arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
У Доњем Брезику код Брчког данас је служен парастос погинулим борцима Другог пјешадијског батаљона Прве посавске бригаде.Након парастоса, вијенци су положени на спомен-обиљежје на којем су уписана имена 110 бораца који су живот дали за Републику Српску.

Парастос за погинуле борце Другог батаљона Прве посавске бригаде

У Доњем Брезику код Брчког данас је служен парастос погинулим борцима Другог пјешадијског батаљона Прве посавске бригаде.  Након парастоса, вијенци су положени на спомен-обиљежје на којем су уписана имена 110 бораца који су живот дали за Републику Српску. Вијенце су положиле породице погинулих, представници Друге и Tреће посавске бригаде, представници удружења која окупљају борачку популацију, ратне војне инвалиде и породице несталих, представници извршне и законодавне власти Брчко дистрикта и представници политичких странака. Некадашњи командант Другог батаљона Прве посавске бригаде Јовица Савић истакао је да је положај бораца Републике Српске изузетно тежак, да су њихова дјеца посљедња на листи приоритета када је ријеч о запошљавању, те да се то мора што

Сјећање на злочин у селу Бравнице

Масакр у селу Бравнице, недалеко од Јајца, по свему спада у најбестијалније и најстрашније злочине почињене у рату на територији бивше Југославије. Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско становништво с тог подручја, међу којима је било највише жена, дјеце и стараца, бјежећи пред њиховим нападом кренуло је ка Јајцу и Бањалуци. Колону која се кретала од Србобрана ка Јајцу напали су 13. септембра 1995, код села Бравнице, на око три километра испред Јајца, припадници Хрватске војске који су их сачекали у засједи и почели немилосрдно убијати. Радило се о ненаоружаним и потпуно затеченим цивилима, у избјегличкој колони, који нису пружали никакав

Новинари траже од Пленковића да осуди спаљивање Новости

Загреб — Хрватско новинарско друштво осудило ново спаљивање недељника „Новости“, чији је издавач Српско народно веће. Од премијера се тражи да осуди претње. У саопштењу ХНД наводи се да досад није било реакција највиших државних органа на раније оптужбе против новинара „Новости“ да шире мржњу и да су подстицали на паљење шумских пожара у Хрватској овога лета, иако је струковно удружење упозорило да је реч о хушкању на новинаре. Пошто су недавно чланови десничарске Аутохтоне-хрватске странке права пред централом СНВ спалили неколико примерака недељника уз понављање оптужби за ширење мржње и подстицање на паљење хрватских шума, премијер Андреј Пленковић је, наводи удружење, „лаконски изјавио да то није проблем, јер је реч

Италија усваја закон о забрани фашистичких симбола

Рим — Након низа инцидената, Заступнички дом италијанског парламента прихватио је закон којим се забрањује јавно приказивање фашистичких и нацистичких симбола. Према том закону, који је усвојен касно синоћ, предвиђена је затворска казна од шест месеци до три година за фашистичка или нацистичка салутирања и поздраве, продавање фашистичких и нацистичких сувенира или ширење такве пропаганде на интернету. Пре ступања на снагу закон треба да потврди Сенат. Закон је усвојен након низа инциедената који су се догодили широм земље. Тако, на пример, у једној посластичарници у јужној Италији реклмиран је Хитлеров колач у излогу, док неофашистичка странка Форза Ноува припрема прославу 95. годишњице Марша на Рим Мушолинијевих фашиста. Аутор закона је

Стана Црногорац

Породила сам се у гробници

У једној од оних лијепих старинских кула у селу Челебићу, сазиданих од фино тесаног камена, у мраку готово потпуног сљепила, дане броји Стана Црногорац. Набројила је седамдесет и пет година, али бреме које је она турила иза плећи било је претешко и за три живота. Сједи скрушена, сва у црнини. Крупне и некада очигледно лијепе очи мирују без сјаја попут два планинска језерца која су се већ предала илинској припеци. Сјета и туга у очима и у ријечима, и у рукама док мирују скрштене, и у тромом, уморном покрету — и у гласу и у ћутању…     Засузи само кад спомене осмогодишњу унуку Миру, најмлађе од петоро унучади, дјеце сина

Икона из манастира Јасеновац Фото СПЦ

Данас Сабор новомученика јасеновачких

Српска православна црква данас ће молитвено прославити Сабор светих новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска православна црква /СПЦ/ прославља и многе друге мученике пострадале у јамама и другим мјестима, само Богу познатим. Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве /СПЦ/ је 16. априла 2010. године донио одлуку да се убудуће спомен Светих новомученика јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару. Црквено обликовање сјећања на Јасеновац, јасеновачке жртве стављало је у континуитет историјског постојања српског народа. Извор: СРНА Везане вијести: СВЕТИ СРПСКИ

Над Младићем бди и супруга Фото АП

Спрема се захтев да наши лекари оду код Младића

Министарства се изјашњавају о предлогу о привременом пуштању генерала. У току је превођење потребне документације Министарство правде још прикупља мишљења осталих министарстава о давању гаранција за привремено пуштање хашког притвореника Ратка Младића на лечење у Србију. Због тога Влада неће на данашњој седници разматрати ово питање. Оно ће се на дневном реду наћи тек када сва мишљења буду прикупљена. До краја недеље Хашком трибуналу отићи ће и званични предлог да тим српских лекара посети бившег команданта Војске Републике Српске и прегледа га. По речима генераловог сина Дарка Младића, у току је превођење њихових лиценци, биографија и потребне документације, који ће пратити захтев. У Хаг би требало да иду кардиолог др

Парастос Милошу Богдановићу Фото: СРНА

Помен команданту Седмог батаљона Друге посавске бригаде ВРС

На мјесном гробљу у шамачком насељу Шкарић данас је служен парастос команданту Седмог батаљона Друге посавске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Милошу Богдановићу, који је прије 24 године погинуо на Лаништима, у општини Пелагићево. Предсједник мјесне Борачке организације Шкарић Мито Шишић истакао је да је Богдановић био неустрашив борац и да је са својим саборцима учествовао у стварању Републике Српске. „Твој лик ћемо чувати од заборава и поклањати се пред твојим сјенима“, поручио је Шишић. Он је навео да се парастос за погинуле борце у Шкарићу служи сваке године код Спомен-плоче постављене на друштвеном дому у знак сјећања на четворицу погинулих припадника ВРС, међу којима је и Богдановић, а затим

Права истина о “ОТПИСАНИМА”: Колико је заиста Немаца убијено у окупираном Београду

Историчар Раде Ристановић демистификује за портал Експрес.нет деловање илегалног комунистичког покрета у окупираном Београду. Генерације су одрастале дивећи се херојским подвизима из серије “Отписани” – која описује авантуре комунистичких илегалаца у окупираном Београду током Другог светског рата. Сцене у којима главни јунаци као од шале једним шаржером покосе стотинак немачких војника или саботирају непријатеља постављајући експлозив тамо где је то најмање очекивао, добијале су своје верзије у двориштима сваке куће и зграде у некадашњој Југославији. Била су то времена када је свако дете желело да буде Тихи или Прле, евентуално Мрки. Ко су били “отписани” – четници или комунисти? Популарност телевизијских герилаца не јењава од средине седамдесетих, када је серија

Милан Тепић

Мајору Милану Тепићу, Синђелићу нашег времена, биће откривен споменик у Београду

Србија ће се овог месеца одужити једном свом хероју. Мајору Милану Тепићу, Синђелићу нашег времена, биће откривен споменик у Београду. Мало који грађанин Србије није чуо за херојски чин овог јунака. Не желећи да у усташке руке падну значајне количине муниције и минско-експлозивних средстава, а без опције да се одбране од налета хрватских сепаратиста, 29. септембра 1991. доноси готово идентичну одлуку попут Стевана Синђелића два века раније на Чегру – диже у ваздух магацин муниције касарне у Бјеловару, уз полагање сопственог живота на олтар Отаџбине. „Једном људи дају реч, она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу бранити ову земљу ако јој буде тешко.” Мајор Тепић остао

Фото: Wikipedia

„Усташе су ХОС-у биле узор, ЗДС је усташки поздрав“

Загреб — Не престаје полемика о томе да ли је „за дом спремни“ усташки поздрав или стари поздрав који су усташе компромитовале, како тврди, Колинда Грабар Китаровић. Ту дилему за загребачку Н1 тв разјашњава пензионисани генерал ХОС-а Анто Пркачин који каже да су Хрватске одбрамбене снаге 90-тих преузели „за дом спремни“ искључиво по узору на усташе које су им биле недвосмислеи узор. За Пркачина дилеме нема. „То је апсолутно точно. И драго ми је да је тако. И политичари су рекли, и Хасанбеговић, и Назор, и још неки да је то преузет усташки поздрав“, каже Пркачин и истиче да су ХОС-овци на конференцији за новинаре прошле седмице, када је спорна

Тајмс ов Израел Фото: илустрација

Израелски лист: Влада пружа слаб отпор симпатизерима усташа

„Тајмс оф Израел“ /The Times of Israel/ преноси текст о усташизацији Хрватске, позивајући се и на чланак АФП-а, у коме се критикује хрватска власт због помирљивог односа према симпатизерима нацизма. Лист преноси и причу о хосовцу Марку Скеји, лидеру распуштене паравојне јединице ХОС /Хрватске одбрамбене снаге/, који јавно изражава носталгију за пронацистичком прошлошћу. ХОС је најавио да ће наставити да подиже спомен-плоче својим саборцима погинулим у рату током деведесетих година прошлог вијека, на којима пише пронацистички слоган „За дом спремни!“, наводи лист. Израелске новине наглашавају да је током Другог свјетског рата тај слоган користио усташки режим, који је прогонио и убио на стотине хиљада Јевреја, Срба, Рома и антифашиста Хрвата.

Осилили се: Хрватска ушла у дипломатски рат са свим комшијама

Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим суседима, пише хрватска штампа „Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном ‘бригама’ (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму“, пише „Слободна Далмација“. Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења гласила српске мањине „Новости“. Односи са Босном и Херцеговином „заковитлали“

ФОТО: СРПСКО КОЛО

Миле Шапић: Сваки протјерани Србин и данас је у страху кад обилази своје огњиште у Хрватској!

Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији, Миле Шапић, по занимању је инжењер текстила и до почетка деведесетих дуго је година био запослен у Творници трикотаже Велебит у Карловцу. У тој творници је прошао све линије производње и мјеста од радника до руководиоца; волио је свој посао, путовао и обилазио погоне. Живот је изгледао онакав какав је требао бити, а онда је дошао рат и Шапић је с породицом у „Олуји“ протјеран из родног Вргинмоста, а његова обитељска кућа спаљена је до темеља. С избјегличком колоном дошао је у Београд и након више мјесеци потраге запослио се у подузећу Модна конфекција – Београд. Данас је у Коалицији удружења избјеглица значајно ангажиран

Келеминец поново палио примерке „Новости“

Председник проусташке Аутохтоне – Хрватске странке права други пут за десет дана палио је примерке српског недељника „Новости“. Келеминец се поново обрушио на Милорада Пуповца, издавача „Новости“, против кога је поднео кривичну пријаву. Келеминец је овај пут спалио два примерка, а акцију је извео поводом кривичне пријаве коју је због „подстицања на тероризам и ширења национално-етничке мржње“ подигао против издавача Новости, преноси тај српски недељник. Како је потврдио новинарима, због готово идентичне акције коју је на истом месту извео пре десет дана, полиција га је позвала на разговор током којег их је обавестио да Новости није палио на јавној површини, већ у „пригодној кантици“. Скуп на ком се окупило десет Келеминчевих присталица прошао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.