arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: ВН

О злочину се деценијама ћутало

23. март 2017.

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. „Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

О евет-ефендији

23. март 2017.

Иво Андрић каже да је у своје време на турском двору постојало нарочито звање: евет-ефендија. Његова дужност била је да клима главом на све што султан каже… Андрић, на жалост, није записао ништа више о овом занимању. Ни код других нисмо нашли ништа о евет-ефендији. О свему осталом можемо само нагађати. Рецимо: како је изгледао опис радног места евет-ефендије? Колико је било извршилаца? Које су услове морали да испуне? Из штурог податка да је дужност евет-ефендије била искључиво да клима главом на све што султан каже, могао би се стећи утисак да је то био једноставан посао, да га је могао обављати свако. То може помислити само лаик и онај

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

23. март 2017.

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана. Присутнима се

Rory Yeomans Foto: Jonathan Constant

Rory Yeomans: Шутња политичара озбиљно штети угледу Хрватске

23. март 2017.

Непосредан повод мојег писма хрватском премијеру и предсједници биле су бројне поруке колега који су ми указали на мобилизацију крајње деснице. Иако је њен утјецај још увијек скроман, он ипак постоји у расправама о НДХ, социјалистичком раздобљу или правима мањина. Све то узрокује помицање mainstream деснице према екстрему, али и либерала те лијевих опција према десној страни Бритaнски историчар Rory Yeomans нeдaвнo je пoслao писмo прeмиjeру Aндрejу Плeнкoвићу и прeдсjeдници KoлиндиГрaбaр-Kитaрoвић, рeaгирajући нa рaстући историјски рeвизиoнизaм у Хрвaтскoj. Yeomans сe гoдинaмa бaви пeриoдoм Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe. Иaкo сe случajнo зaинтeрeсовao зa тeму и нeмa никaквe породичне вeзe с oвим крajeвимa, oд двиjeхиљадите je oбjaвиo низ зaпaжeних члaнaкa и књигa o твoрeвини Aнтe Пaвeлићa. У интeрвjуу зa

Предавање на тему ,,27. март 1941: прекретница српске историје“

23. март 2017.

Позивамо вас, да у понедељак, 27. мартa 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „27. март 1941: прекретница српске историје“. О овој теми говориће: др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.   Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

23. март 2017.

Како је време одмицало, терор окупатора је појачаван. Народна воља је полако попуштала. Устаничке четовође готово свакодневно су гинуле, јединице се растурале, а појединци скривали Ригорозне мере за ликвидацију четничког и устаничког покрета и народа у Топличком, Косаничком и Јабланичком округу довеле су народ до потпуног физичког истребљења. Та најдрастичнија мера, уз разне видове уцена, поткупљивања, награђивања полако је сламала отпор народа и бораца. Аустријанци су за сваког потказаног јатака давали награду од 200 круна, за мртвог четника 500, а за живог 1.000 круна, Глава Косте Војиновића била је уцењена на 40.000 круна. Испрва, то није наилазило на пријем код сељака, па се у аустријском извештају од 7. јула 1917.

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге "Заборављени злочин-Стари Брод", која је заједничко издање редакција Издавачке куће "Дабар" и Издавачке куће Српског соколског друштва "Соко" из Добруна.

Представљено треће издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“

22. март 2017.

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“, која је заједничко издање редакција Издавачке куће „Дабар“ и Издавачке куће Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна. „У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смјело чак ни причати“, рекао је уредник књиге Славко Хелета. Он је додао да је први пут у овој књизи доступан податак да је, осим 300 српских цивила код Хан Пијеска, звјерски уморено и 50 Јевреја које су усташе довезле у Стари Брод. Хелета је истакао да књига са нових 90 страница додатно

Миодраг Линта

Линта: Жалосно што Грабар Китаровићева и Пленковић не осуђују нападе

22. март 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио поновне нападе на две православне цркве у дрнишком крају у Хрватској, наводећи да је жалосно што хрватска председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић и даље те нападе не осуђују, чиме додатно охрабрују злочиначку групу да даље настави за својим злочиначким деловањем. „Очигледно је Колинди Грабар Китаровић далеко важније да правда подизање споменика са усташким поздравом „За дом спремни“, да се слика са усташком заставом, да слуша проусташког певача Марка Перковића Томпсона него да буде председница свих грађана Хрватске без обзира на њихову националну и верску припадност. Наведеним понашањем Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић крше Устав и темељне

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

22. март 2017.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. „Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999

У петак сјећање на 18 година од НАТО агресије на СР Југославију

22. март 2017.

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће у петак, 24. марта, 18 година од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију /СРЈ/ у знак сјећања на припаднике Војске Југославије, који су погинули бранећи своју домовину. Сјећање на овај догађај биће организовано у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. „У петак у 11.00 часова, делегације Удружења положиће цвијеће на споменике борцима из 90-их у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици и Даниловграду, на Тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на Тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковцу, на платоу поред зграде Општине Беране и Спомен парку Књажевац у Андријевици“, наводи се у саопштењу Удружења. Удружење ће обиљежити 18 година од

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

22. март 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација. Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду. Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште. „На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек

Гранична полиција/илустрација (архив)

Ухапшен Рајко Аничић на прелазу Рача

22. март 2017.

На граничном прелазу Рача, при уласку у БиХ из Србије, јутрос је ухапшен Србин Рајко Аничић /58/, због наводног злочина над цивилима у септембру 1991. године на подручју Дарувара у Хрватској, док су у протеклих седам дана ухапшена још двојица Срба по хрватској потјерници, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“. Аничић, који има држављанство и Хрватске и Србије, јутрос је кренуо својим колима у Брчко са власником циглане, којем је требало да отклони неки квар као што је радио до сада више пута, а требало је истог дана да се врати у Србију. Tренутно је у Бијељини, али се очекује да у току дана буде пребачен у Сарајево. Аничић, родом из

Оскрнављене православне светиње (Фото:СПЦ)

Поновљени напади на српске храмове у Далмацији

22. март 2017.

Непознати починиоци оскрнавили су православне светиње у дрнишком крају у Хрватској, трећи пут у току једног мјесеца. У саопштењу Српске православне цркве наводи се да су у ноћи између 20. и 21. марта изгредници оскрнавили православне светиње и обили цркве Светог великомученика Георгија у Кричкама и Светог Јована Крститеља у Миочићу, код Дрниша. СПЦ додаје да је овај чин уперен против православних вјерника, те да настојања полиције у Дрнишу да буду откривени и кажњени починиоци још нису уродила очекиваним резултатима. „Сваки хришћанин треба да осуди овај поновљени и објелодањени вандалски чин, да се све учини како би се његовала од Бога дарована слобода човјека и уважавала вјерска осјећања православних на

Српски борци убијени у суровим ритуалима исламиста и Миленко Станић (у углу) Фото: С. Мишљеновић

Идентификована још једна жртва: Миленка ликвидирли муџахедини

22. март 2017.

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве Добој – Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена. Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом „Ураган“ и „Фарз“, која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени

Парастос Фото: РТРС

Обиљежавање 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

22. март 2017.

У Старом Броду код Вишеграда данас се обиљежава 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У спомен-капели у Старом Броду јутрос је служена литургија, а затим је одржан парастос којем је присуствовао предсједник Милорад Додик. Историјском часу о злочину у Старом Броду присуствовао је велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста. Обиљежавање овог датума организује Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград. Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА