Лажни помиритељи на нашим просторима су имали од 1995. у БиХ а у Србији и Црној гори од октобра 2000. па до данас да нам покажу на делу како су они паметни а остали глупи, како су они рационални а остали ирационални, како су они морални а остали неморални, како су они за мир а остали за рат, како су само Срби криви а сви остали невини. И – шта имамо? Никад нестабилнији регион. Мржње према Србима не да нису утихнуле, него се сада манифестују са још већом самосвешћу и отвореношћу. Бакир се хвата за било коју псеудоправну сламчицу да би легитимисао своју мржњу према Србима и Републици Српској. И

Посланик СДП-а у Хрватском сабору Ранко Остојић упозорава на раст екстремизма и фашистичке скупове, те оцјењује да је само питање времена „када ће пасти крв“, за шта ће бити крива садашња власт у Хрватској. „Не можемо чекати да неко буде убијен да би власт реаговала. Даје се порука /екстремистима/: `Идите, радите шта год желите`“, наводи Остојић. Он оптужује хрватску власт да „толерише насилнике и фашисте“, који имају своје телевизијске емисије и портале, „а њихова ријеч завршава као палица у нечијим рукама“. Остојић је побројао само неке од инцидената који су се догодили у посљедње вријеме – од напада на „Супер супер“, фото-монтаже потпредсједника Сабора Миланке Опачић са наводним „четничким обиљежјима“,

Замислите, и ја сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 (пет стотина хиљада) српских „изолованих случајева“ у Хрватској. Кажете моја Предсједница, да, моја шта хоћете, све док се не одричем држављанства Хрватске, да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу. Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ А и што би? Не живим у Хрватској, нисам оспорио да Хрватска као самостална, неовисна, независна, како год ми називали ту државу има право у оквирима својих граница ради шта хоће – све док траје. Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“

Савез Сокола припремао се за одбрану земље пре Априлског рата 1941. При жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Д. Станковић, прочелник жупског народно-одбрамбеног одсека, истакао је у свом извештају : „Ми хоћемо борбу, борбу с непријатељима нашег народа и наше државе .. . Ми нисмо хтели ту борбу. Ми смо је дуго избегавали. Али нам је она наметнута. И ми смо је примили, истина, тешка срца, … Јер не треба заборавити да је соколство поникло у борби и да је оно задржало и данас свој борбени карактер.” (1) Међудруштвени одбор соколских јединица (друштава и чета) у Београду одлучио је да  17 марта 1940. буде одржана смотра свих чланова сокола са територије

‘Аjд овако, jедном за свагда да разjасним! Ја сам националиста, нисам шовиниста ни фашиста. Националиста воли своj народ и своjу земљу, а то jе основно како би могао да воли и поштуjе туђе. Веруjућа сам jер то осетим у своjоj души и знам да jе jедини исправан пут, Христов пут. Србин jе jеднако православац, од искона jе тако. Када су Срби градили Божjе храмове, манастире и цркве у колевци своjоj, Косову и Метохиjи, Америка ниjе постоjала(ниjе откривена), а о измишљеноj нациjи Албанцима, њиховим митовима, ред jе да се каже укратко истина. Не, они не потичу од Илира, видите HISTORIA E POPULLIT SHQIPTAR, Tirana, 1959. године.О овоj историjскоj чињеници подробно пише