септембар 2017 - Страница 12 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2017 » Страна 12

У Хрватској нови талас суђења Србима за ратне злочине

20. септембар 2017.

У Хрватској су, након љетне паузе, настављена суђења Србима и припадницима бивше ЈНА за ратне злочине наводно почињене деведесетих година прошлог вијека, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Према анализи доступних података на интернет страницама хрватских судова надлежних за првостепена суђења за ратне злочине, у септембру су заказана суђења у 11 предмета који обухватају 22 оптуженика. Данас почиње суђење Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, у чијем предмету се очекују завршне ријечи оптужбе и одбране, а за сутра је заказан наставак суђења пензионисаном српском генералу Бориславу Ђукићу, саслушањем свједока видео-везом из Београда. „Веритас“ истиче да, за разлику од суђења претходних мјесеци и година, општа карактеристика овогодишњих септембарских суђења је изостанак њиховог медијског

Кад птице утихну: Подсећање на хероје битке на Мачковом камену

20. септембар 2017.

Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата — Битке на Мачковом камену. Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости. Церу и Колубари певају се песме, преносе се приче, штампају књиге, а Мачков камен скромно шапће о рекама крви и прекинутом сазревању тадашње српске омладине. Својом аутобиографијом Ђорђе Карађорђевић сведочи о овим тмурним данима, али и њега историја брише, и његово име бледи, као да је то усуд хиљада оних којима судбина додели најкрвавији витешки задатак, тешку погибију без дуготрајне славе. Сведоци најстрашнијег војничког страдања изгледа нису случајно мање „популарни”. Постоји веровање које каже да су се

Четврт вијека од злочина над Србима у Папратној њиви

20. септембар 2017.

Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас ће бити служен помен за 42 српска борца и цивила који су на том мјесту погинули у засједи муслиманске војске прије 25 година. Припадници такозване Армије БиХ су 20. септембра 1992. године из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила, међу којима шест жена претходно избјеглих из Трнова. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио. Међу убијенима су били и Слободан Мастило који је имао непуних 16 година и двије године старија Драгана Џилит. Из Борачке организације Фоча напомињу да за

Годишњица масакра на Коранском мосту

20. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

20. септембар 2017.

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. „Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Бећковић: Српско културно насљеђе је албанско из угла оних који „дубе на глави“

19. септембар 2017.

Српски академик Матија Бећковић изјавио је да се нема шта приговорити Албанцима који тврде да је културно насљеђе Срба на Космету, у ствари, албанско јер је то истина из угла човјека који „дуби на глави“. „Нема им се шта приговорити јер из угла човека који дуби на глави, то што су рекли, све је истина“, рекао је Бећковић за „Спутњик“, коментаришући саопштење власти самопроглашеног Косова да је филм Бориса Малагурског „Косово – моменат у цивилизацији“ расистички и без преседана, те дио „спорне кампање“ против чланства самопроглашеног Косова у Унеску. Директор Културног центра у Грачаници Живојин Ракочевић напоменуо је да до прије 10 година 80 одсто Албанаца не би ни помислило

Искуство и наук за односе између Срба и Словенаца

19. септембар 2017.

Између Словенаца и Срба у неком дужем културно-историjском односно друштвено политичком животу готово да и ниjе било сродности, блискости, заjедничких идеjа или интереса. Оно што jе ипак наjважниjе су чињенице коjе неоспорно потврђуjу генезу антисрпских односа коjи дуже времена траjу испољаваjући се у распону од лукавог и дволичног политиканства, егоистичког и превртљивог карактера, преко пропаганде фашистичког типа, до злочиначких и терористичких облика деловања „дежелених“ воjних и полициjских снага. Као прилог нашем историjском памћењу, морало би се схватити да jе и поред изузетно тешких проблема са коjима се носимо и боримо данас, историjско памћење уз његов наук, поуке и поруке главни ресурс Српства. У том смислу неопходно jе сагледавати искуства и

Држ‘те Малагурског: Сезона лова на српског редитеља на Косову

19. септембар 2017.

До пре десет година осамдесет одсто Албанаца не би ни помислило да каже да су српске цркве на КиМ њихове, међутим, осмишљено је неколико кампања и многи су поверовали у ту лаж. Још мирише дим 17. марта 2004. из Богородице Љевишке и тај дим осећају и Албанци, али је проблем што су довољно лицемери да могу да кажу — „то је наше“! На саопштење косовских власти, према коме је нови филм Бориса Малагурског „расистички и без преседана“ и део „спорне кампање“ против чланства Косова у Унеско, као и да режисер „представља културно наслеђе на Косову као наслеђе Србије“, песник Матија Бећковић је, после неколико минута смеха, одговорио за Спутњик у једној реченици: „Нема им се шта приговорити,

Посљедње речи Драже Михаиловића биле су пророчанске. Ево шта се остварило …

19. септембар 2017.

Из завршне речи ђенерала Михаиловића на југословенском комунистичком суду јула 1946. “Верујем да ће се наша будућа поколења, на прави начин позабавити невино страдалима; како од немачке, усташке, муслиманске, белогардијске и балистичке, тако и од ваше (партизанске) пушке. Такве захтеве намеће истина, као најбоља заштитница од нове несреће… Од свих савезничких војски у свету, наша је била једина, која се борила не само на једном, на два, већ, на жалост, на три фронта: против окупатора силног и свирепог и до зуба наоружаног, против усташа који су по злочинима премашили своје немачке господаре, стављајући под нож све што је српско, без разлике, жене децу и старце, и против трећег, Титовог, најжалоснијег

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић.

На мјесту страдања полицајца Зорана Булића обиљежен Дан побједе

19. септембар 2017.

Обиљежавање 22 године од одбране општине Козарска Дубица настављено је данас полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Доњој Градини, гдје је у септембру 1995. године у хрватској агресији живот изгубио припадник интервентног вода полиције Зоран Булић. Начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић рекао је да се храброст Булића не смије препустити забораву. „Обавеза је младих генерација и нас који вршимо власт да се сјетимо тих догађаја, који морају постати дио историје“, рекао је Рељић. О догађајима у Доњој Градини 19. септембра 1995. године, када је херојском одбраном заустављен и други напад хрватске војске, говорио је предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић. „Овај датум за нас има велики значај јер

„На кључним позицијама у Хрватској проусташе и фашисти“

19. септембар 2017.

Берлин — На свим кључним позицијама у хрватском друштву су проусташки, филоусташки и фашистички кадрови, каже за РСЕ Борис Буден, културни теоретичар и филозоф. Према речима Будена, који живи у Берлину, хрватска јавност данас је великим делом приватизована. Реч је, каже, о интересима владајуће класе, која и није формирана као капиталистичка, већ се ради о вишим феудалним сталежима који се састоје од политичке класе, од криминалних богаташа, од Цркве, једне идеолошке елите и од ратних ветерана. „Заправо, у тој јавности се одвија класна борба. Виша класа се већ 25 година бори против нижих класа како би обезбедила своје привилегије“, навео је Буден и додао да комуниста, наравно, више нема. Али

Пукла љубав Хрватске и Немачке: Како је Загреб поломио зубе

19. септембар 2017.

Швајцарски лист „Бернер цајтунг“ пише у чланку о Хрватској као о „новом проблематичном детету Европске уније“, чије понашање, откако је ушла у ЕУ 2013. године, изгледа као „антиреклама за проширење“. „У Хрватској чак и смрт интелектуалних величина изазива бујицу жестоких емоција. ’Лажов‘, ’велеиздајник‘, ’жидовски расиста‘ и ’антихрист‘ заправо су безазленије увреде које су преплавиле хрватски интернет након смрти реномираног публицисте Славка Голдштајна“, пише „Бернер цајтунг“ и позива се на „Индекс“, који је констатовао да је Голдштајнова смрт изазвала низ мрзитељских реакција, које указују на фашизацију хрватског друштва. „Заиста се чини да су се хоризонти у Хрватској након уласка у ЕУ 2013. године сузили, уместо да се проширују. Проповеди националистичких свештеника пуни мржње против некадашњих партизана и српске мањине иду у корак

Митровић: ИЦМП да ријеши проблем идентификације 650 тијела

19. септембар 2017.

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сматра да Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/, прије изласка из оснивачке структуре Института за нестала лица БиХ, мора да ријеши проблем идентификације посмртних остатака 650 лица који се налазе у три спомен-костурнице у Републици Српској. Предсједник ове организације Недељко Митровић рекао је Срни да ће породице погинулих и несталих из Републике Српске инсистирати на рјешавању овог проблема, јер је највећи број посмртних остатака ексхумиран у периоду дјеловања ИЦМП-а у БиХ. Он је истакао да није коректно да се ИЦМП повуче прије него што ријеши проблем ексхумираних, обдукованих, а неидентификованих посмртних остатака, јер је она и створила Институт. Предсједник Одбора

НАТО бомбардовање у Србији Фото: Глас Српске

Снимање руско-српског филма о НАТО бомбардовању

19. септембар 2017.

У селу Штитково, код Нове Вароши, почело је снимање руско-српског филма о НАТО бомбардовању Србије под називом „Балканска међа“. Филм се снима у режији руског редитеља Александра Волгина у руско-српској копродукцији, пишу „Вечерње новости“. Тема овог документарно-играног филма је НАТО бомбардовање на Косову и Метохији, а један од продуцената и носилаца главних улога је познати српски глумац Милош Биковић. Биковић већ годинама гради каријеру и у Русији, гдје слови за велику звијезду, а ушао је у продукцијске воде оснивањем студија „Архангел“. Он жели да ојача филмску сарадњу двије земље у којима живи и ради, али и да привуче руске туристе у Србију. Међу глумцима су Иван Михаиловић и Александар Радојичић.

Јединица остварила нестварне подвиге у два балканска и Првом светском рату: Гвоздени пук Фото: Промо

Дели се књига о Гвозденом пуку: Несвакидашња акција новинара „Блица“ у част наших славних предака

19. септембар 2017.

Није баш уобичајено да се нешто поклања читавој земљи, али је управо то случај са романом о најславнијој војној јединици коју смо имали. Новинар „Блица“ Дарко Николић, у чијим текстовима уживате на спортским странама нашег сајта, не пише само оне емотивне приче о спортистима, већ и активно истражује српску историју. Последње три године је, поред тога што ради у нашој редакцији, посветио истраживању о Гвозденом пуку и, уз помоћ прилога дародаваца, књигу је одштампао, али је не продаје. Дели је бесплатно. Интересовање за ову реконструкцију свакодневног живота војника Гвозденог пука, али и живота обичног народа у Србији почев од 1912. када су почела ратна збивања на овим просторима у 20.