септембар 2019 - Страница 2 од 3 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2019 » Страна 2

БОКАН: ШТА МИСЛИТЕ ДА СМО МИ УРАДИЛИ МА ШТА ОД ОВОГА?

19. септембар 2019.

Замислите само да смо ми, Срби, са цвећем дочекали нацистичке војнике по уласку у наш главни град (као што су то учинили Хрвати). Замислите да смо ми, Срби, донели расне законе, забранили латиницу и практично дозволили убиства без икакве казне свих оних који нису наше вере и нације. А све су то учинили Хрвати. Замислите да смо направили један, а камоли девет логора за дечицу. И да смо у тим логорима системски убијали те малишане пуне четири године (као што су радили Хрвати у НДХ). Замислите да смо ми, не дај Боже, пекли ма чију дечицу, правили од њих сапун, набијали их на бајонете, силовали их пред њиховим мајкама, копали им

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

19. септембар 2019.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир”

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

18. септембар 2019.

У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче

Слободан Антонић: Стари Брод – култура сећања на Покољ 1941–1945.

18. септембар 2019.

Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом

Преминуо Илија Ивановић, учесник пробоја из логора у Јасеновцу

17. септембар 2019.

Професор у пензији Илија Ивановић и учесник пробоја јасеновачког логора априла 1945. године, те свједок звјерстава у овом усташком концентрационом логору током Другог свјетског рата, преминуо је јуче. Илија Ивановић (фото: Milan Pilipović/RAS Srbija) Ивановић је био посљедњи живи учесник пробоја у Јасеновцу. Преминуо је у 91. години живота. Рођен је 1928. године у Горњим Подградцима код Градишке. Сахрана ће бити одржана сутра у 13 часова на гробљу у Горњим Подградцима . Извор: РТРС

Масакр над 81 српским цивилом у Бравницама код Јајца под лупом два тужилаштва

17. септембар 2019.

Иако се данас навршавају 24 године од стравичног злочина у Бравницама, код Јајца, када је убијен 81 српски цивил, укључујући и старце и дјецу, за тај масакр још нико није одговарао. Ипак, трачак наде за породице жртава постоји јер је овај случај, како нам је потврђено, под лупом Тужилаштва БиХ, али и Тужилаштва за ратне злочине Србије. “Чули смо глас: ‘Четници, излазите из аутобуса!’ Напољу су стајали хрватски војници с упереним цијевима, пријетили су да ће наставити да пуцају ако сви не напустимо возило”, рекла је раније жена која је преживјела напад на избјегличку колону српских цивила из Доњег Вакуфа, Јајца и Травника. Многи тврде да се тешко може очекивати

Академик С. Живановић: Еп. славонски Јован Ћулибрк стално умањује број жртава у Јасеновцу

15. септембар 2019.

Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве. Он не поседује никакве доказе за своје тврдње, пошто никада није ископавао масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, није лично посматрао лешеве из Јасеновца који су годинама пловили Савом и Дунавом итд. Ослања се на радове савремених хрватских „историчара“ који покушавају да умање број жртава и да прогласе концентрациони логор у Јасеновцу за „радни логор“. Ћулибрк је боравио преко 10 година у Израелу, где је радио свој магистарски рад, за који

Спутњик сазнаје: Уз Старо сајмиште Србија коначно спасава од заборава још једно велико стратиште

13. септембар 2019.

Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас грађевинско земљиште у приватном власништву на којем је планирана изградња тржног центра. Пише Сенка Милош Свега три месеца требало је радној групи коју је формирала Влада Србије на направи предлог закона о Меморијалном центру Старо сајмиште. Како Спутњик сазнаје у Министарству културе, нацрт би пред посланицима могао да се нађе до краја године. Тај пропис темељи се на Стокхолмској декларацији, која је и темељ оснивања Међународне алијансе сећања на Холокауст (ИХРА), чији је председник Жорж

Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА АНТИСРПСКИМ КОМУНИСТИЧКИМ РУКОПИСОМ

10. септембар 2019.

У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и стране окупационе силе на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

8. септембар 2019.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини – Дан када ће се свијету рећи оно што се зове историја страдања Срба

5. септембар 2019.

Помен на 6150 пострадалих Срба у једном дану биће одржан 7. септембра за када је заказано освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини, а које ће предводити Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. На једном од највећих стратишта у историји српског народа, у Старом Броду, гдје су усташке легије Јуре Францетића на најсвирепији начин у једном дану поклале 6150 Срба, 7. септембра 2019. године биће освештан и откривен јединствени спомен-музеј. Овај историјски објекат и грађевину кроз коју је архитекта приказао аутентичан покољ урадио је и донирао Српском Народу млади архитекта Новица Мотика из Зворника. Изградњу музеја финансирао је велики српски добротвор и родољуб, Србин из Црне Горе, Миодраг Дака Давидовић,

САВЕЗ ЈЕВРЕЈСКИХ ОПШТИНА ОСУДИО ИСТУП ЗУРОФА: Не треба да дели Јевреје, него да нас мири

4. септембар 2019.

Мешање председника израелског Центра „Симон Визентал“ део чланства оценио је као скандалозан, баш као и његове препоруке да Србија престане да „манипулише бројем убијених у Јасеновцу“. Мешање Ефраима Зурофа, председника израелског Центра „Симон Визентал“, у сукобе унутар јеврејске заједнице, део чланства Савеза јеврејских општина оценио је као скандалозан, баш као и његове препоруке да Србија престане да „манипулише бројем убијених у Јасеновцу“. Ефраим Зуроф је приликом прошлонедељног сусрета са председником Александром Вучићем подржао рабина Исака Асиела и Роберта Сабадоша, председника Савеза јеврејских општина. Другу страну, која је лане за председника изабрала Игора Гинзберга, назвао је тркачима за новцем и моћи. – Рабин треба да нас мири, а не да стаје

Бокан: ДА ЛИ СТЕ МАКАР ЧУЛИ ЗА ГАРАВИЦЕ, ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА СВИХ ВРЕМЕНА?

3. септембар 2019.

Сви знамо за побијене у њујоршким ”кулама близнакињама”, за страдалнике модерних џихадиста у Паризу, за мртве у Вијатнаму и Камбоџи, за Улофа Палмеа и Зорана Ђинђића, браћу Битићи, Славка Ћурувију и Милана Пантића, па чак и за неразрешено убиство певачице Јелене Марјановић…, али, у исто време – да ли смо уопште чули за Гаравице код Бихаћа, језиво место где је од крволочних хрватских и муслиманских усташа страдало преко 12.000 невиних српских цивила (британски извори наводе за неколико хиљада већи број жртава). С тим што је међу тим српским страдалницима било и много дечице, несвесне због какве би то ”кривице” они требало да буду преклана, а и зашто се не сме

Додик: Предсједница Хрватске посегла за најцрњом ревизијом историје

2. септембар 2019.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас Срни да изјава предсједнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је „хрватски народ сразмјерно броју становника највише допринио антифашистичкој борби у Европи“ није ништа друго него најцрња ревизија историје у којој се прошлост покушава прилагодити садашњем геополитичком тренутку. – Сви шефови држава који су се јуче окупили у Пољској знају да је Независна Држава Хрватска била сателит фашистичке Њемачке, те да су у оквиру такве државе почињена највећа звјерства у Другом свјетском рату према Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима – нагласио је Додик. На питање Срне да прокоментарише изјаву Китаровићеве да је хрватски народ, сразмјерно броју становника, највише допринио антифашистичкој борби у

БОКАН: МОЈ (САСВИМ СПЕЦИФИЧАН) „СЛУЧАЈ

2. септембар 2019.

Најважнија ствар у нечијем животу је испуњење ЊЕГОВЕ МИСИЈЕ. Наравно, уколико је има, и ако је тај ”носилац мисије” успео да своје идеале практично приближи што већем броју људи. И поред свог мог ранијег труда, тек у последњих неколико година сам успео да отаџбинске идеале ”на мој начин” приближим приличном броју својих сународника. Пре тога сам покушавао на разне начине и кроз више жанрова (тв серија о средњовековним српским манастирима, политичка борба, урбана герила, моје добровољачке године на фронту, неколико примећених часописа, те књиге, монографије, предавања, беседе, полемике и наступи у медијима…) да утичем на патриотски део наше јавности и ојачам српско упориште насупрот југословенским и другим несрпским утицајима у