На данашњи дан бомбардован је Београд, а са њим и памћење целе Србије. Чим су прве бомбе пале на Народну библиотеку Србије, почео је заборав. Он није заустављен ни до данашњег дана. Бомбе су на библиотеку пале око четири поподне, а ватра је горела и до четири дана после тог убиства српске свести. Доста пута сам читао да је још првог априла припремљена евакуација књига, али је, као што то увек бива, један политичар увео забрану евакуације просветно-културних установа Београда, а са њима и Народне библиотеке. То је био Милош Трифуновић. Ваљда је човек мислио да је први април, па да може да се шали са меморијом свих Срба. И

„Наш фронт износи 3.000 км, који треба да бранимо од Немаца, Италијана, Бугара и Мађара са свега 27 слабих дивизија. Наше наоружање је слабо, нарочито у техничком погледу. Имамо свега 500 аероплана, 100 тенкова, од којих су 50 старог модела, 500 контратенковских топова, и то свега 250 од 47, а остали од 37 – који су врло слаби за одбрану од тенкова већег калибра“ Судбоносна одлука о приступању Тројном пакту донета је на Крунском савету 6. марта 1941. године у Белом двору, после Павловог повратка из Берхтесгадена. За столом је седело девет најмоћнијих људи у земљи: кнез Павле, остала двојица намесника: Раденко Станковић и Иван Перовић, председник владе Драгиша Цветковић,

Поводом обележавања сећања на жртве бомбардовабња Београда априла 1941. године Градски менаџер Горан Весић данас је положио венац на спомен обележје у Карађорђевом парку. Како је рекао данас је један од најтужнијих дана у историји Београда када је Београд доживео можда и највеће разарање у својој историји. „На данашњи дан окупатори су бомбардовали Београд зверски, без објаве рата. Према званичним подацима погинуло је 2.274 Београђана, а према незваничним скоро 4.000. Потпуно је уништена 621 зграда, а више од 1.600 је делимично оштећена”, навео је Весић новинарима након полагања венца. Како је додао уништене су многе болнице и цркве, међу којима је погођена Вазнесењска црква у којој је погинуло много људи.

Православним парастосом који су служили свештеници Епархије жичке и полагањем венаца и цвећа на хумке стрељаних родољуба у Спомен-парку, у Краљеву је у четвртак на пригодан начин обележен 6. април Краљево – Православним парастосом који су служили свештеници Епархије жичке и полагањем венаца и цвећа на хумке стрељаних родољуба у Спомен-парку, у Краљеву је у четвртак на пригодан начин обележен 6. април – Дан цивилних инвалида рата. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су пале цивилне жртве приликом немачког бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату, као и у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора широм земље и жртве

Наша земља је одувек имала пилоте хероје. 6. априла 1941. године они су бранили Београд: Милош Жунић, погинуо код Панчева, Михо Клавора, погинуо код манастира Крушедол, Владимир Горуп, погинуо 7. априла, Карло Штрбенк, погинуо код Глогоњског рита, Добрица Новаковић, погинуо код Београда, Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла, Јован Капешић, погинуо код Бешке, Миливоје Бошковић, погинуо код Ковиља, Душан Борчић, пао у Сарајевску улицу, Милутин Петров, погинуо код ушћа Тисе у Дунав, Живица Митровић, погинуо код Шида. Фашистичка Немачка је, без објаве рата, 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био:

На данашњи дан пре 76 година у бомбардовању Београда нестала и прва Југославија. Немачкој сили се херојски супротставио Шести ловачки пук Иако је српска престоница била проглашена за отворен, односно небрањен град, Луфтвафе је, од 6. априла 1941. у 6.30, у таласима од по неколико стотина бомбардера и ловаца, три дана рушио и палио Београд. Немачкој сили се херојски, али безнадажно, супротставио Шести ловачки пук Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који је у следећа два дана практично нестао у непрестаним ваздушним борбама око престонице. – У 6.30 прелетела нас је велика формација немачких бомбардера, било их је више од стотину – сећао се капетан Милутин Гроздановић. – Чим смо их приметили,