Зашто и даље немамо прецизне податке о свим Србима настрадалим у ратовима током 20. века. Политичари забрањивали да се истражују велика страдања Срба у бројним ратовима Војни архив приводи крају попис војних жртава из Првог светског рата. То ће бити први озбиљан приступ овом важном послу за цео век, колико је прошло од краја тог рата. На попису цивилних жртава нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба. Није се држава огрешила само о жртве из Великог рата. Србија нема јединствену базу података са именима и презименима, бар оних до којих се може доћи, настрадалих у ратовима који су у прошлом веку готово преполовили број Срба

Установе културе Министарства одбране као и претходних година, и ове „15. Ноћи музеја“, прикључиле су се овој великој европској манифестацији Установе културе Министарства одбране као и претходних година, и ове „15. Ноћи музеја“, прикључиле су се овој великој европској манифестацији. Традиционално, Војни музеј на Калемегдану је отворио своје галерије и поставке за хиљаде посетиоца, док се на платоу музеја прикључио Војно филмски центар „Застава филм“ који ове године прославља 70. година постојања. Посетиоци су испред Војног музеја могли видети неке од најнаграђиванијих „Заставиних“ филмова попут „Сузе на лицу“, као и „Тишине“, „Понтиус Пилатус“, „Топлички устанак“, „Шантић 93“, „Подводни диверзанти“ који су били номиновани за Оскара. „Застава“ је изложила и фотографије

Србија нема јединствену базу података са именима и презименима настрадалих у два балканска и два свјетска рата, те у рату током распада СФРЈ и у НАТО агресији, пишу београдске „Вечерње новости“. Стручњаци појашњавају да послије оба свјетска рата властима није одговарало да се види да су Срби највише настрадали и да су их убијали народи који су ушли у обје новостворене заједничке државе. „Новости“ наводе да Војни архив у Србији приводи крају попис војних жртава из Првог свјетског рата, док на попису цивилних жртава рата нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба. Историчар Милан Кољанин рекао је да послије Првог свјетског рата жртве нису пописане

Медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Kампања, вођена протеклих месеци у Аустрији како би се забранило највеће неонацистичко окупљање у Европи, које хрватска емиграција већ три деценије организује у мају на ледини код Блајбурга уз асистенцију хрватских жупанија, благослов хрватског политичког врха и покровитељство Сабора – уродила је плодом. Најава да ће судски органи по кратком поступку изрицати казне свима који се на Либушком пољу код Блајбурга 12. маја оките усташким обележјима, уз моментално протеривање и вишегодишњу забрану уласка у државу,

Горњи Милановац не заборавља академика Драгишу Васића. Издат роман „Црвене магле“ из 1922. Како је појам сопствене жртве за нацију, без пренаглашеног национализма а камоли шовинизма, био централна тема целокупног књижевног и политичког рада академика Драгише Васића (1885-1945), тако је и сам Васић постао жртва – за нацију. И жртва нације, у смислу политичких забрана учења о Васићевим заслугама. Завичајни Горњи Милановац покушава да се одужи свом знаменитом суграђанину. Овог пута, издањем његовог романа „Црвене магле“ према Васићевом оригиналном тексту из 1922., коме је додат и његов касније написан „Епилог“. Издавач је Библиотека „Браћа Настасијевић“, у едицији „Завичајни писци“. Ново издање кратког Васићевог романа подстиче нове контроверзе о његовом животу,

73 гoдинa oд смрти прoтe Никoлe Eрцeгoвцa, jeднoг oд нajпoпулaрниjих свeштеника СПЦ-a нa Бaниjи, Koрдуну и Лици (2/3): Kрaљeвскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу je 1909. пoдиглo oптужницу прoтив 53 ‘вeлeиздajникa’. Eрцeгoвaц je биo jeдaн oд пeт oптужeних прaвoслaвних свeштeникa Пише: Ђорђе Личина Никoлa Eрцeгoвaц je, пoд oптужбoм зa вeлeиздajу, у зaтвoру прoвeo пуних 12 мjeсeци. O тим тeшким дaнимa у зaгрeбaчкoм кaзaмaту нaписao je: ‘Oдвeдoшe мe у Зaгрeб у тaмницу судбeнoг стoлa. Kaд мe дoвeдoшe, тaмничaр мe oнaкo хрвaтским брaтским рaспoлoжeњeм уjeдao… Oдвeдoшe мe у 2. кaт тaмницe у вeћ спрeмљeну сaмицу зa мeнe. Oд 7. oктoбрa 12 сaти нoћу прoвoдих у тoj сoбици сaм. Нe дaду сe oписaти мукe