arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Вучевић у Вуковару: Пуна подршка нашем народу

26. фебруар 2019.

Градоначелник Новог Сада посетио Вуковар и сусрео се са представницима заједничког већа општина Срби у Хрватској увек могу да очекују институционалну подршку од матице Србије, поручио је у понедељак у Вуковару градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и истакао да се предано ради на што бољим односима са Хрватском, јер је то у циљу заштите права Срба који живе у тој држави. Он је са својим сарадницима, на позив председника Заједничког већа општина Вуковар Срђана Јеремића, посетио Србе који живе у источној Славонији, западном Срему и Барањи. – Имајући у виду споразуме између председника Републике Србије и председнице Републике Хрватске, са српске стране је урађено све што је тражено од хрватске

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

БОШКО КОЗАРСКИ: Да ли је вредела жртва хероја са Кошара?

26. фебруар 2019.

У служби непомјаниковој, нововековне силе намећу драме, поробљавају слабије, режирају тужне крајеве појединаца и читавих народа најчешће зарад запоседања и експлатације природних богатстава. Са друге стране, честити род људски кроз појединце-хероје мења већ изрежиране историјске догађаје. Тако је било и на Кошарама 1999. године, у бици о којој тек последњих неколико година помало говоримо, стидљиво се поносећи херојима који су остали тамо попут вечних стражара. Сени преко стотину див јунака чији су рано прекинути животи уграђени у темеље слободе данашње Србије чекале су на достојан и достојанствен белег величине њихове жртве. Покренута иницијатива израде споменика је веома брзо дала резултате, естетски дискутабилне, али резултате који су будили наду у оздрављење

Обележавање 102 године од Топличког устанка

26. фебруар 2019.

У Прокупљу ће бити обележене 102 године од Топличког устанка у Првом светском рату. Свечано обележавање те годишњице организују Влада Србије, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градском управом Прокупља. Свечаности обележавања великог народног устанка у Топлици, јединог таквог у поробљеној Европи током Првог светског рата, почиње у 11 сати одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје Топличанима палим у ратовима 1912. -1918. и жртвама Топличког устанка 1917. године. Венце на спомен обележје положиће делегације Владе Србије, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, Града Прокупља, Савеза потомака ратника 1912 – 1918 године као и друга бројна удружења грађана. Пред спомеником

Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево

26. фебруар 2019.

Остаће забиљежено да нас више нема тамо гдје смо некада били и да нас више никад неће ни бити … Све је то живот и он траје… до када, е то нико не зна. Збогом Сарајево! Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. “Фебруар и почетак марта 1996. године… Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац – и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама

Tudjman.jpg

Годишњица Туђмановог успона- рат, антисрпство, устшизација..

26. фебруар 2019.

Хрватска демократска заједница /ХДЗ/ у Хрватској слави 25. фебруар 1990. године као датум када је формирана ова странка, а на њено чело изабран Фрањо Туђман, који је започео усташизацију хрватског простора и наредио истјеривање стотина хиљада Срба из Хрватске. У априлу 1990. године ХДЗ је побиједио на изборима, услиједила је сецесија Хрватске од Југославије, укидање конститутивног статуса Срба, отпор српског становништва у крајишким подручјима, те акције “Бљесак” и “Олуја”, у којима ће српски народ бити протјеран са вјековних огњишта. Туђман, некадашњи југословенски генерал, човјек који је написао “Беспућа повјесне збиље”, у којима се бавио ревидирањем историјских факата о Другом свјетском рату и усташком концентрационом логору Јасеновац, постао је неоспориви вођа

Хрватска: Несуђени ратни злочинци сада су милионери

25. фебруар 2019.

Хрватски генерали у пензији и бивши хашки оптуженици, Анте Готовина, Иван Чермак, као и ратни злочинац и ражаловани генерал Мирко Норац, за кратко време су постали милионери јер њихова предузећа остварују огромне приходе. Портал Index.hr пише да за генерале нема економске кризе. Готовина је посао с морским производима и трговином почео пре шест година у малој хладњаци у задарској Гашеници да би до данас његово предузеће доживело стреловит успон, какав је ретко виђен у хрватској привреди, наводи Индеx. Портал преноси податке да је у првој години пословања приход износио 245.000 куна (око 34.000 евра), да би у 2017. години приход био на готово 50 милиона куна (око седам милиона евра),

Први пут одузимани реквизити са усташким знаковима

25. фебруар 2019.

Први пут у Хрватској од њеног осамостаљења, на јавном скупу су одузимани грбови са првим бијелим /усташким/ пољем, те мајице са усташким поздравом “За дом спремни!”, што се догодило у мјесту Поличник прије концерта Марка Перковића Томпсона. До сада су ти симболи усташке државе били неизоставни дио већих манифестација, а посебно су десничари у посљедње вријеме користили законску могућност да буду ношени у оквиру сомбола ХОС-а. Контроверзни пјевач Марко Перковић Tомпсон, који је један од симбола усташизације Хрватске, одржао је концерт у препуној Спортској дворани у Поличнику, у Задарској жупанији, а његови симпатизери појавили су се са капама, натписима и грбовима из усташке Независне Државе Хрватске. Али, овај пут, како

Црно језеро-плач из дубине ријеке Уне

25. фебруар 2019.

Многа су и разнолика мјеста на којима су Србе, Јевреје и Роме приносили на жрвенике ”боговима” усташтва 1941.године. Прије самог ”жртвоприношења недужних Срба, Јевреја и Рома” жреци нове религије усташтва своје су жртве па усташком обредном закону’ мучили, масакрирали и убијали. Свима су чувени и познати Јасеновац и Јадовно – синоними за све логоре,  јаме и бездане које су као систем злочина осмислили и реализовали хрватско-муслимаске усташе НДХ-зије. Иако то знају њихови потомци, који се сада декларишу као еуропјеци и велики демократе, они се осјећају уврјеђеним када их човјек потсјети на то. Једнако се на ово потсјећање љуте и реагују одређени ”вјерници” и чланови одређених римокатоличких редова и црквених кругова,

Како је један Васојевић раскринкао НДХ!

25. фебруар 2019.

Од три милиона Срба колико је живјело у НДХ, милион је покатоличено. Чврсте доказе о томе, прикупљене у хрватскима архивама,  износио је у својим књигама један Васојевић – Велиша Раичевић Псуњски (о њему опширније у другом дијелу овог текста). У рату су га тражили Хрвати, по рату је за њим трагала Удба, али он је увијек измицао под лажним именима, а захваљујући Српској православној цркви сачуване су двије његове књиге „У име Христа – светиње у пламену“ и „Хрвати у светлости историјске истине“ Припремио: Љубиша Морачанин Једини циљ покрштавања већ крштених Срба у НДХ био је уништење српског народа. А Срба је у НДХ било најмање три милиона, како се

Заборављено писмо Арчибалда Рајса војводи Мишићу: За мене нема места у Србији. Ја вас остављам.

25. фебруар 2019.

Ово је писмо Арчибалда Рајса војводи Живојину Мишићу написано крајем маја 1919. године. Писмо вам преносимо у целости “Париз 28. маја 1919. Господине Маршале, Биће скоро пет година како смо се први пут срели у ваљевским улицама. Тада нисмо ми мислили да ће рат трајати тако дуго нити смо могли мислити да ћу ја остати веран пратилац ваше војске и вашег народа. Сада је куцнуо час растанка, рат је свршен и Велика Србија за коју смо се тукли постоји. Ја сам свој посао свршио и сада се враћам натраг у редове. Зацело да Вас не могу оставити, а да ми се при тој помисли срце не стегне. Сањао сам да

Вимер: Косово је амерички носач авиона на земљи

25. фебруар 2019.

Угледни њемачки политичар Вили Вимер изјавио је да је Косово као држава било планирано још од краја осамдесетих година /20. вијека/ и да је “његова једина сврха да буде амерички носач авиона на земљи”. “Од агресивног рата против СРЈ 1999. године, НАТО предвођен САД, није престао са сукобима. Ратна коалиција у Вашингтону води константну борбу против предсједника Доналда Трампа јер им је жеља да се настави с ратовима, а главна мета је Европа”, рекао је Вимер за београдске “Вечерње новости”. Овај бивши њемачки посланик, некадашњи државни секретар и потпредсједник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, оцијенио је да је евентуална понуда Србији да уђе у ЕУ, ако призна лажну државу Косово, наставак рата

Vjesanje_Srba_u_Gacku_1914.jpg

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свјетског рата

25. фебруар 2019.

Вjешање Срба у Гацку 1914. године У расправама о Гаврилу Принципу, карактеру Младе Босне и улози Србиjе у избиjању Великог рата, судбина Срба у Босни и Херцеговини за време Првог светског рата остаjе заборављена. Ми слободни грађани, коjима jе заjамчена била лична слобода установом, нашли смо се као преко ноћи лишени свиjу људских права, понижени више него животиње, у праху, мемли и мраку, коjи ниjе био намjењен да даjе скровиште људима, него акрепима и змиjама. – Интернирци Земаљскоj влади у Сараjеву Данас, на прагу обиљежавања стогодишњице избиjања Првог свjетског рата, духови прошлости поново лебде над нама. У публицистичким круговима и научноj заjедници широм Европе све су чешће расправе о карактеру

kosanovici.jpg

Истина Косановић Душана и Стевана

25. фебруар 2019.

У жељи да истина о трагичноj смрти моjих оца и стрица (Косановић Душана и Стевана) остане траjно забиљежена као искрено свjедочанство кроз моjе скромно сjећање достављам Вам кратак животопис за обоjицу, те дешифроване дописнице коjе jе у ратноj голготи сачувала моjа маjка. Бит ћу неизмjерно сретан ако Вам ови документи послуже у грађи коjу обрађуjете  за евентуалне потанкости увиjек сам на располагању. 1. – школска спрема Душана Косановић дjеце: Симица шумарски техничар; Самуило дипл. инг. Шумарства; Душанка, основна школа; Драгомир дипл. инг. Шумарства 2. Стриц Стеван ниjе имао дjеце Биографиjа Косановић Душан рођен jе 1892. године у селу Кунић бр. 56, опћина Плошки Котор, Огулин, од оца Владимира и маjке Симице, а брат Стево

У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра

24. фебруар 2019.

У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору “Сисак” у Независној држави Хрватској изгубио је цијелу породицу. Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари. Трауме и данас осјећа. – То ствара такву депресију да ја нисам знао шта се мени дешава. Чак, у учионицама кад ме наставница нешто пита, нисам имао појма гдје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА