arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Мрља на дочеку: Хрватски фудбалери славили заједно са Томпсоном

17. јул 2018.

После освајања другог места на Мундијалу у Русији на организованом дочеку у Загребу, фудбалери Хрватске су, након скандала после победе над Нигеријом, коју су славили песмама Марка Петковића Томпсона, нешто слично поновили и у својој земљи. Контроверзни „певач домољубних песама“ виђен је у аутобусу са отвореним кровом којим су се „ватрени“ возили центром Загреба. На снимцима објављеним на друштвеним мрежама чује се како један од фудбалера добацује Томпсону: „Гени камени!“, а одушевљење није крио ни хрватски играч средине терена Иван Ракитић, који је на свом профилу на Инстаграму објавио фотографију са контроверзним певачем са коментаром: „Стигао је краљ. Један и једини. Идемо, Хрватска.“ Stigo je kralj..!?? jedan jedini.!!! Idemo hrvatska ?? A post shared by Ivan

Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

17. јул 2018.

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

СПОРОВИ Привредни суд у Београду

Ми Хрватима и зграде и паре, они нама ништа

17. јул 2018.

Фирме нашег суседа добијају назад имовину у Србији и не плаћају судске трошкове, за разлику од наших. Двоструки аршини на делу – Анекс Г важи за Београд, не и за Загреб. БРОЈ хрватских фирми које пред српским правосуђем добијају назад имовину коју су имале у време бивше Југославије – расте, мада хрватски судови и даље неумољиво одбијају исте такве захтеве српских фирми. И не само то, тамошње Правобранилаштво почело је принудно да наплаћује трошкове изгубљених судских поступака од наших фирми, и то преко српских судова. Хрватске фирме такав проблем у Србији немају и нису га ни имале, јер су судови пре неколико година почели да им враћају, прво спорадично, а

Боримо се за сваки дах, за сваки дан

16. јул 2018.

МЕДАК – Тишину села подно Велебита, уочи великог православног празника Ивањдана, пресјекло је хушкање локалних личких портала о наводном четниковању у Госпићу. ‘Страх’ који се раширио по личким порталима потекао је ни мање ни више него од народног збора који се снагом своје традиције успио издићи изнад старачке самоће и пустоши Метка и околних села.  Сваке године пуста села око Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Медак, угошћују људе добре воље у црквеном дворишту св. Јована Крститеља. Чест гост Ивањдана у Метку је и београдско Културно-умјетничко друштво ‘Крајина’ које води њихов земљак Милорад Загорац. КУД изводи изворне крајишке пјесме, познатије као ојкаче, иначе под заштитом УНЕСЦО-а. Међутим, ове године је морало

Војници Вражје дивизије вешају мајку четворо деце из села Јевремовца у Мачви Фото Архива "Борбе"

Елитне хрватске јединице вешале децу и жене по Мачви и Јадру

16. јул 2018.

Како је Загреб заборавио злочине које је њихова војска чинила по Подрињу, Рађевини, Шумадији… После рата и уједињења, Србија је опростила и пружила руку за историјско помирење Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. маја 2018. године. Тачно пре десет дана Хрватска је дошла на ред да председава Савету Европе, баш у време „ерупције“ расправа о болним историјским питањима око којих не постоји сагласност између Београда и Загреба. Преузимајући штафетну палицу руковођења европским парламентом, представници наших комшија су као приоритетне правце свог деловања навели заштиту националних мањина. Само неколико дана доцније, из Ђакова, познатог као вековно седиште католичке бискупије, из које би морао

У току ексхумација на подручју Дрвара

16. јул 2018.

На подручју Дрвара у току је ексхумација на двије локације, јамама Голубњача и Аташевац, гдје су током припремних радова пронађени посмртни остаци, потврдио је Срни члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић. Перишић је рекао да су по наређењу Тужилаштва БиХ посмртни остаци пренесени у мртвачницу у Бањалуци гдје ће се у присуству вјештака судске медицине радити на идентификацији. Он је нагласио да су сви ови радови у вези са нестанком Срба у акцији „Олуја“ 1995. године. „На подручју такозване високе Крајине, биће још ексхумација. Карактеристичне општине су Дрвар, Петровац, Грахово и Гламоч“, навео је Перишић. У току ексхумације на подручју Гламоча, која је рађена прије петнаестак

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

16. јул 2018.

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Bild: Wikipedia

Нојбахер и Хрвати

16. јул 2018.

Борбу против прогањања Срба у усташкој Хрватској почео сам већ у августу 1943, када сам био код Рибентропа и Хитлера, а поводом преузимања нове дужности. Ова битка која је била отворено уперена против режима Анте Павелића у Хрватској и која није остала сакривена владиним круговима у Загребу, веома брзо ми је подарила титулу „хрватског државног непријатеља број један“. Заступао сам мишљење да Србима са новом политиком треба већ сада изаћи у сусрет и обећати им да ће касније доћи до коректура границе Србије. Хрватска је добила подручја која су чисто српска и тиме се не поштују природне, етничке границе. Извор: Срби у мемоарима Хермана Нојбахера, приредио и превео Никола Живковић,

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

16. јул 2018.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

16. јул 2018.

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је „белина“ у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за „Новости“, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Фото: Танјуг

Зејтинлик ће бити сређен до септембра

16. јул 2018.

Обиљежавање стотину година од пробоја Солунског фронта, које се традиционално одржава посљедњег викенда у септембру, српско војничко гробље у Зејтинлику дочекаће у новом руху, пишу београдске „Вечерње новости“. Лист наводи да је Генерални конзулат Србије у Солуну управо објавио јавни позив за извођача радова на санацији овог војног меморијала, гдје почива око 7.000 погинулих припадника српске војске из Првог свјетског рата. Најбољи понуђач ће посао морати да заврши до 10. септембра.  У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наводе да је пројекат санације Зејтинлика израдио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, а заинтересовани извођачи радова своје понуде могу да доставе до 19. јула. Санација ће, између

Фото: Youtube printscreen

Чим су Енглези избацили Србе из Музеја у Приштини, већ прве ноћи нестало је 30.000 експоната

16. јул 2018.

Српски културни идентитет на Косову у потпуности је угрожен. Говори се само о црквеној баштини и црквеним споменицима, а чак се и то својата. А шта је с другим наслеђем, пита Бранко Јокић, директор Народног музеја у Приштини, установе која од 1999. делује у Београду. Процес преговора између Србије и Косова у Бриселу и гостовање на загребачкој трибини посвећеној косовским Србима били су повод за разговор са Бранком Јокићем, директором Народног музеја у Приштини, који је 1999. измештен у Београд. – Музеј делује у Београду од лета 1999. године, када смо под претњом оружјем били присиљени да напустимо матичну зграду у Приштини. И после јуна те године нас неколико остало

Заборављени геноцид: Током рата у Сарајеву је убијено најмање 8.255 Срба

16. јул 2018.

Најмање 8.255 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године, пописао је Институт за истраживање српских страдања у 20. веку из Београда. Још 860 особа води се као нестало, а из Института наводе да је могућност грешке у попису три одсто и да се списак још провјерава. Сарадници Института податке су прикупљали уз помоћ сведока који су били по логорима, људи који су живели у Сарајеву за време рата и чланова породице који су преживели злочине, а тамо где су побијене читаве породице, сведочили су њихове комшије и пријатељи. Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао је да се списак још проверава и да ће за сваку жртву

У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду отворена је изложба фотографија "Тамо гдје праведници почивају", аутора Николе Зајеца, док ће у биоскопу "Доли Бел" бити приказан документарни филм "Крст над јамом", аутора Душана Басташића.

Отворена изложба фотографија „Тамо гдје праведници почивају“

15. јул 2018.

У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду отворена је изложба фотографија „Тамо гдје праведници почивају“, аутора Николе Зајеца, док ће у биоскопу „Доли Бел“ бити приказан документарни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића. Документарни филм и изложба су прича о Удружењу „Јадовно 1941“, сјећању на све пострадале у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и борби да се мјеста њиховог страдања достојно обиљеже. Протојереј Драган Вукотић рекао је да изложба приказује страдање невиних људи. „Значај изложбе јесте да се не забораве жртве. Велики број Срба не зна ништа о овом страдању, а ми желимо да учимо своју историју, а прецима одамо поштовање“, истакао је

Милош Ковић (Извор: Геополитика)

Милош Ковић: Срби ипак нису пластелин, него нација

13. јул 2018.

Ослонце треба тражити у себи и сопственом искуству, а не у доброј вољи и самилости оних који вас пљачкају и наносе вам зло, каже за „Геополитику“ проф. др Милош Ковић Поштовани господине Ковићу, Ви сте један од иницијатора Апела за одбрану Косова и Метохије, који је потписао велики број угледних српских интелектуалаца и других грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске, као и много Срба из расејања. Да ли можете дати неку оцену о утицају Апела за одбрану КиМ на јавно мњење? Ви сте тим поводом, говорили на више трибина у многим градовима Србије. На основу тог искуства да ли нам можете пренети неко генерално мишљење грађана када је у питању

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА