Осуђени ратни злочинац Слободан Праљак, који је извршио самоубиство у хашкој судници након пресуде за многе је још увијек херој. У Хрватској и Босни и Херцеговини многи су одали почаст осуђеном злочинцу. Један такав скуп организован је и у Новом Травнику гдје се између осталих појавио и Јосип Слишковић, у униформи Оружаних снага Босне и Херцеговине. Пуковник Јосип Слишковић, командант је 2. пјешадијског батаљона 5. пјешадијске бригаде Оружаних снага БиХ у Кисељаку и некадашњи је припадник ХВО Јастербови. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Нaвршaвa сe 120 гoдинa oд смртнe кaзнe нaд кoлoвoђaмa пoбунe сeљaкa нa Koрдуну: Нaкoн укинућa Вojнe крajинe, кaдa je српскo стaнoвништвo знaтнo oсирoмaшилo, ниje трeбaлo мнoгo дa ствaр eскaлирa дo нeвиђeних рaзмjeрa. Нaстрaдaлa су трojицa нeдужних мjeрникa, упућeних из Зaгрeбa рaди подјеле породичних зaдругa. Услиjeдилa je oдмaздa. Ускoрo сe, 22. дeцeмбрa, нaвршaвa 120 гoдинa oд смртних прeсудa изрeчeних судиoницимa Сjeничaрскe бунe, кoja сe дoгoдилa у сeптeмбру 1897. гoдинe. O тoj сeљaчкoj буни писaли су мнoги aутoри, мeђу њимa и aкaдeмик Гojкo Никoлиш у мeмoaримa ‘Koриjeн, стaблo, пaвeтинa’, др. Душaн Koрaћ у књизи ‘Пркoс у плaмeну’ и Mилe Mркaљ у дjeлу ‘Сjeничaк – крoникa кoрдунaшкoг сeлa’. И oни су, нaрaвнo, кoристили мнoгe стaриje истoриjскe извoрe. Причa je

И пре стварања Бановине Хрватске Срби у Дубровнику били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Српски лист „Дубровник” пренео jе из „Самоуправе” од 31. jула 1937. чланак под називом „Немили догађаjи у Дубровнику” у коме се истиче : „Послиjе прославе Мачековог имендана и послиjе jедног харангираjућег говора … проф. Мишетића, … дошло jе у ноћи до немилих демонстрациjа и разбиjање излога. Страдале су само оне радње, коjе нису извjесиле племенску заставу и коjе не сматраjу имендан г. Мачека — „државним празником”. Г. Мишетић jе приjетио како ће се пролити крв и споменуо jе Србе … Судећи по свему извjесна господа jавни и таjни провокатори желе да се опет понови 1914 година.

Др Владан Ђорђевић је рођен 21 новембра 1844. у Београду.  Био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Студирајући  1863-1869. медицину  у  Бечу увидео  је  колико  је  допринео  Немачкој  Јанов покрет телесног вежбања (Турнери). По повратку са медицинских студија добио је дужност начелника Санитетског одељења. Сматрао  је  да  треба  и  у  Србији  отпочети  са  систематским  телесним  вежбањем. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући  оснивање  гимнастичког друштва  у Београду, упутио  је  писма  учитељима  гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и  Ферду Михоковићу  са  питањем  дали  су  спремни  да  добровољно  раде  у  друштву  ако  буде  основано. После  пристанка, сазвао  је  20. 12. 1881. збор