Неидентификовни младић у трамвају у Загребу попрскао путнике сузавцем и уз салутирање узвикивао нацистички пздрав „зиг хајл“. Двадесетогодишњи младић је ушао у трамвај у близини Аутобуске станице и одмах потом, према сведочењу путника, из чиста мира почео да салутира нацистичким поздравом, да виче „зиг хајл“ и да псује. Младић је ушао у вербални обрачун с једном путницом којој је потом испред лица употребио сузавац, од којег је она задобила лакше опекотине на рукама, док је жени која је возила трамвај позлило од сузавца и пружена јој је лекарска помоћ. До инцидента је дошло у среду увече у трамвају који је возио према Новом Загребу. Полиција трага за младићем, пренео je

Британски историчар Тимоти Гартон Еш назвао је петооктобарски преврат „последњом од двадесет и пет европских демократских револуција са краја 20. века“ која је спроведена са „минимумом неопходне силе и максимумом резултата“. После седамнаест година томе се нема шта много одузети. Петог октобра није пао један режим. Тај режим је умро од старости неколико година после смрти свог оличења Јосипа Броза Тита. Ми смо имали посла са политичким вампиризмом, кринком иза које је једна идеолошко – економска олигархија бранила своју власт Пети октобар 2000. године остаће велики датум у историји српског народа због две историјски несумњиво важне чињенице. Први пут после избора из 1905. године једна влада је расписала изборе и

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је „умишљени миротворац Стјепан Месић опет обукао усташко одијело које навлачи по потреби и само када треба нападати Србе и Републику Српску или држати усташке говоре по Аустралији“. На питање Срне да прокоментарише Месићеву изјаву „да би одмах требало пресјећи коридор кад би Република Српска покушала да се отцијепи и да би то било готово за пар сати“, Додик је рекао да би „тај политичар, који је дио прошлости у сваком смислу и који је већ дуги низ година остављен на сметљишту историје, у чијој глави очигледно влада олуја, поново да ратује и пресијеца коридоре и призива НАTО“. Пошто се БиХ

Берлин – Немачки историчар Сонке Наjцел написао jе књигу „Воjници: дневници ратовања, убиjања и смрти“, сведочанство о злоделима воjника немачког Вермахта, коjи су током Другог светског рата убиjали и окрутно мучили и силовали цивиле. Наjцелово истраживање базирао jе на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора воjника коjи су у Британиjи били ратни заробљеници и чиjе су разговоре таjно снимали, а коjа нису извучена под присилом. Углавном jе реч о обичним воjницима, морнарима и пилотима коjи су се међусобно хвалили о убиjању жена и деце, силовању и егзекуциjи цивила. „Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо маjке с колицима, поготово ако су водиле другу децу

Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас, коментаришући изјаве из Хрватске због подизања споменика мајору ЈНА Милану Тепићу, да проблем представља обијљежје човјеку који је дао свој живот за заклетву војсци, држави и застави, а није проблем правоснажном одлуком осуђени терориста Миро Баришић. Вучић рекао да су Тепић и војник Стојадин Мирковић дали заклетву југословенској војсци, застави, а не хрватском МУП-у који је тражио да се предају. „Јесу ли то чињенице или нису, да ли сам нешто слагао или рекао истину. Што се сви плаше, тресу од страха да изговоре истину“ упитао је Вучић и додао: „Човјек који је положио живот за заклетву и заставу је проблем, а није проблем

На Коларцу обележено 170 година од штампања „Горског вијенца“. Временом је дело постало Нови завет српског народа Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога…. – Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када