август 2017 - Страница 14 од 24 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за август 2017 » Страна 14

На гробљу "Свети Пантелија" у Бањалуци служен је парастос за осам припадника Војске Републике Српске који су страдали на данашњи да прије 25 година на Голој Планини код Јајца.

Служен парастос за осам припадника ВРС

13. август 2017.

На гробљу „Свети Пантелија“ у Бањалуци служен је парастос за осам припадника Војске Републике Српске који су страдали на данашњи да прије 25 година на Голој Планини код Јајца. Секретар Републичке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац – Штркић рекла је новинарима да су тијела ових осам бораца спаљена и да због тога нису могли бити идентификовани појединачно, већ су заједно сахрањени. Стоја Вучковац, сестра страдалог капетана Мирка Саламића, каже да сваке године долази да посјети братову гробницу. Она је напоменула да је крајем јула 1992. године дошла на ове просторе из Хрватске, а да је брат погинуо само 13 дана по њеном

Ево шта немци заиста мисле о Србима!

13. август 2017.

Те битанге би требало натерати да поклекну – (Кајзер Вилхлем Други о Србима 1914. (1,8) СРБИЈА И НЕМАЧКА У САВЕЗУ? Када је председник Владе Србије Александар Вучић недавно посетио Немачку, дао је изјаву да су Србија и Немачка од сада савезнице (2). У домаћим медијима, његова посета је приказана као епохални догађај, али, у суштини, то је било само слушање наређења Берлина да се спроведе „нормализација односа са Приштином“ и реформе од којих Србија једва да ће имати користи, а чији је циљ успешнији продор немачког капитала у нашу земљу (3,8). Неко ко познаје историју свог народа не може да са усхићењем прими „дојчландољубиву“ објаву српског премијера. Зашто? Време је

Унутрашњи дијалог о Косову траје од 1389. године (видео)

13. август 2017.

„Осовина са Приштином није никаква осовина. Са Тираном јесте. Нема разлога да Србија са Тираном нема најбоље могуће односе без обзира што је њихов премијер уметник. Отопљавање односа са Тираном може да амортизује одређене захтеве и на Косову“, сматра др Момчило Павловић „У случају ескалације ратне кризе између Америке и Северне Кореје, први који би могли да настрадају су Јужна Кореја и Јапан“, каже за Спутњик др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, са којим смо разговарали о актуелним темама које потресају планету и наш регион. Сведоци смо веома лоших односа Вашингтона и Пјонгјанга. Да ли сматрате да је могућ и нуклеарни рат? — Токио формално, по уговорима склопљеним после рата, нема права на војску, али сам био у Јапану

Календар геноцида: 13. август. Годишњица страдања Срба 41′ и 42′ године

13. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Иако сама никога се не плаши, Бака Бранка испред своје куће

Пркос баке из Вучитрна: Не идем са свог прага, па шта буде

13. август 2017.

Бранка Миловановић (83) из Гојбуље, села у општини Вучитрн, огуглала на нападе Албанаца. Понекад само ноћу, када предосетим напад, не могу да проговорим – каже бака Бака Бранка Миловановић (83) из косметског села Гојбуља у општини Вучитрн живи сама у својој кући и годинама је изложена нападима Албанаца. Због одлуке да не прода имовину, али пре свега због неколико извора минералне воде који се налазе на њеном имању, у дворишту и испред саме куће. Објашњава нам да и даље одолева притисцима, и да ће то чинити све док је памет и тело служе. – Додуше, ових месеци ме ређе нападају. Последњи пут то се догодило за Ђурђевдан када су ми

Пловили Неретвом са натписом „За дом спремни“

13. август 2017.

СПЛИТ – Сплитски ХОС-овци и њихови пријатељи пловили су Неретвом носећи заставу са натписом „За дом спремни”, због чега је интервенисала и полиција, преноси „Индекс”. Портал додаје да је због тога прекршајно санкционисан шеф сплитско-далматинске Хрватске странке права Ивица Владав Ђовани. „Ја сам остао доследан себи и ја се ове заставе не срамим. Ставили смо је на нашу лађу којом смо пратили и бодрили екипу Црног пута која је и победила. Одједном се створила полицијска речна флотила, четири брода окружила су нашу лађу и затражили да предамо заставу која је заплењена као доказни материјал у поступку. Свакако ћу се жалити вишем суду”, казао је Владав. Како се наводи, последња интервенција полиције

Ревизија историје почела у Глини

13. август 2017.

Страдања српског народа у двадесетом веку и грубо фалсификовање чињеница. Одговорност за злочине над Србима у Хрватској Тито приписао немачком окупатору Већ годинама уназад почетком августа сведоци смо готово шаблонизованог сценарија који се одвија у Хрватској. Говор мржње, грубо фалсификовање историјских чињеница, неодмерене изјаве најодговорнијих државника, оптуживање Срба и Србије за све недаће овог света, све је гласније, а кулминација се завршава на дан „Олује“ усташким покличем „За дом спремни“. Од уласка Хрватске у Европску унију све је очигледнији национализам и распирују га политичке странке које напуштају своје демохришћанске корене и усмеравају га у политичком деловању у савезу с онима који не само да су националисти него заступају и пронацистичке,

Естонија: Марш извиђача у част нациста!

12. август 2017.

У Естонији у граду Талину удружење извиђача организује „Марш Ерна“ у част нацистичке диверзантске групе која је то име носила током Другог светског рата. На нацистичком маршу ће учествовати око 150 извиђача и „љубитеља туризма“, изјавио је организатор манифестације, преноси РИА новости. У прибалтичким државама Естонији, Летонији и Литванији су уобичајени нацистички маршеви од како су те земље изашле из СССР-а. Историчари и активисти невладиних организација упозоравају да су такве манифестације неспојиве са европском антифашистичком традицијом и да указују на опасност од оживљавања нацизма, но упркос свему балтички ревизионисти не престају са својим нацистичким перформасима. Аналитичар Александар Павић овако објашњава зашто нема реаговања Европе на маршеве неонациста: „Европи не сметају

„Сјеничка декларација “ – век после

12. август 2017.

Пре једног века, под покровитељством окупационе аустроугарске управе, самозвани „представници Санџака“ написаше своје жеље на немачком језику, у писму за бечког цара, где желе — „Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја. У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком“! Србија је тада била проглашена за Генерални гувернеман са седиштем у Београду, док су у „Санџаку“ организовали Bezirkskomandatur (sreska vojna komanda). Највећи број oкупационих чиновника чинили су Мађари и Хрвати, који су доминирали у просвети и јавним службама, где је одмах уведен хрватски језик и

Па ви сте Србин!

12. август 2017.

Тадија Р. Сонденмајер (*19. II 1882, Београд – †10. Х 1967, Београд) био је син познатог пуковника др Романа Сонденмајера, који је у Мајском преврату 1903. оперисао рањеног пуковника Аписа, док му је мати Станислава била кћи ђенерала Димитрија Ђурића (1838–1893). Велики испит зрелости положио је 1909/1910. у Другој Београдској гимназији. Определио се да студира техничке науке у Немачкој. Када је започет Први балкански рат 1912, Тадија прекида студије и враћа се у Београд где се као добровољац пријављује за војску. Учествовао је у оба балканска рата у коњици где је добио не само чин трупног потпоручника, већ, пошто је био храбар у борбама, и сребрну медаљу „Обилић”. Униформу није

Помен усташким жртвама из села Чаваш (ВИДЕО)

12. август 2017.

У селу Чаваш у Поповом пољу јуче је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

12. август 2017.

Сви смо ми дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим и осећам да ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

Догорело: Шта Срби морају одмах да бране да би опстали

12. август 2017.

Ако је циљ Декларација о опстанку српске нације да сачувамо шта се сачувати може, онда би требало да се у томе угледамо на Американце и Европљане, који, по истраживању, на прво место када је у питању национални идентитет стављају језик. Чак и испред места рођења, вере и културног наслеђа. Српски језик говори око 12 милиона људи у источној и централној Европи, не рачунајући матичну државу Србију. Овај податак, иако није званично регистрован, збир је добијен на основу пописа који је у већини држава бивше СФРЈ обављен 2011. године. Према тим подацима, на пример, у Црној Гори, српски језик говори 42,88 одсто становништва, док црногорски 36,97 одсто. У Босни и Херцеговини — у федералном делу око 35 одсто становништва говори српски,

ИН4С: Најава несреће – Вилијам Вокер у Црној Гори?

12. август 2017.

Надлежни органи треба да упознају грађане Црне Горе шта је „касапин из Рачка“ Вилијам Вокер тражио у Гусињу и Плаву. Oвај вјесник рата и несреће је, према информацијама до којих је дошла наша редакција, почетком августа пар дана боравио у Гусињу, Плаву и Вусањима, а на ком задатку је био лако је процијенити из његовог досадашњег ангажмана. Вокер је међународној јавности познат као припадник политичког крила албанске мафије, са конкретним организационим задацима, чији је крајњи резултат рат и крвопролиће, зато би надлежни требали да саопште са којим циљем је поменути „касапин из Рачка“ боравио у Црној Гори и да ли су безбједносне службе регистровале његов долазак и рад на терену.

Српски Спартанци: Ово нестварно јунаштво наше војске је 105 година било заборављено

12. август 2017.

У историји Србије било је, нажалост, страшних ратних страдања. Двадесети век је био препун таквих, за многа се зна, али је једно херојство умало остало заборављено. После ослобађања Балкана од османске власти 1912, дотадашњи савезници нису могли да се договоре око разграничења. Зато је недуго после Првог балканског рата, у лето 1913. отпочео Други, када је Бугарска без званичне објаве ратног сукоба напала српску војску на Брегалници, а Грке нешто јужније. Иако је трајао свега 32 дана, тај страшни сукоб проузроковао је око 16.500 српских жртава, а можда и највеће херојство извели су војници Тимочке дивизије другог позива на врху знаном као „Орлов баир“ (називан још и „Орла баир“, и