Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изјавио је Срни да је 150 чланова овог удружења, који су добили станове у Хрватској по основу стамбеног збрињавања, суочено са немогућности њиховог откупа, јер немају хрватско држављанство. „Чланови нашег Удружења немају хрватско држављанство и нису у равноправном односу са Хрватима приликом откупа станова, због чега не могу да их откупе и постану њихови власници“, истакао је Пузигаћа. Он је додао да су ови станови дати на кориштење, али да избјегли Срби из Хрватске, од којих се већина налази у тешкој материјалној ситуцији, неће моћи плаћати режије за станове, због чега постоји велика опасност да им

Геноцид који је погодио Србе у 20. веку последица је нерешених питања државе између нас и Хрвата. После успешно завршених балканских ратова, Београд, Србија као држава и Срби наметнули су се као истински руководећи чиниоци у окупљању Јужних Словена. Након Првог светског рата уједињење је изведено под вођством Срба, са средиштем у Београду. Та победа српског схватања у решавању јужнословенског питања у многим круговима Хрвата, посебно оним национално искључивим, који нису нестали са сцене ни после Првог ни после Другог светског рата, примљена је болно, као тежак пораз, који заслужује још тежу освету. Не само стварање, већ и начин стварања заједничке државе 1918. поменутим круговима Хрватске служили су као непресушни

Марко Ђурић и амбасадорка Израела Алона Фишер Кам на панелу у Новом Саду Амбасадорка Израела у Србији, Алона Фишер Кам, истакла је данас на Трибини „Срби и Јевреји – увезане судбине“ у Културном центру Нови Сад, да је другачије тумачење Холокауста опасно и да у државама региона има много више манифестација антисемитизма него што је то случај у Србији. Говорећи о везама српског и јеврејског народа, амбасадорка је, поред заједничког страдања у Другом светском рату, нагласила и да је Србија међу првима признала право Јевреја на своју државу подржавши Балфурову декларацију пре једног века, као и да су неки од оснивача модерног Израела пореклом са простора Србије. Учествујући у овој

ЗАГРЕБ – Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније – оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца. Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”… „заслужују прогон” из хрватскога. Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн. Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим

Израелски дневник Јерусалем Пост објавио је коментар под насловом „Хрватско оживљавање неофашизма“, а у тексту аутора Мајкла Фројнда се истиче да је „Хрватска дом можда највећег и највише прожимајућег оживљавања неофашизма у протеклим деценијама“ у целој Европској унији. Упркос расту тог покрета и све гласнијем присуству у јавном животу Хрватске, те претњи коју представља за стабилност Западног Балкана и шире, западни и европски званичници учинили су мало како би осудили овај забрињавајући тренд, пише Јерусалем Пост, који комеморацију код Блајбурга наводи као истакнути пример савременог хрватског неофашизма. Цитира се и говор председника хрватског сабора Гордана Јандроковића, који је ове године на Блајбургу изјавио да данас одају почаст цивилним и војним

Покушаји наметања „босанског језика“ значе увод у унитарну БиХ и воде, не само ка укидању српског и хрватског језика, него и српске и хрватске нације, упозорава професор књижевности на филозофским факултетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић. „Није могуће да било која амбасада, као ни било ко, намеће `босански језик`, јер се тиме намеће земаљски језик поред Устава БиХ, у којем су и српски и хрватски језик“, рекао је Ковачевић Срни, коментаришући саопштење Амбасаде БиХ у Канбери да је протеклог викенда, први пут у историји, започела настава на „босанском језику“ у средњим школама у Новом Јужном Велсу у Аустралији. Он истиче да Република Српска никада неће пристати на назив