arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Парастос Фото: РТРС

У Доњим Подградцима парастос погинулим борацима ВРС (ВИДЕО)

Поводом обиљежавања Светог Прокопија, крсне славе мјесне заједнице, у Доњим Подграцима код Градишке служен је парастос за 12 погинулих бораца Војске Републике Српске из овог краја. Помен је служен и за 32 погинула борца Народноослободилачког рата и 390 жртава фашистичког терора из Доњих Подградаца и околине. – Можда још нисмо ни свјесни који је њихов допринос, али оно што је најважније да не смијемо да заборавимо оне који су своје животе уградили у стварање Републике и да покушамо њиховим породицама и њиховим потомцима да помогнемо на било који начин – рекао је Огњен Жмирић, замјеник начелника општине Градишка. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Откривен споменик за 12 погинулих

Војин Гушић са српском тробојком на Крековима изнад Невесиња – ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Војин Гушић: Ниједан политичар не може више вољети РС од оних који су за њу крварили!

Изреку да „срећа прати храбреˮ потврдила је и судбина Војина Гушића, борца  Првог батаљона славне Невесињске бригаде. Он је 29. јула 1992. године на Брстанику рањен од распрскавајуће потезне мине коју су поставиле муслиманско-хрватске снаге. Главу је сачувао, али је остао без десне шаке и поткољенице. Са истим жаром са којим се борио за Републику Српску, овај кршни Херцеговац као предсједник Одбора ратних војних инвалида и замјеник предсједника Борачке организације Републике Српске (БОРС) покушава да се избори за права својих ратних другова. – БОРС је најбројнија организација која данас има 138.800 чланова. Регистровани смо у свим општинама и градовима Републике Српске. У оквиру борачке организације имамо Одбор ратних војних инвалида

Kozarska_Dubica.jpg

У четвртак обиљежавање Дана устанка народа и народности БиХ

Обиљежавање сјећања на дан Устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском рату биће одржано у четвртак, 27. јула, традиционалним народним зборовањем у Милића Гају. Пододбор Владе Републике Српске задужен за обиљежавање значајних историјских догађаја и представници Општинске управе Козарска Дубица најавили су да ће том значајном историјском догађају присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик и министра рада и борачко-инвалидске заштите Миленка Савановића. Предвиђено је да обиљежавање 76 година од устанка народа и народности БиХ против фашистичке окупације у Другом свјетском почне у 18.30 часова полагањем вијенаца на партизанском гробљу у Кнежици, а потом би у 19.15 часова присутнима на традиционалном народном збору у Милића Гају требало

Побијена српска дјеца

USTASHA SLAIN SERBS IN MASVINA ON THIS DAY IN 1942

Ћирилица The Jadovno 1941 Association reminds that the Ustashas slain more than 420 Serb civilians while fleeing in Masvina forest or in their homes in Kordun, on this day in 1942. „Who came up with `mrtvo kolo /Dead Kolo/` in Masvina, above Rakovica, Slunj, when on July 21, 1942, the Ustasha slain more than 420 Serb civilians while fleeing their homes or in their own houses; and slaughtered 10 girls and 10 boys aged between five to seven years, then stripped them naked, placed the girls on the back in a circle, tied their hands, spread their legs and placed naked slaughtered boys on them,“ asks with pain and disbelief,

Проф. др Зоран Милошевић: Екуменизам је замена за политику уније

Зоран Милошевић (1959) је доктор социолошких наука, научни саветник и редовни професор теоријске социологије. Академик Међународне словенске академије из Москве. Такође, води Центар академске речи (www.carsa.rs) који има занимљив сајт и издавачку делатност. Сарадник је недељеника „Печат“ у коме је објавио 312 чланака. Аутор је око 40 монографија и зборника научних радова, између осталог и о проблемима социологије политике, социологије религије, интеграцијама и питањима идентитета. ДА ЛИ НАМ ЈЕ ВАТИКАН ИКАД ПОМОГАО? Уважени господине Милошевићу, већ деценијама се бавите римокатолицизмом и његовим утицајем на православне, пре свега словенске, народе кроз векове и данас. Написали сте низ књига и приредили зборнике о питањима унијатства, екуменизма, трагичних раскола у земљама попут Украјине,

Источно Сарајево - Учесници "Марша одбране Војковићи - Илињача" Фото: СРНА

Марш Војковићи – Илињача у сјећање на одбрану српских насеља

Бивши српски борци и становници Војковића, Грлице и Крупца, међу којима је био велики број младих, данас су „Маршом одбране“, који је кренуо испред цркве у Војковићима и завршио на брду Илињача, гдје је одржан историјски час, одали почаст страдалима 4. августа 1992. године у одбрани ових насеља Источне Илиџе. У одбрани Војковића, Грлице и Крупца од напада муслиманских снага из Храснице и Соколовић колоније почетком августа 1992. године погинуло је седам припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске. Свједоци тих дешавања једнодушни су у оцјени да је ријеч о херојској одбрани српских насеља и становништва тадашњег Српског Сарајева. „Да је тих дана пала ова територија, ово јуначко мјесто, можда

Казна „Хајдуку“ због скандирања „Убиј Србина“

Европска фудбалска унија /Уефа/ казнила је Фудбалски клуб „Хајдук“ из Сплита играњем утакмице пред празним трибинама због скандирања „Убиј Србина“ на мечу против „Левског“ у квалификацијама за Лигу Европе. На сајту „Хајдука“ објављено је да је УЕФА казнила клуб и новчано са 55.000 евра, од којих је 50.000 „због расистичког скандирања“, а 5.000 евра „због убацивања разних предмета у терен“. У саопштењу се додаје да је „Хајдук“ пријавила Уефи организација ФАРЕ – „Фудбал против расизма у Европи“. Сплићани су најавили жалбу на одлуку Уефа, напомињући да су добили похвале од делегата за организацију меча високог ризика против „Левског“ у Дугопољу. Прије двије године „Хајдук“ је због усташких обиљежја на трибинама

Логор Јадовно-цртеж

Календар геноцида: 21. јул 1941.

Села Ивањска, Главица, Баштра и Добро Село, срез Крупа. Усташе су 21. јула 1941. године похватали и одвели у логор Јадовно код Госпића 105 људи из среза Крупа и то из Ивањске 42 мјештана, из Главице 1, из Баштре 4 и из Доброг Села 58 мјештана. Сви су убијени у логору Јадовно. Извор: +Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 262-263 (Поименични списак страдалих). Котар Велика Кладуша. Око 21. јула 1941. године жандари и усташе су похватали 30 Срба из града Велике Кладуше и околних села и одвезли их у Госпић гдје су настрадали.

Побијена српска дјеца

Данас годишњица страшног злочина над Србима у Машвини

English У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, подсjећа Удружење „Јадовно 1941.“.  „Ко jе осмислио `мртво коло` у Машвини, изнад Раковице, Слуњ, када су 21. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од пет до седам година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке“, пита с болом и у невjерици др Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“. Свjедочанства о овом догађаjу показуjу

Ово је позадина Амиџићевог твита који је разбеснео Хрвате

Данима уназад прича се о твиту Огњена Амиџића којим је разбеснео Хрвате. Наиме, водитељ је без устезања и сасвим иронично прокоментарисао тренутно ситуацију која влада у овој земљи. Огњен је објавио твит у којем је навео шта мисли о пожарима у Далмацији: – Стварно није нормално радовати се туђој трагедији. Знате ли ви колико су Хрвати били тужни кад су нас бомбардовали??? – написао је Огњен и изазвао лавину коментара. Stvarno nije normalno radovati se tudjoj tragediji. Znate li vi koliko su Hrvati bili tuzni kad su nas bombardovali???Ljudi saberite se — ognjen amidzic (@OAmidzic) July 18, 2017 Водитеља су убрзо многи извређали, не обазирући се на пристојност. Међутим, у

Хрватска: Рехабилитован Павелићев портпарол, још им само Павелић остао!

Филип Лукас био је гласноговорник усташког режима осуђен на смрт после рата, али судећи по одлуци Жупанијског суда у Загребу то није довољно тешко казнено дело Жупанијски суд у Загребу рехабилитовао је Филипа Лукаса, председника Матице Хрватске у време такозване НДХ, који је уједно био и пропагандиста усташког режима и Анте Павелића. Након рата Лукас је осуђен на смрт, али је побегао из Хрватске. Демократска јавност у Хрватској овај захтев за рехабилитацију је тумачила као покушај рехабилитације саме НДХ и злочиначког Павелићевог режима, а до сада је у више наврата суд у Загребу одбио да прихвати рехабилитацију. У образложењу одлуке Жупанијског суда стоји да пропагирање усташког режима није довољно тешко

Др Горан Ж. Комар

Горан Комар: Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820.

Постоје докази да се епископ Венедикт Краљевић 1816. године опирао унији, али је исто тако истина да је 1818. године у Бечу дао писмену обавезу да ће радити у томе правцу. Двадесет деветог новембра 1818. дао је епископ у Бечу писмену изјаву о поступном увођењу уније у епархију која је захватала огромни простор и која је баштинила велику и дугу православну традицију још од ученика Светог Апостола Павла О овоме покушају зна се у српском народу углавном по аутобиографији знаменитог протосинђела Кирила Цвјетковића из  Баошића у Боки, коју је крајем 19. вијека објавио прота Димитрије Руварац. Но, други један свештеник, Љубо Влачић, учинио је у своје вријеме веома озбиљан напор да

Петиција због нереаговања ЦГ на дизање споменика Барешићу у Хрватској

На друштвеним мрежама је у току потписивање грађанске иницијативе и отвореног писма Влади и министру вањских послова Црне Горе, којим потписници желе да упуте “јавно незадовољство због позиције МВП, које скоро годину ћути о игнорисању протестне ноте коју је Црна Гора упутила Хрватској 1. августа 2016, поводом подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу”. “Неопходно је да се Влада и МВП Црне Горе јавно изјасне по том питању, те јавност обавијесте о ефектима своје протестне ноте званичном Загребу. Јавност Црне Горе итекако интересује – каква је била позиција хрватске стране, њихове Владе и МВП-а Хрватске, по овом питању? Каква су била њихова образложења у одговору на протестну ноту, ако је одговора

Братунац - прислуживање свијећа и полагање цвијећа Фото: СРНА

Братунац: Обиљежено 25 година од страдања Срба у Магашићима

Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа уз Централни спомен-крст и на хумке убијених данас је на братуначком гробљу обиљежено 25 година од страдања осам мјештана и уништења српског села Горњи Магашићи код Братунца. Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости. У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села, од којих шест жена, међу којима је била и седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. За овај као и све остале злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити је процесуиран. „Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи`

Милован Балабан: Алојзију поздрав – За Степинца спремни!

Рехабилитација усташког кардинала имаће, сигурно је, велики одјек у региону и имплицираће негативне последице по мир и стабилност на просторима бивше Југославије. Но, она, како са правом констатује шеф дипломатије Ивица Дачић, „није само српско-хрватско питање, већ светски и европски проблем, јер УН и ЕУ забрањују рестаурацију фашизма и фашисоидних идеологија“. „Степинчеве речи на Ускрс 1941. године да је ’НДХ створена Божијом милошћу, мудрим и пожртвованим радом поглавника (Павелића) и усташког покрета, те вољом наших савезника (Хитлера и Мусолинија)’, као и да је ’НДХ најзнаменитији догађај у животу хрватског народа’, најбоље говоре и о Степинцу и о онима који га рехабилитују“, каже Дачић. Свакако више је разлога који су утицали на рехабилитацију

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.