмах по изласку из затвора отићи у Београд. – Нема више правних препрека и Васиљковић сигурно излази из затвора – тврди Чанковић, која ће наставити вођење правних послова Капетана Драгана, који је поднео и тужбу Уставном

У Вуковару приказан филм о комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг

13. март 2020.

У организацији Удружења медијских радника српске националне мањине „Орфелин“, а у сарадњи са Српским културним центром, у Вуковару је приказан филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења „Јадовно 1941“. Аутор овог филма „Крст над јамом“ је Душан Басташић, уједно и оснивач и председник удружења „Јадовно 1941“ које се бави истраживањем злочина на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, али и неговањем културе сећања. – Након оснивања удружења 2009. године и већ након првог обележавања сећања на Јадовно ми смо почели, вођени историјском фактографијом објављеној у књизи др Ђуре Затезала, да сакупљамо фото и видео записе, да снимамо сведочења оног малог броја жртава до којих смо могли доћи, али пре свега њихових потомака.

Невесиње се опростило од легеданрног команданта: Сахрањен међу својим саборцима

13. март 2020.

Његова одлука била пресудна 1992, када је стао и рекао – нема повлачења. Невесиње се јуче опростило од легендарног ратног команданта Новице Гушића. Невесиње се опростило од ратног команданта чувене Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Поводом његове смрти одржана је комеморација у присуству чланова породице, сабораца, представника Владе РС, БОРС и херцеговачких општина. Ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић био је симбол одбране Невесиња и РС у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, а његови саборци кажу да је његова одлука била пресудна у јуну 1992. када је стао пред војску и народ који се повлачио из долине Неретве и на Чобановом пољу код Невесиња наредио – нема повлачења. – Пуковник Гушић био

За сваког убијеног цивила одседео је мање од месец дана иза решетака: Мерчеп на слободи ругање je жртвама

13. март 2020.

Хрватски заповедник, крвник породице зец, изашао из затвора после четвртине издржане казне. А сваког убијеног српског цивила од стране „мерчеповаца“ њихов заповедник Томислав Мерчеп одседео је у затвору мање од месец дана, а и то време највише је провео у бањи. ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Четири године откако га је суд осудио на пет и по година затвора, а у међувремену Врховни суд у фебруару 2017. године повисио казну на седам, Мерчеп излази из затвора, јер је тај исти суд проценио да је после три четвртине издржане казне могућ условни отпуст. Иако се зна да су „мерчеповци“ деведесетих година прошлог века усмртили педесетак српских цивила у Загребу и Пакрацу, Мерчеп

Филм “Крст над јамом” у Вуковару 11. марта 2020.

11. март 2020.

Удружење медијских радника српске националне мањине “Орфелин” из Вуковара, у сарадњи са Српским културним центром Вуковар, организује премијерно у Хрватској пројекцију дугометражног документарног филма “Kрст над јамом”. Филм је снимљен у продукцији Удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке, а говори о страдању Срба у НДХ током Другог светског рата. Пројекцији, која ће бити одржана у среду, 11. марта 2020. године у просторијама СKЦ-а у Вуковару, Еугена Kватерника 1 од 19 часова, присуствоваће и аутор филма и председник удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Пројекцију подржава Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару. Улаз је слободан. Пројекат је суфинансиран од стране: Извор: RADIO DUNAV

Контранапад из Загреба: Хрвати хоће да докажу да је у Србији постојало више „Јасеноваца“

11. март 2020.

Иза најаве Хрватске да помогне 5000 тужби против Србије због „тортуре у логорима“ коју су наводно преживели њихови грађани крије се намера да се изједначе историјске улоге две државе и да се рашири лаж да је и Србија имала своје Јасеновце. Хрватска је спремна да до краја године подржи 5.000 тужби против Србије које подносе њихови држављани који су током грађанског рата на просторима СФРЈ наводно боравили у заробљеништву на територији Србије. Такозвани бивши логораши из Хрватске сматрају да је Србија „неосновано лишила слободе хрватске грађане и да није поштовала Женевске конвенције о поступању са ратним затвореницима.“ У то име од Србије траже обештећење у укупном износу од најмање 225

Југославија у 130 фасцикли

10. март 2020.

Велики број докумената говори о верском стању у НДХ, а посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом. После дуго очекиваног отварања ватиканских архива из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958), прошлог понедељка прилику да међу првима погледа документа која су заинтригирала велики део научне јавности имао је и један млади стручњак из Србије, др Милосав Ђоковић. – Фасцинантан је број докумената која се налазе у првом делу фонда Конгрегације за изванредне црквене послове (1939–1948) у серији „Југославија” која броји 130 фасцикли. Посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом, као и дописи апостолског визитатора у Загребу опата Марконеа. Ништа мање није занимљива и кореспонденција југословенске

“ПУНА ТРИ МЕСЕЦА СИЛОВАЛИ СУ МЕ МУШКАРЦИ У ХРВАТСКИМ УНИФОРМАМА” Жртва тортуре у логору надомак Загреба тужила Хрватску и добила само 7.500 евра одштете?!

5. март 2020.

Жена је тражила 100.000 куна, али суд је проценио да је то превише. Иако је мучена још 1992., на затезне камате има право тек од ове године. Пуна три месеца тада 39-годишња жена трпела је физичко, психичко и сексуално злостављање у логору Керестинец ратне 1992. године. Хрватски војници су је током заточеништва више пута силовали, пржили струјом, тукли, застрашивали, терали да плеше гола, стављали јој кесу на главу, пиштољ у уста, оштрицу ножа под врат… Жена је због тога тужила Републику Хрватску, а према неправоснажној пресуди Општинског грађанског суда у Загребу, требала би да добије одштету од 50.000 куна, или прерачунато у евре, нешто мање од 7,500! Нематеријалну штету у

Сећање на безимене жртве грађанског рата 1941-1945 – (1948)

5. март 2020.

Чегарски корпус ЈВуО је у маршу ка Јабланичком округу, где је упућен од странке Нишке војне области и Горског штаба 180. да очисти терен од све присутнијих комунистичких банди, које својим деловањем шире страх и панику међу становништвом, често изазивајући сурове репресије окупатора. Претходница Чегарског корпуса је ново формирани 5. јуришни батаљон Сврљишке бригаде, који је придодат 2. Нишкој бригади под командом активног жандармеријског наредника Славка Минића – Џогрдана из Нишевца. Првог децембра 1943. године Kорпус је преко брисаног простора звано место “Аеродром“ прилазио Kосанчићу, не слутећи јаче партизанске снаге споро су напредовали у дугој колони. Међутим, меандри Пусте реке, са шуматовим залеђем скривали су 2. Јужноморавску НО Бригаду и

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

4. март 2020.

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

Сећање на егзодус: 24 године од протеривања Срба из Сарајева

4. март 2020.

Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“. Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац. Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица. – Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који

Непознаница шта ће бити отворено, Ватикан склон препакивању

3. март 2020.

Академик Љубодраг Димић сматра значајним отварање архива Ватикана и докумената који се тичу улоге Алојзија Степинца, загребачког надбискупа за време Другог светског рата уз напомену да је још увек непознаница шта ће од архивске грађе бити доступно истраживачима будући да, како каже, Ватикан ништа не препушта случају и добро процењује са чега ће скинути ознаку тајности. „Отварање архива лепо звучи, али постоје многе препреке које треба прескочити. Једна је саопштена већ јуче, а то је да су до краја године попуњена сва места за истраживаче“, наводи Димић за Танјуг. Димић, иначе члан Мешовите заједничке комисије о (Алојзију) Степинцу, каже да није познато шта је о Степинцу сабрано у Ватиканском архиву,

ОТКОПАНА ИСТИНА: Из штампе изашао „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944.“

3. март 2020.

Ко хоће да заиста разуме српску поделу на четнике и партизане треба да прочита ову књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“, која је деценијама била закопана у земљу. Аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата које је званична историја, углавном, прећуткивала. Ратни дневник Лазара Тркље је аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата на територији Југославије, коју је званична историја углавном прећуткивала. Хиљаде трагичних људских судбина забележено је и отргнуто од заборава у потресним ратним записима које је Лазар Тркља, професор теологије, секретар Земљорадничке задруге и блиски сарадник Драже Михаиловића, водио од пролећа 1941. године до јесени 1944. године. На више