arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Владика будимљанско-никшићки Јоаникије

МРЖЊА ПРЕМА ЊЕГОШЕВСКОМ СРПСТВУ ПАТОЛОШКИ ФЕНОМЕН ЦРНОГОРСКОГ УСТАШТВА

Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије оцјењује да је црногорско усташтво, које се изједначава са мржњом према његошевском српству, сада већ препознатљиво као социолошки и патолошки феномен о којем постоје студије озбиљних научника. Епископ Јоаникије истиче да власти Црне Горе ријечју и дјелом показују већи анимозитет према Српској православној цркви /СПЦ/ него данашња Хрватска, која је на обострано задовољство законски регулисала односе са СПЦ и донијела Закон о реституцији, док Црна Гора није урадила ни једно нити друго. „Не знам колико је Хрватска направила отклон од усташа и од њихових злочина, али видим да је власт Црне Горе, почевши од рушења Његошеве капеле на Ловћену, чиме се посебно горди, почела прихватати

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: ОСУЂУЈЕМ ОНЕ КОЈИ СУ ЗЛОУПОТРИЈЕБИЛИ ТРАГЕДИЈУ ПОРОДИЦЕ ДРАГИЧЕВИЋ

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић каже да је оправдано када родитељи реагују емотивно на страдање свог дјетета, при томе тражећи истину и правду, али да осуђује оне који су злоупотријебили трагедију породице Драгичевић. Напомињући да организација на чијем је челу већ 20 година трага за истином и правдом за многе страдале цивиле и борце у протеклом рату, Митровић је рекао Срни да нема ништа против протеста и шетњи с циљем рјешавања појединачних случајева, али да су се протести у којима се тражи истина и правда за настрадалог Давида Драгичевића окренули у другом правцу. „Не може се очекивати од Министарства унутрашњих послова да те

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (21): Криви што су рођени

Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи. Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби. „Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.“ Анализирајући податке добијене након

© Sputnik/ Александар Милачић

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца, пун благодати и истине (Јн 1, 14).                                                                 Речима Логос постаде тело изражава свети апостол, јеванђелист и љубљени ученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који

ХЕБРАНГ: НАПЛАТИТИ ОД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 300 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ОДШТЕТЕ

Некадашњи министар одбране и здравства Хрватске и функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг тражи избацивање ћирилице из Вуковара и наплату ратне штете од Србије и Црне Горе у висини од 300 милијарди долара. Он поручује да треба „укинути терор ћирилице“ и тврди да су ћирилични натписи били „на свакој испаљеној гранати“. „У новој години прижељкујем закон о Вуковару, са којим би се, бар дјелимично, одужили граду који је сломио кичму српском агресору и омогућио ослобађање Хрватске“, поручује овај десничар, некада веома близак првом хрватском предсједнику Фрањи Туђману. Хебранг жели да изједначи наставне програме у српским школама са хрватским програмима, односно да српска дјеца уче историју онако како је види хрватска страна. Он

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (20): Одмазда над Книном

Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута. Према анализи статистичких података из пописа становништва од 1880. до 1991, професор Светозар Ливада је дошао до егзактних података о демографским променама у Хрватској за последњих 130 година. Када је реч о Книну, хрватско становништво се увећало за око два пута, а истовремено српско – за више од 22 пута. Демографска кретања – Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе

Аустријанцима враћена 482, Немцима 376 хектара ораница

Агенцији за реституцију, поред држављана Србије, захтеве за враћање имовине одузете после Другог светског рата по неколико основа, поднело је и 1.157 потомака фолксдојчера који су данас углавном држављани Аустрије и Немачке. Од аустријских држављана стигло је 564, а од немачких 593 захтева за враћање имовине. Према подацима Агенције за реституцију, до сада је донето 75 решења за враћање имовине аустријским држављанима и то 13 пословних простора, два стана и три зграде . То је укупно 18 објеката површине 2.440 квадратних метара. Агенција је бившим власницима и законским наследницима вратила и 891 квадратни метар неизграђеног градског грађевинског земљишта, 482 хектара пољопривредног, као и 0,25 хектара шума и шумског земљишта. У

У СУБОТУ ПАРАСТОС ЗА СРБЕ СТРАДАЛЕ У КРАВИЦИ

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, у суботу, 5. јануара, биће служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а у 12.00 часова биће прислужене свијеће и положено цвијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 страдалих Срба из регије Бирач. На овај начин биће обиљежено 26 годинa од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис

Карловац је увек важио за економски, политички и културни центар Кордуна. Становништво овог града се у значајнијој мери увећало тек после Другог светског рата, када је и значајније промењена етничка слика становништва, па су Срби са 24,22 процента учествовали у укупном броју становника. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, професор Светозар Ливада наводи да је до 1991. године у граду било 64,22 одсто Хрвата и 11,56 посто „осталих“, махом оних који су се у СФРЈ изјашњавали као Југословени. Отимање станова – Становништво града Карловца се у периоду од 1948. до 1991. више него удвостручило. То је директно повезано са економским, посебно индустријским напретком града, који

Миливоје Иванишевић

ИВАНИШЕВИЋ: У амбасадама БиХ скупљају се и деле „докази“, књиге и штампа о српском „геноциду“

Неочекивана, али оправдана, иницијатива предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика о преиспитивању понашања дипломатских представника и институција БиХ у иностранству, завређује безрезервну подршку српских националних и државних организација, сматра директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. „На прсте једне руке би се могле набројати амбасаде /БиХ/ у чијим библиотекама се налазе докази, документи и књиге о злочинима над нашим народом и о нашим страдањима. У тим истима амбасадама скупљају се и деле `докази`, књиге и штампа о српском `геноциду`“, истиче Иванишевић у изјави за Срну. Он додаје да такво понашање подстиче и храни медијску хајку против свега што је српско – од литературе, манастира на Косову

Књига Данка Поповића преплавила је Србију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Побуна Албанаца на Косову направила је информативну бујицу која је пробила бране цензора и, упркос притисцима, новинама дала замах. Националне теме још од седамдесетих година почињу да продиру у јавност Шта ће бити са Југославијом? Ово питање било је вероватно најчешће постављано у приватној, али и јавној сфери осамдесетих година. Да оно добије посебну тежину утицао је низ фактора – Титова смрт, јачање национализма у готово свим републикама, побуна Албанаца на Косову, економска криза која је од 1980. рапидно бујала. Ове околности дале су ветар у леђа критичкој мисли, која све више заузима јавни простор. Осећало се да СФРЈ путује ка свом крају. Многи су, свесни неодрживости постојећег стања, покушавали

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Вуковар је од вајкада словио као мултиетнички град са становништвом прошараним различитим етничким групама где су Хрвати и Срби углавном чинили већину. Према резултатима пописа из 1880. у Вуковару је живело 8.741 становник, од којих 6.422 Хрвата и 1.634 Срба. Сто година касније, овај град је бројао 33.649 људи, међу којима 12.760 Хрвата и 8.177 Срба. Тај попис из 1981, последњи је „регуларан“, јер онај одржан 1991. многи доводе у питање због нараслог национализма. Према резултатима пописа из те године од укупно 44.639 становника, у Вуковару је живело 21.065 Хрвата и 14.425 Срба. Нарушени добри односи У истраживању Светозара Ливаде у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској –

Mandic.jpg

Игор Мандић: Космет је српски, Југославија није могућа

Космет је српски, ја друго не знам. Не могу о тој такозваној држави разговарати. Један од највећих писаца и критичара у бившој Југославији Игор Мандић, говорио је за Недељник о Југославији и Југословенима, о Србима и Хрватима, како су хрватски Срби увели ту државу у ЕУ, о Титу, лепим сећањима на београдске дане… О дружењу са Капором и Ћосићем, о Пекићу, Николи Милошевићу, Црњанском, о томе који је највећи српски роман, о смрти.. Игор Мандић долази у Београд, у разговору, за ручком у његовом загребачком дому на Чрномерецу, рекао да се ужелео Београда у којем није био годинама. После овог интервјуа дошао је на промоцију своје књиге „Предсмртни дневник“. Мандић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.