2016 - Страница 26 од 229 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2016 » Страна 26

Невесиње - Годишњица митровданских битки Фото: СРНА

Митровданским биткама одбрањена и Република Српска

8. новембар 2016.

Митровданским биткама одбрањено је Невесиње, Херцеговина и Република Српска, а 476 погинулих бораца Невесињске бригаде уграђено је у темеље Републике Српске, речено је вечерас на свечаној академији у Невесињу у оквиру обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. на невесињском ратишту. У Митровданској бици 1992. погинула су 42 борца, а рањено их је око 750, док су за Митровдан 1994. погинула 22 борца и рањено их је 140. Командант Четвртог батаљона Невесињске бригаде пуковник Ранко Продановић присјетио се митровданских битака, наводећи да је 3.000 војника Невесињске бригаде који су били распоређени на 100 километара ратишта побиједило пет пута јачег и бројнијег непријатеља. Продановић је подсјетио да је на Митровдан 1992. године

У Хрватској нема мира ни за живе ни за мртве Србе

8. новембар 2016.

У посљедње вријеме на подручју Баније на граници с БиХ у засеоцима Хрватске Бојне те Малог и Великог Обљаја учестале су пљачке и разбојништва што је још више појачало страх међу ријетким повратницима. Будући да се ради о људима у поодмаклим годинама они су лак пљен за разбојнике. Да би сачували голе животе у засеоку Бојна мјештани сваке ноћи спавају заједно код другог домаћина. Ово свакако утиче да повратка у Хрватску више нема али процес је кренуо у обрнутом смјеру. Тихи егзодус Срба и даље траје, што илуструју подаци ДЗС РХ, према којима су се од 2002. до 2013. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избјеглих

Припадници ХВО са нацистицком заставом током ратних сукоба у БиХ

Потресна исповест: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи!

7. новембар 2016.

Владо Драгојловић, за “Новости”, о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали Логори у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен. Овако, за “Новости”, сведочи Владо Драгојловић,

Рајилић: Потврда агресије Хрватске на БиХ и Српску

7. новембар 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да јавно признање пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на подручју Орашја и Посавине потврђује да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Српску, на што годинама упозоравају породице српских жртава рата. “Наше удружење годинама указује на чињеницу да је у марту 1992. године Хрватска у Броду извршила агресију на БиХ и Републику Српску, али нико до сада није желио то да чује и разумије”, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је подсјетила да је на стотине српских жена доживјело физичку тортуру и силовање, а многе су и убијене у селима уз ријеку

Митровић: Штефанек признао агресију Хрватске на БиХ

7. новембар 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је изјава пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама ХВО-а на подручју Орашја и Посавине само потврда онога на шта српски народ годинама указује – да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Републику Српску. “Ово је сасвим јасан доказ да је Хрватска војска учествовала у агресији на БиХ, углавном на подручја у којима су живјели Срби, а што има везе са хрватским генералима Антом Готовином, Дамиром Крстичевићем и тадашњим руководством Хрватске без чијег знања њихова војска није могла дијеловати на подручју БиХ”, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да се, након признања

Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара.

Споменик на Козари свједочанство великог страдања

7. новембар 2016.

Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк “Козара” свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста. Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка. Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету. Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у

Хрватска данас крије највеће крвнике из Посавине

7. новембар 2016.

Предсједник Удружења ратних заробљеника Модриче Владо Драгојловић изјавио је да су ухапшени припадници ХВО-а одговорни за рације над Србима са почетка рата када је убијено више цивила и да је дио њих учествовао у сексуалном иживљавању над заробљеним Српкињама, а да неке од највећих крвника над Србима у Посавини и даље крије Хрватска. Он је нагласио да је био у групи од 1.300 Срба, који су из логора из Орашја уз гаранцију Европске заједнице требало да буду спроведени на српску територију, али су умјесто тога доведени у Оџак, гдје их је чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку већ при уласку у Сабирни центар. “Жене су,

На граници: Први роман о славним Митровданским биткама

7. новембар 2016.

Посљедњих година, у дане око Митровдана присјећамо се на славне Митровданске битке вођене око Невесиње, 1992. и 1994. године. Многе су приче испричане, од стране свих учесника и све је остављено времену да донесе свој суд и потврду знаног и откровење онога што је можда сада обавијено велом тајне. Али, чињеница је да су то биле велике битке, можда и највеће у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. Невесиње је, пред далеко бројнијим противником, након жестоких вишедневних борби одбрањено. Херцеговци са свих страна су стали у штит српства и православља, јер Херцеговина се тих дана бранила баш на том ратишту. Овога пута смо се одлучили да се на један посебан начин

Дивизијски генерал Петар В. Арачић (Фото: Лична архива)

Човек који је ослободио Панчево

6. новембар 2016.

Јунаци сада сте прешли у нашу, лепу српску Војводину. Сваки од вас има да се понаша јуначки исправно и ниједном грађанину, без разлике вере и народности, не сме длака на глави да фали. Напред! Ово су речи капетана Петра Арачића, на Митровдан 8. новембра 1918. године на панчевачкој обали Дунава док је пристаништу прилазила лађа „Хаћу”, а први српски војници закорачили на панчевачко тло. Овоме је претходио читав низ догађаја. Најпре је првог дана новембра ослобођен Београд, а Панчевци се надали најскоријем преласку српске војске на банатску страну. Чекање се одужило, па Српско народно веће шаље неколико омладинаца да сазнају зашто војска не долази и када ће. Један од њих,

Деца из Боботе рецитују на обележавању Дана устанка у Србу, август 2016. године

“Новости” у Боботи код Вуковара: Прогоне српске ђаке, док усташе дивљају

6. новембар 2016.

Мештани у шоку због полицијског ислеђивања основаца. Задарско десничарско удружење пријавило малишане због певања партизанских песама ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА – ЗАГРЕБ Када је полиција пре неколико дана закуцала на врата родитеља тринаесторо деце која похађају основну школу Бобота у истоименом малом месту крај Вуковара почела је да се одмотава невероватна прича која више од ичега показује у којим условима данас живе Срби у Хрватској. Повод полицијске интервенције била је пријава удружења “Жене из Домовинског рата” из Задра које је заштитници права детета сигнализовало невероватан “злочин” – да су деца у августу, на обележавању Дана устанка у Србу, певала партизанске песме. И заиста, тог августа након што је полиција напокон интервенисала

Обиљежене 24 године од убиства 126 српских бораца

6. новембар 2016.

Полагањем вијенаца, парастосом и прислуживањем свијећа, данас су на Глођанском брду код Зворника обиљежене 24 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ које су 6. новембра 1992. године на овом мјесту убили припадници такозване Армије БиХ. Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Мирко Лазић истакао је да за 126 невино убијених српских жртава на Глођанском брду нико још није одговарао. “Илузорно је говорити више о томе, али се надамо да ће једног дана прорадити савјест и да ће они који су починили злочине одговарати за њих”, навео је Лазић. Он је нагласио да Тужилаштво БиХ не рјешава случај Глођанског брда, нити друга

Сутра и у уторак сјећање на Митровданске битке

6. новембар 2016.

Пригодном академијом у Невесињу ће сутра започети дводневно сјећање на митровданске битке у којима су 1992. и 1994. погинула 64 борца Војске Републике Српске, а више стотина је рањено. Митровданске битке су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине од далеко јачег непријатеља кога су чиниле јединице Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ. Припадници Невесињске бригаде поразили су непријатеља и спријечили страдање српског народа. У одбрани Невесиња и источне Херцеговине учествовало је 3.500 бораца Невесињске бригаде. Програмом обиљежавања предвиђено је да сутра у 19.00 часова у Невесињу буде одржана свечана академија. У уторак, 8. новембра, у Невесињу је за 9.00 часова предвиђено да буде служена Света архијерејска литургија

Прва генерација ђака колониста у Мраморку

“Осма офанзива” горштака у Банат

6. новембар 2016.

Ускоро се навршава седам деценија од колонизације око 2.000 становника Нове Вароши, Пријепоља, Прибоја и Сјенице Седам деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи “Воз без возног реда” обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност “дођоша” да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница. – Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега

Спомен обиљежје на Глођанском брду код Зворника

Данас парастос за 126 српских бораца палих на Глођанском брду

6. новембар 2016.

На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су убили припадници такозване Армије БиХ. Породице погинулих бораца, представници борачких организација и градске власти положиће цвијеће на Споменик убијеним борцима Војске Републике Српске на Глођанском брду, након чега ће бити служен помен, најављено је данас из градске Борачке организације. Убијени и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске. На Глођанском брду, на мјесту страдања војске, три пута је постављана Спомен плоча са натписом: “Овдје је убијено 126 бораца Војске Републике Српске”, али су их, након постављања, сваки пут непозната лица поразбијала. Прошле

Никола Хајдин на годишњој скупштини Академије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (29) Политичке странке деле Академију

6. новембар 2016.

Јаз међу члановима постао је очигледан током прегруписавања пред изборе за првог човека САНУ 1994. Поларизација је искључиво на политичкој основи. Притајени рат међу “бесмртницима” трајао је читаву деценију Поделе које су пратиле Србију деведесетих година нису заобишле ни њену Академију наука и уметности. Јединство у одбрани САНУ од напада комунистичког режима брзо се истопило, националне страсти се охладиле, а однос према Слободану Милошевићу и његовој државној политици изазвао је дубоки раскол међу академицима. Дубина јаза међу члановима ове куће постала је очигледна током прегруписавања пред изборе за првог човека Академије 1994. године. Под сводовима палате у Кнез Михаиловој 35 месецима се водила борба око два кандидата – Дејана Медаковића