arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Српска војска на фронту

102 године од говора мајора Гавриловића! (ВИДЕО)

Пре 102 године, мајор Драгутин Гавриловић је прикупио борце који су већ данима бранили Београд и, испред кафане „Јасеница“ на Дорћолу, одржао говор који ће ући у анале светске историје. „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“, реченице су чувеног говора. Уз громогласни поклич српски војници су кренули

Фото Архива ВН

Кубуровић: Лекари мисле да Младић нема адекватан медицински третман

Влада Србије дала је гаранције за привремено пуштање Ратка Младића из Хашког трибунала због лечења, јер, на основу дела документације и онога што су наши лекари успели да виде, сматрају да Младић не добија адекватан медицински третман Влада Србије дала је гаранције за привремено пуштање Ратка Младића из Хашког трибунала због лечења, јер, на основу дела документације и онога што су наши лекари успели да виде, сматрају да Младић не добија адекватан медицински третман у складу са стањем у коме се налази, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић. „Тако да, надамо се да ће Хашки трибунал озбиљно да размотри захтев који упути одбрана, уз гаранције које је доставила влада

Предраг Мирковић

Предраг Мирковић: Књига о сатирању Српске цркве и народа у Хрватској

  Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно  што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа коjа веома jасно говоре шта jесу. Документа jе сакупио и обjавио поч. Слободан Милеуснић, директор Музеjа Српске православне цркве. Књига носи назив „Духовни геноцид“ и издао jе Музеj СПЦ 1997. године. Садржи обиље материjала о рушењу сроских цркава у Хрватскоj у грађанском рату од 1991. до 1995. године. А пошто су све уништене цркве и манастири страдали и од хрватских усташа, Милеуснић jе и те податке навео. Књига jе изашла на српском jезику али напоредо са преводом на енглески. Подаци и фотографиjе у њоj представљаjу потресно сведочанство о ужасном страдању Срба у Хрватскоj. Милеуснић

Матија Бећковић, фото Раде Прелић

Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

Брод: Прејмијера документарног филма Фото: СРНА

Премијера филма „Од страдања до слободе Брода“

Документарни филм „Од страдања до слободе Брода“, посвећен страдању Брођана, свирепим убиствима и мучењима Срба, премијерно је приказан у амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ у Броду, поводом 25 година од ослобођења ове општине. Филм приказује вријеме у овој општини од 1991. до 7. октобра 1992. године када је ослобођена, рекао је Миле Савић, аутор филма. „Нема довољно оваквих филмова који приказује шта се све дешавало српском народу на подручју БиХ“, навео је он. Додао је да филм приказује почетак агресије Хрватске на Брод, као и свирепе злочине у Сијековцу. Људи у филму говоре шта су доживјели, а не шта су чули да се догодило, нагласио је аутор. Савић је најавио

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц

Витолд Пилецки Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао да ли има истине у гласинама о њемачким злочинима У раним данима Другог свjетског рата већина сиjвета ниjе била свjесна шта се догађа у нацистичком кампу Аушвиц, а jедан jе човjек одлучио да сам провjери шта се дешава иза бодљикаве жице. Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао има ли истине у гласинама о њемачким злочинима. 19. септембра 1940. године њемачки воjници су урадили управо оно чему се Пилецки надао – ухватили су га на улицама Варшаве и депортовали у злогласни логор. Наредне двиjе године

Саборност нам је данас преко потребна

Задатак сваког интелектуалца је да сведочи о историји, не са позиција самопорицања и тобожњег критицизма, већ са огромним поштовањем према оригиналној двовековној традицији Доктор Драгољуб В. Даниловић је професор историје у Гимназији у Краљеву и педагошки саветник. Докторску дисертацију Жичка епархија у средњем веку одбранио је 2015. на Филозофском факултету у Београду. До сада се, осим професионалне каријере као професор историје и вероучитељ, бавио и објављивањем стручних и научних радова, претежно из српске средњовековне историје. Повод за наш разговор за „Политику” је специјални додатак „Држава и црква у доба Немањића”, који сутра поклањамо нашим читаоцима. Шта је државотворни пројекат Стефана Немање? Велики рашки жупан Стефан Немања поставио је темеље међународном признању државе

Фото: Д. КОВАЧЕВИЋ

Холокаустом против Јасеновца

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Дoсaд нeпoзнaтa фoтoгрaфиja свeчaнoг пoсвeћeњa Бoгoрoдичиних звoнa из 1932. гoдинe

Пoсвeћeњe у Глини

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

Никола Н. Живковић

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО)

Плоча коју је Град Требиње поставио на 75-годишњицу страдања Срба из Поповог поља, а која подсјећа на страшне усташке злочине који су се десили 24 и 25. јуна 1941. године једва је годину дана издржала нетакнута. Ријеч је о спомен плочи која је  опомињала на страшан злочин у коме су припадници локалних усташких формација геноцидне Независне државе Хрватске на превару довели, звјерски мучили и живе у јаму Јагодњачу-Ржани до бацили 47 Срба из Поповог поља и околине. Узнемирени потомци жртава послали су нашој редакцији фотографије на којим се јасно види да је спомен плоча оштећена на више мјеста, а право је чудо да је остала на зиду. ЖРТВЕ ЈАМЕ ЈАГОДЊАЧА Усташе су

Откривање споменика фолксдојчерима у Бачком Јарку ове године

Србија једина враћа имовину фолксдојчерима

Лако се одвија повраћај одузетог од Немаца по завршетку Другог светског рата: Стигло мало захтева. Бек: Немци су одавде најкрвавије протерани. Ковачев: Није било ни етничког чишћења, ни геноцида Наследницима немачке мањине који су живели у Србији враћено је око 4.500 квадратних метара стамбеног и пословног простора и око 430 хектара ораница у поступку реституције. У овдашњим немачким удружењима тврде да није враћено ни пет одсто онога што су некад поседовали, док из Агенције за реституцију поручују да је мало захтева и стигло – свега 1.112. Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, сви они који нису били припадници окупационих снага (Вермахта или СС дивизије) имају право на реституцију.

Постројавањем вода потомака ветерана Републике Српске и служењем парастоса у Улици српских јунака у Броду, почело је обиљежавање 25 година од ослобођења ове општине.

Обиљежено 25 година од ослобођења

Постројавањем вода потомака ветерана Републике Српске и служењем парастоса у Улици српских јунака у Броду, почело је обиљежавање 25 година од ослобођења ове општине. Начелник општине Брод Илија Јовичић навео је да ће цио октобар бити посвећен обиљежавању 25 година од ослобођења општине. „Данас је важан дан за Брод, али са нама, нажалост, није један велики човјек, генерал Славко Лисица, човјек којем Брод највише дугује“, рекао је Јовичић. Предсједник Удружења „Ветерани Републике Српске“ Душко Вукотић поручио је да нема разлога да се прави ратници стиде онога што су урадили за Брод и Републику Српску. „Треба да будемо мудри и активни, јер се заједнички можемо изборити пред институцијама за своја права“,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.