април 2018 - Страница 5 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2018 » Страна 5

Арие Ливне: ИЗЈАВА КИТАРОВИЋЕВЕ О ЈАСЕНОВЦУ – СКАНДАЛ КАКАВ СЕ НЕ MOЖЕ ЗАМИСЛИТИ

25. април 2018.

Предсједник Јеврејског културног центра у Бањалуци Арие Ливне истакао је да залагање предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да посебна комисија утврди „праву истину“ о ономе шта се дешавало у Јасеновцу, представља скандал какав се не да замислити. Ливне је за Срну изјавио да нема представу шта још треба доказивати у вези са Јасеновцем, те да не разумије такав однос Китаровићеве према страховитом злочину. „Независна Држава Хрватска направила је највећи злочин у историји човјечанства и логор у Јасеновцу је почео да ради на уништењу Срба, Јевреја и Рома још прије него што је то било у Аушвицу и прије него што су Нијемци одлучили о коначном истребљењу Јевреја и других народа“,

Колинда за „истину“; „А да Меркел то предложи за Аушвиц?“

25. април 2018.

Загреб — Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић залаже се за јединствену комеморацију у Јасеновцу и то би, каже, била колона заједништва. Како је рекла, залаже се и за ново утврђивање истине о томе шта се заправо догодило у том највећем усташком логору у Хрватској савременим методама, што је изазвало реаговања на друштвеним мрежама. Питање Јасеновца, сматра, не сме бити камен спотицања нити оружје у рукама било кога ко жели да промовише било какву кампању против Хрватске. Председница је рекла да то није „нимало усмерено против владе и државне комеморације“ и позвала Србе и јеврејске организација у Хрватској, да се договоре да наредне године сви заједно иду у Јасеновац и у

Додик: Не чуди ме што Брисел ћути на усташке пароле

25. април 2018.

Председник РС Милорад Додик о најновијим провокацијама из Загреба и ставу Европске уније: Вређа омаловажавање злочина над Србима у Јасеновцу Перманентно негирање и омаловажавање злочина над Србима у Јасеновцу, необележавање страдања на адекватан начин, жмурење на усташке покличе и пароле дубоко вређа понос и осећања сваког од нас и понижава наш народ. То је неприхватљиво и непримерено, али очигледно у Хрватској немају снаге да се изборе са тим екстремним починиоцима. Ово након последњих провокација Хрватске, за „Новости“ поручује председник Републике Српске Милорад Додик, и наглашава: – Потези Загреба свакако нису на линији добросуседске и регионалне стабилности коју Србија дуже време покушава да осигура. * После проглашавања Вулина за персону нон

Курц: Не можемо да забранимо комеморацију у Блајбургу

25. април 2018.

Беч — Аустријски канцелар Себастијан Курц оценио је да није у могућности, као што није ни председник покрајине Корушка,да забрани одржавање комеморације у Блајбургу. „Најпре треба да се јасно каже да је скуп који се одржава црквена манифестација. Није на влади, нити председнику покрајине, а ни покрајинској влади да одлучује да ли ће се тај скуп одржати“, објаснио је он у изјави новинарима. На питање да ли ће услишити захтев корушких власти да се закон о забрани величања нацизма прошири на усташке симболе, Курц није желео да одговори. Он је, међутим, казао да кршење актуелног закона мора бити доследно кажњавано. Министарство унутрашњих послова Аустрије најавило је да ће предузети мере

Хаг признао: Муслимани гађали себе

25. април 2018.

Хашко тужилаштво затражило доживотну казну за Караџића. Упркос том сазнању, првог председника РС сматрају одговорним за Маркале Хашко тужилаштво признало је у уторак, другог дана јавне расправе по жалбама на осуђујућу пресуду првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, да су муслимани током ратних сукоба у Сарајеву гађали сами себе. Тужилаштво је навело и да је утврђено да се то догодило у незнатном броју случајева. Закључило је и да је Караџић исправно осуђен за „терорисање Сарајева“ и експлозију на Маркалама 1994. године и да је гранатирање користио да би притискао муслимане да прихвате српске захтеве. Став тужилаца је и да жалба Радована Караџића на првостепену пресуду којом је осуђен на 40 година

Да ли је разумно да у Двору буде споменик Степинцу?

24. април 2018.

Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је Београд за дијалог са Загребом, али да је забринут због односа двије земље, те запитао да ли је разумно да у Двору на Уни, већинској српској општини, буде подигнут споменик /усташком викару/ Алојзију Степинцу. Говорећи о реаговању предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је забринута због односа са Србијом, али да је не занимају реципрочне мјере већ дијалог, Вучић каже да је и он веома забринут, али да се трудио да буде објективан. Он је за ТВ „Пинк“ рекао да Србија није забрањивала да хрватски министри улазе у Србију, те да је инцидент у Јасеновцу када је развијена застава са усташким

Поводом обиљежавања Дана општине Градишка – 24. априла, у градском парку данас су положени вијенци на централно спомен-обиљежје жртвама Народноослободилачког рата, на бисте народних хероја - Лепе Радић, Стевана Дукића и Енвера Шиљка, те спомен-костурницу и Централно спомен-обиљежје палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата.

Положени вијенци жртвама Другог свјетског и отаџбинског рата

24. април 2018.

Поводом обиљежавања Дана општине Градишка – 24. априла, у градском парку данас су положени вијенци на централно спомен-обиљежје жртвама Народноослободилачког рата, на бисте народних хероја – Лепе Радић, Стевана Дукића и Енвера Шиљка, те спомен-костурницу и Централно спомен-обиљежје палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата. Начелник општине Градишка Зоран Аџић рекао је да је са више од 16.000 жртава ова општина једна од оних које су највише страдале у Другом свјетском рату. „Са великим поштовањем и захвалношћу треба да се сјећамо и жртава из одбрамбено-отаџбинског рата, које су нам омогућиле данашњу слободу“, нагласио је Аџић. Он је додао да Градишка данас иде кораком напријед у тежњи да се створи позитиван пословни амбијент како

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије рекао је да Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх.

Брадина – вјечита опомена и подсјетник да се злочин никад више не понови

24. април 2018.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије рекао је да Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх. Он је рекао да „једино што рат не може и што никада није могао а то је да угаси срце у којем обитавају Бог, правда, истина, мир и доброта“. „Сваки човјек у БиХ који је прогнан из завичаја, коме је срушен дом, коме је убијен отац, брат, сестра, кум, пријатељ, нека зна да је најважније што људи могу све отети једни другима, али срце и оно што нам је у срцу не могу узети. Из

Забрањује се улаз за хрватске „јастребове”

24. април 2018.

Влада Србије у четвртак одлучује о реципрочним мерама на одлуку да се српском министру одбране не дозволи долазак у Загреб. На потенцијалном списку двојица чланова хрватске владе – Томо Медвед и Дамир Крстичевић Србија спрема реципрочне мере на скандалозне потезе званичног Загреба, који је најпре непожељним прогласио министра одбране Александра Вулина, а затим и срамно оћутао на усташке пароле „За дом спремни“ усред Јасеновца, у дану комеморације жртвама овог стравичног логора. О даљим корацима Београда знаће се у четвртак, након што министри на седници Владе буду размотрили новонастале околности у односима Србије и Хрватске. Према нашим информацијама, једна од могућих мера је да се појединим званичницима из Загреба ускрати гостопримство

Класић: У селу Зрин свирепе злочине починиле усташе, а не партизани

24. април 2018.

Сисачка бискупија, оптужујући партизане за злочин над Хрватима у банијском селу Зрин 1943. године, прећуткује да су усташе од почетка рата 1941. године, заводећи терор, убиле на стотине Срба и попалиле десетине српских села у околини, упозорава хрватски историчар Хрвоје Класић. Врло брзо по успостављању Независне Државе Хрватске /НДХ/ почиње прогон свих „непожељних“, било да је ријеч о националној, вјерској, расној или политичкој „непожељности“. Прогон је почео са различитим облицима забрана, а завршио стравичним геноцидом над Србима, Ромима и Јеврејима, наводи Класић. Он објашњава да већ прије љета 1941. године почињу масовна и организована убиства српских сељака, жена, дјеце и стараца. И док ће се мањи број банијских Хрвата придружити

Парастос за 305 бораца са подручја општине Котор Варош који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служио је архијерејски намјесник которварошки Миленко Нарић.

Положени вијенци на спомен – обиљежја

24. април 2018.

У Котор Варошу данас су, у оквиру обиљежавања Дана општине, положени вијенци на спомен-костурницу погинулих бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и спомен–обиљежје погинулим борцима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос за 305 бораца са подручја ове општине који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служио је архијерејски намјесник которварошки Миленко Нарић. „Наша трајна обавеза је да гајимо сјећање на погинуле борце и да водимо сталну бригу о њиховим породицама“, истакао је начелник општине Котор Варош Зденко Сакан. Он је додао да је један од приоритета у наредном периоду реконструкција спомен-костурнице борцима погинулим у НОР-у. Сакан и замјеник начелника општине Младен Тривуновић положили су вијенце на спомен-обиљежја. Вијенце на спомен-обиљежје борцима погинулим у

Зауставити злоупотребе Блајбурга

24. април 2018.

Проблематични идеолошки скуп у Блајбургу, који се одржава под покровитељством Хрватског сабора, заслужује више пажње од аустријске државе него до сада. То је закључак са данашње прес-конференције у Бечу, са проминентним учесницима. Једно је оно што се 1945. догодило у Блајбургу, друго су недопустиве злоупотребе скупа од средине деведесетих, треће је политички притисак који Аустрија почиње да доживљава због Блајбурга. Критичари окупљања на блајбуршком пољу први пут удружено су иступили у јавности и на конференцији за новинаре у Бечу, где су разматрали на који начин треба да се поступа са злоупотребама тог скупа. Међу говорницама било је троје аустријских посланика у Европском парламенту – Отмар Карас, Ангелика Mлинар и Јозеф

Предраг Ристић: О Русима у Београду

24. април 2018.

Из рукописа „Слово о Игору“ Београд је имао 100.000 становника од којих су 20.000 били Руси, значи, сваки пети становник Београд је отворен град не зато што су његове капије отворене, него зато што су разваљене, што никада није могао да затвори рупе да би капије имале смисла. Иако је имао много утемељивача и градитеља, ми их у својој свести не помињемо јер постоји огромна неравнотежа с његовим рушитељима. Једно племе, један народ који смо (намерно) заборавили, један пук (полк), то су Руси. Пред Први светски рат Београд је имао 50.000 становника, у току рата био је десеткован и тешко рушен, завладала је глад, а народ је у ритама изашао на

Хрватски усташки Зрињ, на Банији, право је место за споменик Алојзију Степинцу

24. април 2018.

Недавно су поједини медији објавили вест да Хрватска католичка црква открива, 8. маја, споменике свом некадашњем надбискупу, Алојзију Степинцу, који је после Другог светског рата на суђењу у Загребу осуђен за злочине које су Католичка црква и он, њен поглавар, починили над Србима, Јеврејима, Ромима и Хрватима антифашистима у том рату. Један би споменик требало да буде откривен у Сиску, а други у Зрињу (Зрину), на Банији. Споменици Степинцу подижу се поводом 120 година од његовог рођења, а у Зрињу повод је, како Хрватска католичка црква саопштава, 75. годишњица страдања становника Зриња у Другом светском рату од партизана и Срба који су га спалили. Овде нећемо причати о самом Степинцу,

Свечано отварање изложбе „Србија памти савезничку Бизерту (1915–1919) “

24. април 2018.

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 26. априла 2018. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом „Србија памти савезничку Бизерту (1915–1919)“. Аутор изложбе је Лука Николић, потпуковник у пензији из Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда. Организатори изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада и Историјски архив Града Новог Сада. На отварању изложбе ће говорити Огњен Карановић, историчар из Новог Сада. Изложбу ће отворити др Милан Мицић, историчар и књижевник из Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског Архива Града Новог Сада и Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови