Evo šta nemci zaista misle o Srbima!

Datum objave: nedelja, 13 avgusta, 2017
Veličina slova: A- A+

Te bitange bi trebalo naterati da pokleknu – (Kajzer Vilhlem Drugi o Srbima 1914. (1,8)

SRBIJA I NEMAČKA U SAVEZU?

Kada je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nedavno posetio Nemačku, dao je izjavu da su Srbija i Nemačka od sada saveznice (2). U domaćim medijima, njegova poseta je prikazana kao epohalni događaj, ali, u suštini, to je bilo samo slušanje naređenja Berlina da se sprovede „normalizacija odnosa sa Prištinom“ i reforme od kojih Srbija jedva da će imati koristi, a čiji je cilj uspešniji prodor nemačkog kapitala u našu zemlju (3,8).

Neko ko poznaje istoriju svog naroda ne može da sa ushićenjem primi „dojčlandoljubivu“ objavu srpskog premijera. Zašto?

Vreme je da se podsetimo.

OTO FON BIZMARK O SRBIJI

Kada je na Berlinskom kongresu pokrenuta rasprava o nezavisnosti Kraljevine Srbije, na primedbu engleskog premijera Dizraelija da nema razloga da se Nemačka protivi toj nezavisnosti, jer je Srbija mala zemlja, „gvozdeni kancelar“ je rekao:

“Srbija mala zemlja? Mala zemlja koja liči na melenog šumskog ježa, kome umesto bodlji štrče bajoneti. Velika slovenska zemlja na Jugoistoku Evrope, što se može desiti u budućnosti, nikada!“(4,139).

U Bizmarkovom duhu, kretao se odnos Nemačke prema Srbiji i dalje. Nemačka je želela da uništi „slovenskog ježa“ na Balkanu.

PRVI I DRUGI SVETSKI RAT

Istoričar Milan Ristović u knjizi o austronemačkim antisrbskim karikaturama s početka 20. veka, “Crni Petar i balkanski razbojnici“, kaže:

„Ceo Balkan je – ako je suditi po austrougarsko-nemačkoj propagandi neposredno pred izbijanje rata i u ratnim godinama – naseljen narodima čije su glavne osobine: sklonost ka mučkim ubistvima, prevrtljivost, primitivizam. Oni su kradljivci stoke, siromašnih ili nikakvih sklonosti ka čistoći i urednosti. ‘Anarhičan odnos’ prema spoljašnjem izgledu odraz je njihovog shvatanja politike (terorizam, kraljeubistva, krivokletstvo, itd.). (…) Srbija je mala, beznačajna, nepripitomljena država, koja je ‘zapalila požar na celoj zemaljskoj kugli, dok je njena prestonica ‘leglo ubica’.“

Istoričar Majneke je pisao:

„Mi sa užasom okrećemo glavu od prizora strahota, koje su skrivili pripadnici srpskog naroda; nemački narod nije nikad uprljao svoju nacionalnu svest delima u kojima je toliko životinjskog nasilja i toliko besramne surovosti, kao što su učinili ovi Južni Sloveni.“ (cit. prema 1,7-8)

Nemački političar, Fridrih Nauman ( jedna fondacija njegovog imena deluje i u Srbiji), godine 1916. objavio je knjigu „Srednja Evropa i Bugarska“, u kojoj opisuje kakva treba da bude sudbina Srbije posle nemačke pobede u svetskom sukobu:

“Srednjoevropska vojna konvencija svojim glavnim odredbama mora dosezati sve do Egejskog mora, možda čak i do Turske. Već to je razlog što se srpsko područje, kao neprijateljsko utvrđenje unutar saveza srednjoevropskih zaštitnih streljačkih rovova, ne može trpeti“(5,964).

U toj istoj knjizi Naumanu je sumnjivo čak i srpsko dete:

“Može Srbija biti zgažena, zgnječena, tako da bude svršeno s njom, ipak će se još u poslednjem detetu iz brda i dalje zadržati ostatak volje da se uspostavi prethodno stanje“ (5,965).

U Naumanovom duhu, i Hitler je govorio o Srbima:

„Mi nikad ne smemo dozvoliti da na Balkanu jedan narod postane suviše moćan, narod koji ima osećaj političke misije i istorijske uloge. Upravo Srbi su taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu, a i velike, ambiciozie ciljeve koji čak idu do Egejskog mora. Imam ozbiljne primedbe na to da takav narod u njihovim nastojanjima i ambicijama ja još posebno ohrabrim i podržim./…/ Srbi su narod koji je određen da ima državu i koji je kao narod održan. Njihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna otporna snaga. Zbog toga će oni uvek zastupati velikosrpsku ideju. Ono što dolazi iz Beograda znači opasnost.”. ( cit. prema 1,10-11)

KOLIKO NAS JE KOŠTALA NEMAČKA MRŽNjA?

Kada je Hitler, 27. marta 1941, primio vest da je Beograd srušio Vladu Cvetković – Maček koja je potpisala Trojni pakt, bukvalno je pobesneo. Rekao je:

“Oni u Beogradu su izgubili razum. To razbojničko i zavereničko srpsko leglo uništiću jednom zauvek…Sve to potiče od Srbije. To je prevratnička zemlja./…/Razbiti i uništiti Jugoslaviju zauvek. Razoriti Beograd“(4,138).

Na Nirnberškom procesu, maršal Gering, na pitanje sudije ser Dejvida Maksvela, zašto je Luftvafe 1941. razarao nebranjeni Beograd, cinično odgovara:

“Gospodine predsedniče, Beograd je bio vojna tvrđava i arsenal više nego ijedna druga prestonica na svetu!“ (isto,139).

Hitlerova mržnja, kojoj su Nemci uglavnom odano služili, koštala je Srbe u Drugom svetskom ratu ogromnog broja žrtava: zbog njegove naredbe da za jednog u ustanku ubijenog nemačkog vojnika treba ubiti sto Srba talaca, a za jednog ranjenog pedeset Srba, samo gradovi Kragujevac i Kraljevo su oktobra 1941. godine izgubili oko 5000 ljudskih života.Da i ne pominjemo Jasenovac, takođe plod Hitlerove želje da se, preko hrvatskih i muslimanskih ustaša, osveti Srbima za pobunu protiv Novog poretka.

NEMAČKA I SRBIJA 1999.

A onda je došlo bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999, u kome je Nemačka, kao članica NATO-a, zdušno učestvovala. Nemačka čizma je, kao okupatorska, kročila na Kosovo i Metohiju. To Nemačkoj, međutim nije bilo dosta. Ona, zvanično,posle 5. oktobra 2000, traži da sve zločine zaboravimo, i da krenemo putem „evroatlantskih integracija“. Ambasador Volfram Mas nas je, na skupu “Srbija, Zapadni Balkan i NATO: ka 2020. godini”, održanomoktobra 2010.u Beogradu (koga su njegovi sunarodnici u 20. veku tri puta bombardovali: 1915, 1941. i 1999), poručio:

“Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termin poput “NATO bombardovanja”. Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: “Tata, ko je ovo uradio?” Vi ćete odgovoriti: “NATO”. I šta onda očekujete od vašeg deteta da misli o NATO-u? Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onoga ko je to učinio, jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinio.”(6)

Jedan od zahteva Bundestaga upućenih Srbiji 2013, bio je i zahtev da „promenimo svest“. Za to su već spremljeni nemački udžbenici istorije. Kako bi trebalo da „politički korektno“ mislimo, po nemačkom modelu?

NEMAČKO VIĐENjE SRBSKE ISTORIJE

To nam je pokazao Masov zemljak, Holm Zundhauzen, svojom knjigom “Istorija Srbije od 19. do 21. veka” (Klio, Beograd, 2008).

Kod Zundhauzena smo čitali svašta, počev od toga da Srbi imaju vlastitu istoriju samo u Srbiji, dok su u Crnoj Gori, Habzburškoj monarhiji i Osmanskom carstvu (Stara Srbija, BiH), to neki “drugi svetovi”. „Beogradski pašaluk“je “država Srbija”, a sve ostalo je “mentalna Srbija“.

Od Zundhauzena se može da sazna i: da tursko odvođenje muške dece u janičare nije bilo “danak u krvi”, nego “odbir dečaka”, i da je to bio “akt milosrđa,a ne nasilja”; da hajdučija nije ništa drugo do “socijalni banditizam”; da Karađorđeva Srbija nije imala nikakve elemente državnosti, nego je bila puka pobunjenička teritorija; da je u doba kneza Miloša u Srbije “cvetala hajdučija” (što nije tačno), dok se zaboravlja da je knez Miloš ukinuo feudalizam; da je Garašaninovo “Načertanije” “velikosrpsko”, da su Srbi, i u 19. veku, gajili “neprijateljski odnos prema tehnici i strah od globalizacije”; da su Vuk Karadžić i Jovan Cvijić predstavnici “jugoslovenski uvijene velikosrpske ideologije”.

Zundhauzen favorizuje Bugarsku u odnosu na Srbiju, ruga se “zlatnom dobu srpske demokratije” (1903 – 1914.), “Carinski rat” naziva “svinjskim ratom”, u skladu s “crno-žutom” “bečkom” slikom sveta optužuje “Crnu ruku” za Sarajevski atentat, tvrdi kako su Srbi, posle 1912, muslimane Stare Srbije na silu prevodili u pravoslavnu veru, pobili 20 hiljada Šiptara u Prvom balkanskom ratu. U Jasenovcu je stradalo “od 50 do 80 hiljada Srba”… I naravno, onda dolaze devedesete godine 20. veka: srbski nacionalizam buja, Memorandum SANU, Milan Nedić je Slobodan Milošević, na hiljade Albanaca je pobijeno… I danas, kaže Zundhauzen, postoji sukob između “evropske” i “nacionalističke” Srbije, a najbolji primeri naše zatucanosti dati su u knjizi “Filosofija palanke” Radomira Konstantinovića (videti 7).

ZA KRAJ

Srbski filosof Časlav Koprivica to je sve ovo sažeo: “Stav anglo – germanskog Zapada prema nama može se opisati kao permanentni ultimatum: ili nam se upodobite, služite, ili ćemo vas uništiti“ (8,68).

Stav Rusije nikad nije bio takav; Rusija nas je, kad god je mogla, bratski pomagala. Zato Vučićeva priča o Nemačkoj kao našoj novoj saveznici pred odlazak kod Vladimira Putina zvuči više nego groteskno.

UPUTNICE:

1.Mala knjiga velike mržnje/ Rečnik srbofobije, LIo, Gonji Milanovac, 2010.

2.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika.393.html:495790-Vučić-Srbija-i-Nemačka-sada-su-saveznici

3.Nikola Vrzić: Poruka iz Nemačke, Pečat 322/2014.

4.Đorđe Stanković: Neizvesna prošlost Srbije, Prometej, Novi Sad,2014.

5. Dragan Stojanović: Članstvo i susedstvo, Letopis Matice srpske, maj 2009.

6.http://blog.b92.rs/text/16439/Objasnite-deci-da-je-bombardovanje-bilo-ispravno/

7. Radoš Ljušić: Istoriografija odbira, srbofobije i jugofilije, Nova srpska politički misao, 1-2/2009, str. 303-343.

8. Časlav D. Koprivica: Evropeizovanje i genocid u svjetlu srpskog iskustva 20. vijeka, Pečat, 325/2014.

(Fond strateškr kuture)

Izvor: VIDOVDAN




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top