Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио је да се на његовом списку несталих на подручју Хрватске и БиХ у периоду од 1991. до 1998. године налази 1.786 особа српске националности, од којих је 1.282 цивила, а међу њима 495 жена. У саопштењу поводом Међународног дана несталих наводи се да се, према тренутном стању на „Веритасовом“ списку, као нестала на подручју Хрватске води 1.731 особа српске националности, а на подручју БиХ 55. „Веритас“ истиче да овај списак није коначан, што илуструје податак да је у посљедњој години међу нестале уписано 10 нових особа. Центар указује да би, када би посмртни остаци из регистрованих гробних мјеста били ексхумирани, те са оним од раније

Вајар Зоран Малеш открива како ће изгледати споменик патријарху на Ташмајдану. Седећа фигура у бронзи неће се ослањати ни на шта и деловаће као да лебди. Откривање 15. новембра надомак Цркве Светог Марка. Споменик патријарху Павлу, који би 15. новембра требало да буде постављен у Ташмајданском парку, надомак Цркве Светог Марка, тренутно је на ливењу, открива, за „Новости“, његов аутор, београдски вајар Зоран Малеш (1962). Модел од глине, каже уметник, направио је у Кикинди, током јула, као учесник колоније „Тера“. Пре осам година, у Националној галерији у Београду, Малеш је приредио изложбу на којој су била представљена управо дела посвећена у народу омиљеном патријарху: – Ту поставку су чиниле слике,

Објава на Твитеру да је у задарској Градској библиотеци изложена слика ратног злочинца Слободана Праљка, изазвала је је низ занимљивих коментара. Праву поплаву коментара изазвао је извесни Гордан Духачек, када је на свом Твитер налогу обелоданио како се у Градској библиотеци у Задру може видети уље на платну које приказује тренутак када осуђени ратни злочинац Слободан Праљак испија отров у хашкој судници. Према његовим наводима, ауторка овог дела је сликарка Соња Бутић Давидоф, а посебну пажњу оних који су коментарисали ову објаву изазвала је чињеница да је на слици истакнута и марка монитора и то погрешно написана. Међу коментарима истичу се они који су констатовали да је у питању „мртва

Момчилу Гаврићу Грци поставили златну плочу на Крфу, Митеран га 1985. одликовао, а у Србиjи нема споменик ни у родноj Трбушници. У рат отишао са осам година jер му jе Хрватска домобранска 42. дивизиjа масакрирала родитеље, седморо браће и сестара и баку. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. марта. 2016. године. Још мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по наjмлађем савезничком воjнику Момчилу Гаврићу у Србиjи се не зове ниjедна улица, школа или касарна. Рођен jе у маjу 1906, а у августу 1914. постао jе ратник. Учествовао jе у Колубарскоj бици, албанскоj голготи, рањен jе на

„Документа“, загребачки Центар за суочавање са прошлошћу, прозивају хрватски државни врх да погодује националистичим струјама својом „линијом мањег отпора, сталним величањем рата, као и пропуштањем примјереног памћења свих страдалих“. На тај начин, државни врх доприноси стварању атмосфере у којој полиција смије одустати од подношења прекршајне пријаве због поздрава „За дом спремни!“ у Глини. „Документа“ су упутила отворено писмо хрватском премијеру Андреју Пленковићу и предсједнику Колинди Грабар Китаровић у којем указују на вербално насиље над лицима која желе да се кроз суочавање са прошлошћу и процесуирање злочина и кажњавање њихових починилаца изгради више демократско друштво. „Осуђујемо пријетње новинару Драги Пилселу којима је непосредни повод била конференција за медије посвећена сјећању на