arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. „Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило“, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

У Раткову највећи крст на Балкану

У самом срцу Гусловог брда на надморској висини од скоро 800 метара сутра ће осванути Крст висок 22 метра и тежак 30 тона. Ратково је, кажу мјештани, у протеклом рату изгубило најхрабрије војнике. Крст ће бити помен њима, али и свим србима који су гинули у ратовима. „То је спомен на све страдале Србе од Косова поља до овог мјеста. Помен на све Србе на све православце, да се ујединимо, да будемо једно. И да будемо Срби своји на своме, каже Станко Гуслов из Удружења Ратково. Они који су данас дошли да виде како теку припреме, кажу да ће се за Гуслово брдо надалеко чути. „Могу ти рећи да је

Срето Танасић: Залагање за ћирилицу није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу

Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић. Научни саветник Института САНУ за српски језик Срето Танасић, као заговорник обавезне употребе ћирилице, истиче потребу законског усаглашавања језичке праксе са Уставом и тврди да то није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу, него да је реч о томе да „српски језик и писмо добију статус који им припада“. Предложене измене Закона о службеној употреби језика и писама, Танасић образлаже ставом да се ради о изворном српском писму и подсећа да Устав и законске одредбе прописују

Служен парастос војводи Видаковићу и припадницима Бобанске чете

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

English Анализа jе урађена по месту рођења, према до сада извршеноj ревизиjи пописа “ЖРТВЕ РАТА 1941-1945” из 1964. године. Ову анализу, урадио jе виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда, Јован Мирковић, и презентовао jе на промоциjи књиге: “ Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“ аутора Милана Басташића.Промоциjа jе одржана у Београду, 10.фебруара 2010, на Академиjи за безбедност и дипломатиjу. Изучаваjући обjављене изворе и литературу о jасеновачким логорима установио сам да мемоарска литература и регионална и локална историографиjа су две наjброjниjе групе, у условноj подели литературе, и да, уз доста ретке примере обjављених извора, стручних и научних радова, представљаjу наjзначаjниjи извор спознаjа. Књигу др Милана Басташића припада корпусу мемоарских

На Крфу обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске

Комеморативним скупом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Дасији на Крфу данас је почело обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске на ово грчко острво. Вијенце су положили српски и грчки званичници, представници удружења, потомци. У мјесту Агиос Матеос вијенци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину, да се у њој сахране борци Дринске дивизије, пренијели су београдски медији. Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић подсјетио је да су на Крфу прије 102 године уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ. „Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф

Ratko_Dmitrovic.jpg

Олујне године

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице. Ратко Дмитровић Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула  2015. године. Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч. Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у

Макс Лубурић са усташама

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра  2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика  Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања “

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у недјељу 30. септембра у 11 сати, биће одржано предавање и представљање књиге „Хрестоматија српског страдања“ аутора Александра Дикића. Књига „Хрестоматија српског страдања“ описује страдање српског народа кроз ратове који су вођени у 18. и 19. вијеку са историјским паралелама догађаја из 20. вијека. Лајтмотив је несналажење и лаковјерност српског народа током великих ратних игара, што је резултирало да будемо објекат историје и да као такви страдамо зарад интереса моћних сила. Књигу је објавила издавачка кућа Бернар, а рецензенти су драматург Рајко Ђурђевић и историограф Радован Калабић. Александар Дикић је рођен у Нишу 1978. године. По занимању је љекар субспецијалиста, клинички токсиколог. Води

У суботу 27 година од херојског подвига Милана Тепића

У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава. Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. „Једном људи дају

Патријарх Иринеј у недјељу на Зејтинлику

 Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит Варнава служиће у недјељу, 30. септембра, литургију на војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој поводом стотину година од пробоја Солунског фронта у Првој свјетском рату, пишу „Вечерње новости“. Пробој Солунског фронта, послије чега је услиједило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом свјетском рату, биће обиљежен централним комеморативним скупом у суботу, 29. септембра, у Солуну на српскм војничком гробљу Зејтинлик. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је јуче Срни да ће у суботу, 29. септембра, у Солуну присуствовати обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта. Овом догађају би требало да присуствују и званичници из Србије, као и важни функционери из Грчке.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у

ГИДЕОН ГРАЈФ, ИСТОРИЧАР: Успостављање конц логора не везује се за Немачку, прве логоре основали су Британци!

„Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“ Ово у интервјуу „Искри“ каже реномирани израелски историчар проф. др Гидеон Грајф. Грајф је водећи истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“. Јавности је познат као актер судског процеса једном од престарелих нацистичких злочинаца, иначе чувара из Аушвица, на којем је наступао као вештак. На ово суђење позван је као експерт

Јелић: У логору у Доњој Махали тукао ме полицајац звани Ракијица

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица. Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера звани Коњ и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата. „Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију“, рекао је свједок. Он је

Изложба „Тамо далеко 1918-2018“ данас у Котору

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С,  Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.