Како jе Ватикан систематски радио на рушењу државе Јужних Словена и стварању своjих феуда  ХРВАТИ, СРБИ И РЕЛИГИЈА У ДОБА ТИТОИЗМА   „Тито jе учинио за положаj Хрвата више него итко икада у њиховоj повиjести. У некоj не знам колико блискоj будућности доћи ће вриjеме када ће бити обjективно валоризиран и кад ће му се признати велике заслуге.“ Мирослав Крлежа Тако jе говорио Крлежа (цитирано на корици књиге Јаспер Ридлеy: „Тито“, Прометеj, Загреб 2000). Сви коjи су знали Фрању Туђмана, творца Цроатиа Редивива, знали су и за његово дивљење Титу и маршаловом значаjу на „беспућима повиjесне збиљности“ Хрвата. То, наравно, ниjе нимало случаjно. Тито, наиме, не само да jе створио претпоставке за

Проусташки инциденти у Хрватској не престају, а судећи према протеклом викенду, они чак добијају на замаху. Не само што званични Загреб реагује невољно и немушто, већ се и Брисел не оглашава, нити јавно показује интересовање за профашистичке поруке које долазе из најмлађе чланице ЕУ. Преко викенда је спомен-гробље жртвама фашизма Дотршчина у Загребу, где су усташе убиле више од 7.000 људи, освануло с усташким знаком и кукастим крстом и паролом „За дом спремни“ Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који и сам слови за историчара који релативизује злочиначки карактер НДХ, није коментарисао поменути инцидент, али одбацује оптужбе да хрватска влада подстиче ревитализацију усташтва. Хасанбеговића управо демантује председник Сабора Жељко Рајнер, који

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у

Загреб — Непознати починилац у ноћи између недеље на понедељак бацио је бомбу у двориште загребачког вртића, преноси портал „Индеx“. Како наводе, бомба је бачена у двориште куће на загребачким Козари путевима, а у склопу куће налази се Удружење Рома Хрватске и дечији вртић. Кућа је, како јавља полиција, у власништву мушкарца Н. С. старог 46 година. Експлозија је проузроковала материјалну штету, оштећени су прозори, врата и четири аутомобила. Извор: B92 Везане вијести: У Горњем Карину нaпaд мoлoтoвљeвим кoктeлимa | Јадовно 1941.