О општој култури једног народа, а посебно о култури сећања, говори и наш однос према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима. Међу њима су и они који су, као поражена страна, ликвидирани на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944–1945. године[1] Првих новембарских дана 2017. године, на Митровске задушнице, стотинак окупљених грађана је на простору београдског Лисичјег потока присуствовало парастосу „жртвама револуционарног терора“ који је у Србији, у периоду од септембра 1944. до фебруара 1945. године, однео животе више десетина хиљада, махом цивила и то углавном без суђења и права на одбрану. Истовремено, на овом, једном од највећих стратишта на којем је својевремено

Данас се навршава 87 година од војног преврата којим је поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту и великих демонстрација антифашиста и патриота у Београду и другим градовима тадашње Југославије. Пуч, који је извршен у један час након поноћи 27. марта 1941. године био је не само државни удар, већ је означио и улазак Југославије у Други свјетски рат. У Београду и другим српским градовима, али и у Далмацији избиле су масовне уличне демонстрације којим су грађани подржали пуч носећи у историји запамћене пароле „Боље рат него пакт!“ и „Боље гроб него роб!“. Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе, углавном ваздухопловних официра и појединаца из

Поред Љуба Чупића, у Народноослободилачку борбу и југословенски револуционарни покрет се укључила и готово цела његова породица. У тој кући, осим његовог ордена народног хероја – Љубо Чупић је за народног хероја проглашен 1953. године – стоји и шест Партизанских споменица 1941, које су завредела његова браћа и сестре. Породица партизана Браћа Ратко и Момчило су били међу организаторима и руководиоцима покрета отпора у Источној Србији. Сестре Даница и Даринка и браћа Драго и Вељко су активно деловали у илегалном покрету у Београду, а најмлађа сестра Марта, са непуних седамнаест година, ступила је у пролетерске партизанске бригаде. Касније је постала супруга познатог револуционара Крста Попиводе. Брат Вукан, ипак, представља причу

Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића настављен је пред Вишим судом у Београду Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића настављен је пред Вишим судом у Београду саслушањем историчара Александра Стојановића. На данашњем суђењу Стојановић је одговарао на питања суда, а његово испитивање биће настављено 25. јуна, када ће му питања постављати пуномоћник предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић. Иначе, Живановић је суду предложио да изрши суочавање до сада испитаних историчара чија се становишта не поклапају, односно која су опречна, како би се разјасниле чињенице и противречности. О том предлогу суд још