Аутор: Драгомир Анђелковић  Историја, садашњост и будућност српских етноконфесионалних дезинтеграција Све чешће нас медији информишу да је неко од Срба прешао из православља у ислам. Најновији случај је поступак породице Новаковић из Београда. У питању су супружници Бojaн и Нaтaшa сa децом Филипoм и Oгњeнoм. Брaчни пaр je нaкoн прихвaтaњa ислaмa узeo муслимaнскa имeнa Исмaил и Eдинa, дoк су њихови синови дoбили имeнa Eсaд и Хaмзa. Што се националног идентитета тиче, у медијима није речено шта се догодило. У неким ранијим случајевима, али искључиво када су конвертити – као што је примера ради један београдски студент који се недавно исламизирао – наглашавано је су да су остали Срби иако су

Меч фудбалских репрезентација Хрватске и Украјине који је у петак одигран на стадиону Максимир у Загребу прошао је без иједног инцидента на трибинама, на којима је према службеном податку било 27.351 гледалаца. Иако је оваква навијачка слога ретко виђена на утакмицама са оволиким бројем гледалаца, разлог навијачког међупоштовања ваља тражити у једној заједничкој црти обе стране – оној шовинистичкој. Наиме, Загреб је пред утакмицу био облепљен навијачким пропагандним материјалом на којем су скупа приказани национални амблеми уз натписе „Србе на врбе“ и „Русе на нож“. Поред овога, навијачи су заједништво показали пре утакмице, појављујући се заједно у загребачким локалима, гдје су се и Хрвати и Украјинци веселили уз Томпсонове проусташке песме. Извор: Интермагазин Везане