
Лутке у колони
Тог 4. августа, Синиша, с којим сам била у браку, у телефонском јављању ми буквално наређује да спакујем најнужније ствари и драгоцености, оно што би, вели, свака нормална жена требало да понесе кад се спрема да остави дом и крене у непознато. Боже, као да је то свакодневна ситуација; као да редовно путујеш на такве неизвесне дестинације, ал рачунам опет – ма, зна он зашто ми то говори. Он ће, каже, из Голубића са родитељима доћи до Книна, само да још у тракторској приколици повезу и неколико старица из комшилука… Чекамо га у склоништу зграде у којој живимо, наша ћеркица и ја, а ту се тог дана нашла и моја












