arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Пољаци упутили званичну ноту Нетфликсу (ФОТО)

Прeмијер Пољске упутио је писмо компанији Нетфликс са захтјевом да се унесу исправке у недавно приказани документарни филм о нацистичким логорима. Премијер Матеуш Моравјецки истиче да грографска карта у филму приказује распоред концентрационих логора унутар данашњих граница Пољске. – Овим се Пољска погрешно представља као одговорна за логоре смрти, а зна се да је у ствари била окупирана у Другом светском рату од стране Њемачке, додаје Моравјецки. У Нетфликсу су у изјави за Ројтерс истакли да су свјесни контроверзи у вези овог документарца. Нацистичка Њемачка напала је Пољску 1939. године, што је означило и почетак Другог свјетског рата. Нијемци су на окупираним територијама градили концентрационе логоре, укључујући и злогласни Аушвиц,

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација Србије?

Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, већ само против Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића. Србија и Београд су и ове године 20. октобра традиционално прославили „Дан ослобођења“ главног града Србије. У доњем тексту бих се укратко осврнуо на суштински карактер Другог светског рата на релацији Брозови партизани (НОП)-Дражини четници (ЈВуО) у циљу конструктивног доприноса схватању „Дан ослобођења“ у политичко-историјском контексту. Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су

Драгослав Бокан: СЕНКЕ НЕЗАБОРАВЉЕНИХ ПРЕДАКА

Мили моји! Најдражи и најближи, а, опет, тако бескрајно далеки ПРЕЦИ наши! Колико сте мука претрпели, колико бола поднели, колико страхота преживели, да бисмо ја и моја деца (и деца моје деце и вашег потомства) постојали!  Не знам ваш лик, чак ни од оних прошловековних, али осећам неописиву љубав и блискост са вама, више мојима од свих мојих. Татина мајка, лепа Софија је умрла на порођају у книнској болници, давне 1934. године, заједно са бебом, када је њен и мој Илија имао само годину дана. И сахрањена је негде на самом крају гробља на коме нисам никада био, нити ћи икада крочити на њега. Гроба ионако, одавно још, нема… Мамин ђед Душан

Василије Ђ. Крестић: ГРАЂА КОЈА РАЗОБЛИЧАВА ЗЛЕ НАМЕРЕ

Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и Славонији од револуције 1848. до Првог светског рата 1914. године. Као наставак тих књига, и као њихову допуну, после дуготрајног накнадног истраживања и изучавања историје Срба у Хрватској и српско-хрватских односа, сада сам објавио трећи том. У овом тому није реч само о прошлости Срба у Хрватској и Славонији, у истом временском периоду као и у претходним двема књигама, већ и о међусобним односима Хрвата са Србима из Кнежевине и Краљевине Србије, Јужне Угарске, Далмације, Босне и Херцеговине, а донекле и Црне Горе. На непуних 2000 страница три објављена тома

У Нишу приказан документарни филм ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ који говори о страдању Срба од Хрвата у НДХ током Другог светског рата (видео)

Изложба ,,Моје Јадовно“ и ,,Крст над јамом“ , дугометражни документарни филм представњен је на Митровдан 2019. у Дому војске у Нишу. Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу. Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба. Погледајте видео… Филм ,,Крст над јамом“ доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића. Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа  био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду. Око 40 Срба

Бојанић: Дан примирја или Дан победе или још боље Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио прошле године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ

КОМЕНТАР: Смета им спомен – плоча генералу Братићу, а рехабилитују тековине НДХ

Због те плоче, откривене у једној новосадској касарни, упутили су нашој амбасади у Загребу дипломатску ноту. Хрватска опет врти стару, похабану плочу против Србије. Нови повод им је откривање спомен-плоче генералу некадашње ЈНА Младену Братићу у Новом Саду, који је погинуо у борбама за Вуковар 1991. године. Због те плоче, откривене у једној новосадској касарни, упутили су нашој амбасади у Загребу дипломатску ноту. Нота је упућена, а није тешко открити по којим нотама „игра“ тамошње руководство: Где год ударе будаком, направе споменик Алојзију Степинцу или назову улицу по Мили Будаку. Шта је то него отворена порука да су (за дом) увек спремни, рехабилитујући тековине НДХ. Њихови претходници у Другом светском

Лана Басташић: Данас када постајем вјештица

Реаговања власника издавачке куће Kонтраст и младе књижевнице на отворено писмо Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја жртава геноцида из Београда, објављено на Фејсбуку. Желим да напишем овај текст из неколико разлога. Прво, да објасним људима око себе шта се десило. Друго, да покушам аргументовати зашто мислим да се то не тиче само мене. И треће, да јавно реагујем. Да се разумијемо, радије бих проводила вријеме на књижевној резиденцији у Сарајеву пишући прозу. Осјећам, међутим, потребу да констатујем очигледно, јер се оно очито још увијек, у нашем друштву, не види. Не пишем, стога, никакав књижевни текст. Не пишем есеј. Не пишем научни рад. Не пишем статус на друштвеним мрежама. Пишем писмо

Тражимо јавно извињење због сексизма и мизогиније

Током викенда који је иза нас имали смо прилику да присуствујемо једном крајње необичном догађају који се одиграо у виртуалном простору а на адреси званичног Facebook профила Музеја жртава геноцида чија се физичка адреса налази у Београду и који је званична институција државе Србије. Пише: Владимир Манигода Наиме, директор поменутог музеја је, волео бих да верујем, у стању измењене свести започео лични обрачун са својим опонентом из Бањалуке. Kолико сам успео да видим из те преписке, тај сукоб траје већ дуже време и није ништа необично за расправе на десно оријентисаној политичкој лествици друштва. Ове реакције свакако не би било да поменути сукоб није ескалирао до тих граница да је

Никола Н. Живковић: Угледајмо се на друге народе кад памтимо своја страдања

Први учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је Никола Н. Живковић, писац и преводилац. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за „Новости“ Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Међународна конференција о Јасеновцу у Јерусалиму

Од 19. до 22. новембра, у организацији Српско-хебрејског центра, на ОНО универзитету у Јерусалиму биће приређене три значајне конференције, пишу Новости. Лист наводи да ће бити одржани Међународна конференција о Јасеновцу, отварање Српско-јеврејског центра за изучавање српског језика, културе и историје и поводом 790 година од првог ходочашћа Светог Саве, постављање меморијалне плоче у част оца аутокефалности СПЦ. Међународном научном конференцијом о Јасеновцу, која се одржава под покровитељством министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, председаваће проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу. На крају конференције предвиђено је доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу. Конференцијом ће председавати проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за

Одржан помен жртвама комунистичког терора у Лисичијем потоку

Лисичијем потоку, у Београду, одржан је 2. новембра помен страдалима од комунистичког терора У Београду је одржан помен свим невиним жртвама комунистичког терора, стријељаним одмах по ослобођењу српске престонице 1944. године. Скуп је одржан у непосредној близини краљевског двора на Дедињу, на мјесту званом Лисичији јарак, гдје су, приликом грађевинских радова, откривени земни остаци многобројних жртава. Достојанство ове церемоније нарушено је претходне ноћи, када су, за сада непознати вандали, однијели мермерни споменик и графитима оскрнавили мјесто погубљења 1.527 Београђана. Овај број пронађен је у архивама које су однедавно доступне јавности, али још није познато колико је Београђана убијено на цјелокупној територији града. Претпоставке се крећу до 20.000 цивила. Град Београд

Антонијевић: Снимање филма о Јасеновцу готово до краја године

Поводом завршетка прве фазе снимања филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага – Гаге Антонијевића, а по сценарију Наташе Дракулић, одржана је конференција за новинаре у Медија центру. – Снимили смо дио који се дешава у логору Јасеновац. Та локација је изграђена код Сомбора. Било је доста масовних сцена у којима је, осим чланова екипе и глумаца, учествовало преко 600 статиста. Сада улазимо у други дио приче који се одвија у логору Стара Градишка. Очекујемо да до краја године приведемо крају снимање филма, а онда слиједи постпродукција. Можда постоји теоретска шанса да филм буде спреман за приказивање маја 2020. године, поводом 75 година од ослобођења Јасеновца – рекао је Гага Антонијевић.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.