arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Молите се за раба Божијег Романа, убијеног на бојном пољу, молите се за све убијене Православне ратнике

17. октобар 2019.

Када је 90-их година буктио рат у Босни и Херцеговини монах из манастира Валаам гдје је био иконописац, Роман, одлучио је да крене тамо и помогне својој православној браћи. Дође своме духовном оцу и изнесе му своју одлуку. – Благослови, оче! – Не – узврати му духовни отац. – Није то за тебе, ти имаш сасвим други пут у овом животу, теби је Господ дао таленат, и још га ниси докраја разоткрио. Остани у манастиру! – Не могу, оче, душа ме боли за браћу Православну, хоћу да им помогнем. – Ако одеш у Босну, тамо ћеш и остати, нећеш се вратити. Боље ти је да останеш у манастиру! И Роман

Сисак: Споменик оштећен, логорска зграда претворена у позориште

17. октобар 2019.

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив „Кристална коцка ведрине“. Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине (фото:Nikola Vukobratović) Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их „хуманитарним установама“, а усташофили упадају на комеморације са поздравима „За дом спремни“, наводи портал Експрес. Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу „Недовршене игре“, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена. Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

17. октобар 2019.

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

Бањалука: Премијерно приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“

17. октобар 2019.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава. Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милосава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије. – Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић. Приказивање

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

У Бањалуци наредне године конференција о Јасеновцу

14. октобар 2019.

Чланови руског Императорског православног палестинског друштва договорили су да идуће године у Бањалуци буде одржан централни конгрес овог друштва и у оквиру њега Међународна конференција о Јасеновцу. Јасеновац (Фото: Јавно власништво) Предсједник овог друштва у Бањалуци свештеник Миладин Митровић изјавио је Срни да је ова одлука донесена на Конгресу у Санкт Петербургу с обзиром на то да ће идуће године бити обиљежено 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. – У оквиру Дана сјећања на пробој логораша из Јасеновца у Бањалуци ће идуће године, у оквиру Конгреса ИППД-а, бити одржана међународна конференција посвећена сјећању на жртве усташког злочина у Јасеновцу. Међу учесницима биће представници научног, политичког и друштвеног живота Русије

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

14. октобар 2019.

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским  чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Порушена кућа у којој је живео Дража Михаиловић

13. октобар 2019.

Oвих дана порушена је скромна породична кућа у Брегалничкој улици број 24 у Београду (општина Звездара), у којој је до Другог светског рата, односно до 1941. године, имао пребивалиште први герилац поробљене Европе, пуковник, у току рата генерал, министар војске и командант Југословенске краљевине војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. На лицу места истакнута је табла која информише да је то учињено по одобрењу Секретаријата за урбанизам града Београда. Осим тога, на табли се налази приказ будућег изгледа вишеспратне стамбене зграде, као и други подаци везани за издато одобрење. Питам се да ли је то требало урадити. Ми затиремо многе трагове наше прошлости. Ја сам вероватно последњи живи комшија који

Служен помен страдалима у Занасовићима

12. октобар 2019.

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“

12. октобар 2019.

Радна група Владе за израду Нацрта закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“, израдила је радну верзију претходно наведеног акта. Јавна расправа о Нацрту закона спроводи се у периоду од 11. октобра 2019. до 01. новембра 2019. године а по окончању јавне расправе Министарство културе и информисања анализираће сугестије, предлоге, и примедбе учесника у јавној расправи и сачиниће извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона и објавиће га на својој интернет страници и порталу е- управе. Сви заинтересовани своје коментаре могу доставити на утврђеним обрасцима за коментаре (које можете преузети на сајту) на e-mail: [email protected] или поштом Министарству културе и информисања, 11 000 Београд, улица Влајковићева бр. 3, са назнаком

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Наташа Матаушић, хрватска историчарка: У Сиску није било никакво Прихватилиште него усташки логор за дјецу са Козаре

12. октобар 2019.

У Сиску се, без сваке сумње, током 1942. године налазио усташки логор за српску дјецу, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности данас покушава да прикаже, тврди хрватска историчарка Наташа Матаушић реагујући на недавно приказивање документарног филма “Дјечије прихватилиште Сисак”. Аутор: Вељко Зељковић Аутор овог филма је покушао да покаже како је у Сиску било направљено “прихватилиште” за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније и Кордуна, те из Славоније, а у ком се усташки режим наводно бринуо о овим несрећним малишанима чији су родитељи, а што је прећутано,  погинули, убијени или одведени у Јасеновац или неки од њемачких нацистичких логора.Матаушићева, која ускоро брани докторат на тему

ПРОМОЦИЈА: ЗБОРНИК РАДОВА СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

11. октобар 2019.

ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ ЗБОРНИКА РАДОВА „СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ“ -Приређивач Раде Р. Лаловић-   САЈАМ КЊИГА у Београду Штанд Републике Српске (ХАЛА 2, НИВО А) Субота, 26. октобар 2019. у 12,00 сати Везане вијести: Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ … Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА … Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика … Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње …

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА