2017 - Страница 11 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 11

МАСАКР Кафић у ком су убијени српски младићи Фото МУП Србије

Хиљаду прича, а ниједна истина о „Панди“

14. децембар 2017.

Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце Како време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца и извршилаца свирепог убиства наших синова, па је нормалној особи тешко да поверује у све то. Изгледа се се ту крије нешто крупно, али видећемо шта ће истрага да покаже – каже за „Новости“ Милена Радевић, мајка Ивана Радевића (25), који је на данашњи дан 1998. године, са још петорицом српских младића, убијен у пећком кафићу „Панда“. Уочи деветнаестогодишњице овог

Данас 22 године од потписивања Дејтонског споразума

14. децембар 2017.

На данашњи дан прије 22 година у Паризу је званично потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чиме је окончан грађански рат у БиХ. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ. У својству свједока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали предсједници САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак, премијери Русије Виктор Черномирдин и Велике Британије Џон Мејџор, њемачки канцелар Хелмут Кол и предсједник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, који је био представник ЕУ. Овим документом потврђен је мировни споразум постигнут 21. новембра у Дејтону, који је

Годишњица убиства српских младића у „Панди“

14. децембар 2017.

Ни после 19 година нема одговора на то ко је пуцао и убио шест српских младића у кафићу „Панда“ у Пећи. Познато је да су два маскирана нападача упала у кафић и пуцала из аутоматског оружја. На дан када се тај злочин догодио, породице убијених младића долазе на помен. Неке од породица убијених српских младића редовно, сваке године долазе на пећко православно гробље и запале свеће настрадалима. На том гробљу су сахрањени Иван Обрадовић, Вукота Гвозденовић, Светислав Ристић, Зоран Станојевић, Драган Трифковић и Иван Радевић. Били су узраста од 14 до 25 година. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/12/14/8956883/Panda-141216.mp4 Њихове убице још нису откривене. Злочин се догодио у време сукоба државних снага реда Србије са

Данас парастос за 109 убијених Срба у Бјеловцу

14. децембар 2017.

У цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас ће бити служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге масакрирале 14. децембра 1992. године. Служењем парастоса, те полагањем цвијећа уз спомен-плочу постављену на зид цркве биће обиљеженo 25 година од страдања Срба из Бјеловца, Сикирића и Лозничке Ријеке. Из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила најављено је да ће прије парастоса, у 11.00 часова у Братунцу бити уручене монографије под насловом „Не заборави вољена земљо“ за осам српских породица из Братунца и четири из Сребренице које су у посљедњем рату изгубиле

Александар Живковић: Потискивана историја о страдању Срба и Јевреја на Космету 1941–1945.

13. децембар 2017.

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац) У оквиру плодне издавачке делатности Музеја жртава геноцида (само у последње четири године 26 књига, часописа и зборника радова, самостално или као саиздавачи, као и два документарна филма), најновија књига излази у оквиру библиотеке: „докторске дисертације“. Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941–1945: Ратни злочини“ др Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у истом музеју објављено је крајем 2017. године. Основа најновијег издања је докторска дисертација која је одбрањена пред комисијом на катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду 19. маја 2016.

Београд: Књижевно вече Момира Крсмановића Фото: СРНА

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

13. децембар 2017.

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише „оно што се шапутало и о чему се ћутало“. „Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити“, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Српски новинари нестали у рејону команде Љимаја и Харадинаја

13. децембар 2017.

Некадашњи шеф америчке дипломатске посматрачке мисије на Косову /КДОМ/ Шон Бернс рекао је да су два српска новинара Ранко Перенић и Ђуро Славуј нестали у рејону команде Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја 1998. године. „Када смо обилазили терен долазили смо у контакт са војницима `ОВК`, а посредством њих са командантима, увек смо их питали о несталој екипи Радио Приштине. Никада нисмо добили задовољавајући одговор“, рекао је Бернс за „Досије“ Удружења новинара Србије /УНС/. Он је рекао да му се чини да је љета 1998. године у регији, у којој су киднаповани српски новинари, највише утицаја имао Фатмир Љимај. „Исто тако, до те локације долазиле су и јединице под контролом Рамуша

Логораши из БиХ са адвокатом Нобилом о тужби против Хрватске

13. децембар 2017.

Представници Савеза логораша БиХ састали су се данас у Загребу са адвокатом Антом Нобилом да би размотрили могућност тужбе против Хрватске, након последње хашке пресуде у случају Прлић и остали Представници Савеза логораша БиХ састали су се данас у Загребу са адвокатом Антом Нобилом да би размотрили могућност тужбе против Хрватске, након последње хашке пресуде у случају херцеговачкој шесторци Прлић и остали. „Ово је пре свега један радни састанак, ми смо данас рекли оно што бисмо ми желели. Радује нас што је господин Нобило упознат са тематиком. И данас користимо прилику да кажемо да бисмо то желели да решимо споразумно. Хоће ли доћи до тужбе, одлуку ћемо донети на крају“,

За кога ради др Милорад Пуповац?

13. децембар 2017.

Не знам прецизно, и баш у детаље, зашто су у Загребу, на тргу (за)палили лист српске националне мањине „Тједник Новости“ (Сведок је осудио тај вандалски чин!), али сад, кад сам, пре неки дан, прочитао текст „Доживотни Младић“, новинара Ивице Ђикића (некадашњег ратног извештача Хрватске, књижевника и уредника угашеног „Ферала“ из Сплита, „Нашег листа“ из Ријеке и сарадника других новина из „лијепе наше“, данас угледног члана редакције тједника Новости, у тједнику српске националне мањине у Хрватској (финансиран већим делом из прорачуна Хрватске, али и (мањим) делом из Србије, приде уз подршку Савјета за националне мањине Владе Републике Хрватске, National Endowment for Democracy) својим антисрпским, антицивилизацијским ставом, извртањем чињеница и злурадошћу…) нисам

Ракетирање Банских двора: Кривичне пријаве против шест особа

13. децембар 2017.

Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава, против пет држављана Србије и једног држављана Хрватске, који се терете за ратни злочин против цивилног становништва и убиство у покушају високих државних представника. Како се осумњичени не налазе на територији Хрватске за њима ће, како је најављено, бити расписане потернице, а тражиће се и одређивање истражног затвора. На конференцији за новинаре Директората полиције говорили су начелник Управе криминалистичке полиције

Српска села Љештар, Ораовица, Грађаник, Ваганеш, Царевце, Криљево и још десетак заселака у сјеверном дијелу општине Косовска Каменица, ослоњених на Маревце, остало је без Срба.

Настављен егзодус из српских села

13. децембар 2017.

Матичну Основну школу „Братство“ у Стрезовцу похађа двадесетак дјечака и девојчица, од којих је у истуреним одјељењима у Бољевцу и Царевцу по једно дијете, а било их је до 1999. године скоро 500. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Српска села Љештар, Ораовица, Грађаник, Ваганеш, Царевце, Криљево и још десетак заселака у сјеверном дијелу општине Косовска Каменица, ослоњених на Маревце, остало је без Срба. Маревци су родно село Беџета Пацолија, министра спољних послова самопроглашеног Косова и најбогатијег косовског Албанца и лобисте. У овом подручју, до 1999. године и уласка мировне мисије УН, живјело je више хиљада Срба, а данас су на скоро хиљаду кућа катанци, којима су власници покушали да заштите домаћинства од

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

Шкорић: Срба има 1,5 одсто, па их не морамо запошљавати

13. децембар 2017.

У сплитском Градском вијећу легализован је шовинизам, а лица српске националности нарочито су непожељна, наводи дио хрватских портала. Одбијање да се лице које употребљава екавицу постави на мјесто директора балета Хрватског народног позоришта /ХНК/ у Сплиту, само је наставак шовинистичке политике. Историчар Драган Марковина напомиње да је предсједник градског ХДЗ-а Петар Шкорић недавно био посебно погођен гостовањем српских писаца у градској библиотеци. Шкорић је био и против запошљавања једне особе у јавну службу због њене националности, објаснивши то чувеном реченицом да „у Сплиту живи само 1,5 одсто Срба, па их град не мора запослити“. „Све наведено упућује на закључак да је право лице ХДЗ-а управо тај милитантни национализам, док им

ВИДЕО: Филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

13. децембар 2017.

Документарни филм „Пакао Независне Државне Хрватске“, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

13. децембар 2017.

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему „Антисемитизам у Европи“ одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић