У Ријеци је одржана свечана академија поводом обележавања 300 година православља у том крају, а помоћник министра културе Дејан Масликовић оценио је да православна црква данас игра важну улогу позивајући да се вратимо коренима, светосављу и очувању моралних и људских вредности. „Црква нас сједињује и јача, учи љубави, толеранцији и занемареним вредностима“, истакао је он у Поморском и повјесном музеју Хрватског приморја, саопштило је Министарство културе. Према његовим речима, ово окупљање, поред прославе важног јубилеја, има још један не мање битан значај, а то је пример суживота народа у Истри, добрих односа Срба, Хрвата, Италијана и Истрана и да је управо то оно што свима улива наду да је то

Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима, сматра новинар дневног листа „Политика“ Мирослав Лазански. Лазански је гостујући у Јутарњем програму Телевизије Пинк истакао да је то највеће модернизација и јачање Војске Србије од 1991. године. – То је највећа модернизација у послењих 26. година и квалитативно и кавнтитативно. Тих шест мигова неопходни су за чување ваздушног простора, а не да би се спремали

Милош С. Милојевић, истраживач и ратник који је живео у деветнаестом веку, оставио је на хиљаде страница рукописа о историји Срба којима се изгубио траг. Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића. Слично је и са саговорницима на ту тему, присталицама такозване аутохтонистичке школе. Иза овог научника који је живео у деветнаестом веку званично је остало мало дела, али присталице његове теорије и поборници његовог рада говоре о сандуцима заоставштине и хиљадама страницама у рукопису. Чињеница је да после смрти његову рукописну заоставштину није

Бранимир Главаш наћи ће се у понедјељак, 16. октобра, на оптуженичкој клупи загребачког Жупанијског суда гдје ће се суочити са оптужницом за ратни злочин над осијечким Србима због чега је већ одслужио већину казне, али је правооснажну пресуду укинуо Уставни суд Хрватске. Поновљено суђење Главашу и другим оптуженим за ратни злочин над осијечким Србима у случајевима „Гаража“ и „Селотејп“ требало је почети још у јулу, али је одгођено јер Главашу није био скинут посланички имунитет, што је у међувремену учињено. Жупанијски суд у Загребу утврдио да је Главаш наредио хапшења, мучења и убиства седморо српских цивила, чија су тијела бачена у Драву, преносе хрватски медији. Прву правоснажну пресуду Врховног суда