Саборски заступници затражили су данас од председнице Колинде Грабар Китаровић да сазове седницу Савета за националну безбедност, након хапшења 10 припадника бивше ХВО, осумњичених за ратни злочин над Србима у протеклом рату у понедељак у Орашју, БиХ. Будући да се хапшење 10-торице хрватских држављана догодило два дана након прве званичне посете премијера Андреја Пленковића Сарајеву и Мостару, медији констатују да се он још није огласио поводом овог догађаја. Паузу у заседању Сабора како би се расправљало о хапшењу ХВО-оваца затражио заступник Моста, независних листа Миро Буљ, који је иначе раније изјавио да се Хрвати у Оарашју осећају сада као „ловина“. – Хапшењем држављана Хрватске у БиХ, који су бранили свој

У Србији живим од 1974. године. По завршетку гимназије у Книну, дошао сам овде да студирам и ту сам и данас. Никада нисам делио српски народ по регионалној припадности, напротив. Настанком поднације „другосрбијанци“, сада морам то да урадим. Но, питање је колико српског има у тим назови европејцима и космополитама. Питање је и ко им је ментор.  Дакле, другосрбијанци у ДСС су се, одмах након смењивања Др Санде Рашковић Ивић са места председнице Странке, окомили и на институцију културе која носи име њеног часног оца. „Србска читаоница др Јован Рашковић“ је основана пре тачно годину дана са циљем да баштини и промовише историју, науку, културу, традицију и обичаје заграничних Срба.

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић заложила се за утврђивање историјске истине о свим тоталитарним режимима, наводећи да се хрватско друштво суочило са усташким злочинима, али да вријеме комунизма остаје неистражено. Китаровићева сматра да хрватско друштво треба да се суочи са прошлошћу јер је то залог за бољу будућност. „Усудила бих се чак рећи да смо се са усташким злочинима и прошлошћу заиста суочили и да смо признали шта се догодило. Међутим, вријеме комунизма остаје неистражено. Апсолутно сам против лова на вјештице, али сам за то да се утврди историјска истина“, рекла је Китаровићева. Она истиче да је веома важно да се друштво растерети прошлости тако што ће је истражити и

Први хрватски предсједник Фрањо Туђман, који је био генерал ЈНА, радио је 1942. године у Министарству домобранства Независне Државе Хрватске /НДХ/, показују документи које је објавио загребачки „Национал“. Међу објављеним документима су и они из полицијске архиве из којих се види на којој је адреси био пријављен Туђман и гдје је боравио у Загребу док је Анте Павелић био на челу НДХ, преносе београдске „Вечерње новости“. Лист подсјећа да је дио Туђманове биографије који се односи на тај период до сада био непознат и да је податке изнио Јосип Манолић у најновијој књизи „Шпијуни и домовина“. Туђман о тим првим годинама рата није много говорио, већ је само истицао детаљ

Загреб — Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић је у интервјуу за „РТЛ Данас“ направила гаф говорећи о председничким изборима у САД. „Американци ће одлучити ко ће бити наш следећи председник – овај, њихов следећи председник“, брзо се исправила хрватска председница, уз благи осмех због вербалног гафа, преноси индеx.хр. Она је потом додала да када је реч о односима САД и Хрватске, мисли да „ово постигнуто стратешко партнерство не може бити нарушено“. „Наравно, сви ћемо се прилагодити и прихватити избор америчких грађана“, рекла је Грабар-Китаровићева. Извор: В92 Везане вијести: НАТО је опасност за цели свет као што је била Хитлерова …