Министарство културе Србије спремно је да подржи пројекат, који би обухватао снимање филма са национално-историјском темом, као што је страдање у Јасеновцу, изјавила је помоћник министра културе и информисања Србије, Ивана Дедић. Она подсјећа да Министарство културе и информисања и Филмски центар Србије подржавају велике и значајне пројекте. „Све наше установе у овом периоду праве програмски план за идућу годину који нам шаљу и Министарство културе ће свакако подржати тему филма са национално-историјским садржајем“, поручује Дедићева. Она напомиње да су се протеклих година појављивале сличне теме, али да, нажалост, филм који би приказао страдање у Јасеновцу никада није снимљен, и наглашава да та вишедеценијска грешка мора бити исправљена. Дедићева подсјећа

Јасеновац је најстрашнија могућа парадигма ужаса и пропасти српског народа, упозорава режисер и глумац Радош Бајић Разговарала: Весна ШУРБАТ Режисер и глумац Радош Бајић сматра да Јасеновац, као филмска тема, има значај Светог писма за православно хришћанство, али да су политичари одговорни за занемаривање таквих прича. Бајић у интервјуу Срни истиче да се питање – Зашто до данас није снимљен филм о Јасеновцу? – упућује на погрешну адресу, односно филмским радницима, ауторима, сценаристима и режисерима. Он подсјећа на судбину његове ТВ серије „Равна гора“ /о генералу Драгославу Дражи Михаиловићу/, наводећи да је тај пројекат брже-боље угашен и да је преко њега „стављена плутача“, зато што је био „корак у смеру

Трагом нестале документације Државне безбедности о контроверзном надбискупу Алојзију Степинцу: Из кардиналовог досијеа у периоду од 1992. до 2000. Католичка црква уклонила најделикатније документе Документа која крију праву истину о делу контроверзног католичког кардинала Алојзија Степинца закључана су у Загребачкој надбискупији. Сва компромитујућа грађа издвојена је из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбедности, и уместо у Хрватском државном архиву завршила је под кључем на Каптолу. У тријажи документације учествовао је врх Католичке цркве у Хрватској, а поједина акта из досијеа извукао је први хрватски председник Фрањо Туђман.  Ова непроцењива архивска грађа деценијама је недоступна истраживачима и историчарима. Увид у њу нису имали ни чланови Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске