2017 - Страница 253 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 253

„На Балкану се нешто спрема… Трампа не занима Балкан“

7. фебруар 2017.

ЕУ мора коначно схватити Балкан као свој приоритет, тврди немачки аутор и колумниста Улрих Ладурнер за Дојче веле. У својој колумни за недељник Цајт он упозорава ЕУ да Балкан не сме „препустити“ Русији, САД или Турској. Он је написао да ако се распадне Европска унија онда ће се то догодити тамо где је она најкрхкија, на Балкану где на њу споља делују моћне силе. “Намерно сам одабрао једну тако снажну слику, хтео сам пажњу јавности да усмерим према Балкану – зато што имам осећај да се у овом тренутку тамо, из различитих разлога, нешто спрема. Наравно да све те земље још нису чланице ЕУ, али моја аргументација је јасна: то је

Праунук Милана Недића: Мој прадеда је спасао 1.300 јеврејске деце

6. фебруар 2017.

Александар Недић Изненађен нападима удружења Јевреја. Разместио их је с православним крштеницама по Србији Милан Недић није крив за Холокауст, како тврде јеврејска удружења, и не постоји документ који га може повезати с прогоном и депортацијом јеврејског живља у Београду – тврди Александар Недић, праунук ратног премијера Србије и један од предлагача његове рехабилитације. – И не само што није одговоран, већ је и помогао оним Јеврејима којима је могао. Тако је 1.300 јеврејске деце, а према незваничним подацима и више од 2.000, између 1941. и 1943, са лажним православним крштеницама, склоњено у различите крајеве Србије. Најпознатија је Медлин Олбрајт, чији је отац пре рата био чешки дипломата у Београду.

Имена и презимена банијских Срба (3)

6. фебруар 2017.

Наставак Лађевић, Лазан, Лазаревић, Лазић, Лалић, Ландуп, Лапчевић, Лацковић, Латин, Латрија, Лелић, Лемић, Летић, Летица, Ливун, Ликар, Липар, Лисица, Литра, Личанин, Личина, Ловреновић, Ловрић, Лончар, Лончаревић, Лотина, Лукач, Лукачевић, Лукић, Лумија… Љиљак, Љубинковић, Љубичић, Љубишић, Љубовић, Љубојевић, Љубојевић-Павловић… Мађар, Мађарац, Мазалица, Мајкић, Мајсторовић, Малача, Малбаша, Малбашић, Малевић, Маленчић, Малешевић, Маливук, Малинић, Маљковић, Мамић, Мамузић, Мандић, Манић, Манојловић, Марин, Маринковић, Марић, Маричић, Марјановић, Маркиш, Марковић, Мартиновић, Мартић, Марушић, Марчетић, Масловара, Матијашевић, Матијевић, Матић, Матковић, Мацакања, Мацановић, Мацут, Мачак, Маџарац, Машала, Машић, Меанџија, Медаковић, Медаковић-Бојић, Медведњак, Медић, Менићанин, Месар, Метикош, Мећава, Мијановић, Мијатовић, Мијук, Микашиновић, Микелић, Микић, Микичић, Микулић, Милакара, Милаковић, Миланковић, Милачевић, Милашиновић, Миленковић, Милетић, Милешевић, Милинковић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миличић,

Када следећи пут будете причали како су Срби продали Косово, сетите се делом и овога…

6. фебруар 2017.

Пред вама је текст који описује живот Срба на Космету и упућен је свима онима који мисле да су Срби изгубили Косово и Метохију, јер су га продали. У нади да ће нам свима помоћи да схватимо колико је важно добро промислити и одмерити речи, пре него што их изговоримо или објавимо, објављујемо текст уз допуштење његовог аутора, Србина који и сада живи на Косову и Метохији. „Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило. Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те

Борис Беговић: Три четвртине века

6. фебруар 2017.

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице. У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Како се Дарио Кордић сусрео с Богом

6. фебруар 2017.

Осуђеном ратном злочинцу поједини католички бискупи и жупници ставили су на располагање своје олтаре и дворане. Католичка црква у Хрватској не одустаје од прављења светим Дарија Кордића, осуђеног ратног злочинца који се, након одлежане двије трећине казне од двадесет и пет година, године 2014. настанио у Загребу и уписао студиј теологије на Католичком богословном факултету, сад је на трећој години. Откако се вратио из затвора, Кордић се у потпуности одао слијепом вјерском фанатизму, што је његово неотуђиво људско право, а поједини католички бискупи и жупници спремно су му ставили на располагање своје олтаре и дворане, што представља континуирану друштвену провокацију и ријетко виђен облик моралног застрањења и неосјетљивости. Најновији Кордићев наступ

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца погинулих у одбрамбено-отаџбинском ратуФото: СРНА

Приједор: Спомен плоча за 36 полицајаца (ВИДЕО)

6. фебруар 2017.

У приједорској станици полиције служен је парастос и откривена спомен плоча за 36 полицајаца, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Сјећање и на осми фебруар 1994, најтрагичнији дан за Центар јавне безбједности Приједор, када је на бихаћком ратишту, бранећи границе Републике Српске, страдало осам полицајаца. – Откривање ове спомен-плоче је још један од доказа да њихова хуманост, племенитост, храброст и спремност да дају своје животе за миран живот будућих покољења је доказ да никада неће и несмије бити заборављено, истиче Далибор Иванић, начелник ЦЈБ Приједор. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић подсјетио је да је први напад у Приједору био на тадашњу Станицу јавне безбједности. „Прве жртве били су припадници Станице

Драгиша Стојадиновић "Какви смо стигли на Крф", Војни музеј

Епопеја у Кадровима од милион речи

6. фебруар 2017.

Фотографска поставка изложбе „Сликари/ратници/сведоци“, на основу трогодишњег истраживања Милене Марјановић. У 107 снимака, 26 домаћих и страних аутора, згусло се целокупно страдање Срба Да једна слика вреди хиљаду речи, већ у првим данима Великог рата, спознао је војвода Радомир Путник, после масакра над цивилима у Мачви и Подрињу који су починили Аустроугари револтирани због пораза у бици на Церу. Зато је потписао Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на бојишту. Ово бележи Милена Марјановић, аутор сегмента о фотографијама, на репрезентативној изложби Музеја савремене уметности „Сликари / Ратници / Сведоци – сликарство и фоторафија у Србији 1914 – 1918“, отвореној пре неколико дана у Галерији САНУ. – Формацијско

Загреб: Захтјев за ревизију поступка против Филипа Лукаса

5. фебруар 2017.

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем. Рехабилитацију је затражило загребачко удружење „У име обитељи“ на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу. Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

5. фебруар 2017.

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

Чедомир Антић за „Блиц“ о Дану државности и Сретењу

5. фебруар 2017.

1. У Србији се 15. фебруар слави као Дан државности, али и као верски празник Сретење. Које вредности обележавамо централним државним празником, шта славимо тог дана? 1. Дан државности успостављен је 2001. године у спомен на датум (данас 15 а тада, по Старом календару, 2 фебруар) када је 1804. донета одлука о подизању Првог српског устанка. Такође, 1835. на исти датум проглашен је први српски устав. Устанак је био највећи организовани народни бунт у историји Османског царства, једне од највећих империја у историји људског рода која је постојала шест столећа. Устав је био најстарији на Балкану, писан по узору на француске и белгијске слобоумне конституције доношене тих година. Сретење наша

Споменик над костурницом на Белом камену

Скромни споменици славним ратницима

5. фебруар 2017.

Бојишта Сувоборско-колубарске битке и друга места страдања недостојно обележена. Бројне српске жртве нису се уклапале у владајућу идеологију југословенства Камен, најтрајнији природни материјал, људи од искона користе да у њему бележе сведочанства о значајним догађајима и људима. Тако су оставили и белеге о себи и вредностима које су поштовали. Димензије споменика увек симболизују величину дела, па су најмонументалнији подизани у славу бранилаца отаџбине. Србија је у 20. веку, у времену свог највећег страдања, направила изузетак судећи по скромности споменика на местима где је у децембру 1914. одлучивана славна Сувоборско-колубарска битка. Први је крст на постољу од црвеног камена пешчара подигнут на врху Сувобора, одакле пуца поглед на подрињске планине и