Te bitange bi trebalo naterati da pokleknu – (Kajzer Vilhlem Drugi o Srbima 1914. (1,8) SRBIJA I NEMAČKA U SAVEZU? Kada je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nedavno posetio Nemačku, dao je izjavu da su Srbija i Nemačka od sada saveznice (2). U domaćim medijima, njegova poseta je prikazana kao epohalni događaj, ali, u suštini, to je bilo samo slušanje naređenja Berlina da se sprovede „normalizacija odnosa sa Prištinom“ i reforme od kojih Srbija jedva da će imati koristi, a čiji je cilj uspešniji prodor nemačkog kapitala u našu zemlju (3,8). Neko ko poznaje istoriju svog naroda ne može da sa ushićenjem primi „dojčlandoljubivu“ objavu srpskog premijera. Zašto? Vreme je

SPLIT – Splitski HOS-ovci i njihovi prijatelji plovili su Neretvom noseći zastavu sa natpisom „Za dom spremni”, zbog čega je intervenisala i policija, prenosi „Indeks”. Portal dodaje da je zbog toga prekršajno sankcionisan šef splitsko-dalmatinske Hrvatske stranke prava Ivica Vladav Đovani. „Ja sam ostao dosledan sebi i ja se ove zastave ne sramim. Stavili smo je na našu lađu kojom smo pratili i bodrili ekipu Crnog puta koja je i pobedila. Odjednom se stvorila policijska rečna flotila, četiri broda okružila su našu lađu i zatražili da predamo zastavu koja je zaplenjena kao dokazni materijal u postupku. Svakako ću se žaliti višem sudu”, kazao je Vladav. Kako se navodi, poslednja intervencija policije

Pre jednog veka, pod pokroviteljstvom okupacione austrougarske uprave, samozvani „predstavnici Sandžaka“ napisaše svoje želje na nemačkom jeziku, u pismu za bečkog cara, gde žele — „Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja. U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom“! Srbija je tada bila proglašena za Generalni guverneman sa sedištem u Beogradu, dok su u „Sandžaku“ organizovali Bezirkskomandatur (sreska vojna komanda). Najveći broj okupacionih činovnika činili su Mađari i Hrvati, koji su dominirali u prosveti i javnim službama, gde je odmah uveden hrvatski jezik i

Zagrebački Srbi su na prelazu iz 19. u 20. stoleće ostvarili jedne od najvećih postignuća u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji. Preduzetnička elita onog doba uspela je da prevaziđe podele, uglavnom izazvane političko-stranačkim okolnostima i da se organizuje oko zajedničkog cilja. S tim u vezi, u Zagrebu su osnovane institucije koje će Srbe jačati privredno i kulturno. Najznačajnija među njima je Srpsko privredno društvo „Privrednik“. Lider celog projekta bio je Vladimir Matijević. On i njegovi saradnici, živeli su u još težim okolnostima od naših! Rešili su da pobede i uspeli su. Vladimir Matijević nikada nije bio u dilemi – odustati ili dati sve od sebe. Još tokom rane mladosti on je