arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото Танјуг

Положени венци на Споменик обешеним родољубима

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је, у име Владе Србије венац на Споменик обешеним родољубима на Теразијама, у знак сећања на пет грађана Београда које је немачки окупатор обесио 1941. године Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ЗоранЂорђевић положио је, у име Владе Србије венац на Споменик обешеним родољубима на Теразијама, у знак сећања на пет грађана Београда које је немачки окупатор обесио 1941. године. Ђорђевић је истакао да неговање традиције ослободилачких ратова један од приоритета министарства које води и да нећемо никада заборавити страдање цивила и свих који су се борили за ослобођење наше земље. „У наредном периоду ћемо посветити много

ВУК ЈЕ ПОЈЕО САВУ, СА САВОМ ИСТИНУ И ПРАВДУ – Сава Мркаљ реформатор српског језика и ћирилице

Када вук поједе магарца читаво село подигне дреку, а када Вук поједе генија сав народ заливено ћути, прагматично приволивши силу наметнутног. Српски језик и ћирилица неће имати мира док се не ода признање законитом оцу српског „азбукопротреса“, филологу, философу, учитељу, пјеснику и православном монаху Сави Мркаљу. Не улазећи у проблематику да ли је било нужно баш тако оштро „транжирати“ стару српску „буквицу“ (азбуку), сводећи је са раскошних 42 „писмена“ („подгојена“ миленијумским цивилизацијским салом Словенства) на тек 29 графема са неоптерећујућом брзолагодном кусавошћу, а са ризиком да се српска духовност и просвјета неповратно удаље од предачких извора, улазећи у неизвјесност смутне осамљености, од чега засигурно данас и пате, дужни смо најприје

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ЗАВРШЕТКА ВЕЛИКОГ РАТА: Српско чојство и јунаштво или да ли учимо погрешну историју

Војвода Марко Миљанов Поповић је оставио јединствену дефиницију чојства и јунаштва код Срба и народа са простора Балкана, која гласи: „Јунаштво је када себе браниш од другога, а чојство кад другога браниш од себе“. Често се поносимо нашим прецима, дичимо се њиховим медаљама, а онда схватимо колико су нам огромно велико бреме моралности и части оставили. Просто се данашњи потомак уплаши кад покуша да упореди нас данас са генерацијом наших сељачких предака од прије сто година. С времена на вријеме се питам, на шта овако расрбљени и разбијени личимо када се погледамо у огледалу старих слика спрам наших великих предака, уз неизбјежни понос да су такви јунаци живјели. А било

Злочини 42. вражје дивизије у Мачви

ЗВЕРСКО НАРЕЂЕЊЕ АУСТРОУГАРСКОГ ГЕНЕРАЛА – Убијали, вешали, набадали на бајонете и живе спаљивали жене, старце и децу по Србији

У наступању, а нарочито у повлачењу, аустроугарска воjска jе за 12 дана окупациjе, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства, искаљуjући своjу мржњу и бес убиjањем недужних људи – неjачи, понаjвише деце, жена и стараца. Пред упад у Србиjу, командант 9. корпуса генерал Филеп, у заповести своjим трупама наредио jе: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. „Аустриjска воjска водиће рат у неприjатељскоj земљи, чиjе jе становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустриjанцима и да према таквом становништву никаква хуманост и благост нису ни наjмање умесни, него штавише штетни. Наређуjем да се за време ратних операциjа поступа према

Нико Бартуловић

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Убице породице Олујић не желе да плате одштету

Убице које су у фебруару 1992. године у мјесту Церна у Хрватској измаскрирале српску породицу Олујић не желе да плате одштету и тврде да хрватско Министарство одбране крије документе који откривају двоструку линију командовања током посљедњег рата. Према наређењу Tомислава Мадија, Марио Јурић, Зоран Поштић и Давор Лазић обукли су униформе ЈНА да би их Олујићи пустили у кућу, а онда их изрешетали и покупили све вриједне ствари. Јурић и човјек којем се зна само надимак „Босанац“ убили су петнаестогодишњу Милену Олујић и њеног дванаестогодишњег брата Марка, те њихове родитеље Радомира и Аницу. Радомир Олујић, који је био шеф самопослуге у Церни, погођен је са десет метака. Шест пројектила погодило

Циљ сарајевског филмског фестивала је фабриковања само једне – бошњашке истине!

Од 15. до 23. августа у фeдералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе. И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном „туристичком атракцијом“ – посјета тзв. „Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево“. Свака посјета „Тунелу“ је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле  гледају они који мрзе Србе. Горе од

Прије 77 година на Пагу убијена 791 особа, само зато што су били Срби и Јевреји

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује  парастосом обиљежили , 77 година од овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се  идентичним путем, као  Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту  убијена

Фото: Политика

Латиница није српско писмо

Научни савјетник Института за српски језик САНУ Срето Танасић рекао је да латиница није српско национално писмо, већ само ћирилица, која је у центру српске културе и препознатљиви знак културног идентитета Срба. Коментаришући приједлог измјена и допуна Закона о језику и писму, гдје је прописано да се у службеној употреби користи само ћирилица, Танасић је оцијенио да нема никаквих разлога ни потребе да се латиница озакони као равноправна ћирилици нити да је замијени. „Латиница није српско писмо, иако је у 20. веку много писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. Међутим, у Хрватској ћирилице

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Нема краја скрнављењу стратишта: На мјесту страдања отворен азил за псе луталице

Морин оток је место страшног злочина  које  се сада, због измена тока Брегаве  налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад старог, каменог моста, поред асфалтног  пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15. августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима а главе су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови породица

Морин оток засут отпадом: Хрвати настављају са скрнављењем српског стратишта

Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Хрватски историчар Горан Шарић: Пристојни народи славе када победе себи једнаке

Да сам се плашио претњи или се водио материјалистичким интересима, сад бих седео у Kатоличкој цркви. Хрватски историчар, теолог и жесток критичар политичких елита у Хрватској и на Балкану ових данас борави у Србији. Његова породица, која живи у Ријеци, добила је претње смрћу од хрватских националиста пошто је јавно рекао да не прославља „Олују“ јер је Хрватска у њој очистила саму себе од свог народа. – Мој рад би се у Хрватској могао назвати „Све што никад нисте хтели знати о себи, а имали сте кога питати.” Није ово ни први, ни задњи пут да ми прете. На то сам већ навикао. Интелектуалац је по дефиницији човек који се

Сто куна за сат клања: Одата почаст Србима убијеним на Пагу

У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови  Удружења „Јадовно 1941“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора каменим путем који су правили заточеници пре 77 година, затим се попели до места

Академик Матија Бећковић

Патња

Патријарх Павле је често причао Шта је њему испричао неки Србин Док је био рашко-призренски епископ У време турског зулума Састали су се онамошњи Срби И договарали шта да чине Ово се више не може подносити Догорело је до ноката Ајде да се потурчимо И данемо душом А неко рече Ајде да још мало причекамо Не прође дуго А дође 1912. година И српска војска уђе у Приштину Опет се састадоше они исти људи А један ће рећи Ау браћо Да оно учињесмо Пропаде нам онолика патња А тек нама Пише: Матија Бећковић Извор: Искра Везане вијести: Матија Бећковић: Извињење Матија Бећковић: Лишени живота и смрти Матија Бећковић: О тријумфу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.