јул 2016 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за јул 2016

Хитлер наређује: Заробите Дражу

31. јул 2016.

Шта је написао немачки генерал Александер Лер о рату у Југославији. Од Прве планинске дивизије фирер захтевао да по сваку цену ухвати Михаиловића живог. Сведоци смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном

Нападаче на Србе извести пред суд

31. јул 2016.

Београд тражи да Хрвати истраже све етнички мотивисане нападе на наше сународнике Од Загреба очекујемо да истражи све етнички мотивисане инциденте и нападе на Србе и обавесте нас о судским поступцима. То није никакво мешање у унутрашње ствари Хрватске, већ заштита наших сународника, али и антифашистичких тековина, на којима почива и ЕУ, чија је Хрватска чланица. То, за „Новости“, поручује шеф дипломатије Ивица Дачић, реагујући на протестну ноту из Загреба коју наша амбасадорка Мира Николић у четвртак није хтела да прими, а чији је садржај Хрватска у петак обелоданила. У том тексту званични Загреб оптужио је Београд за покушаје мешања у унутрашње ствари Хрватске, а српске власти позвао да се

Београдске приче: Једини пут кад је бака била „госпођа“

31. јул 2016.

Стара породична документа враћају сећања. Још чувам писмо из Маутхаузена из 1943. године у којем пише да дедина смртновница може да буде подигнута уколико се уплате 72 марке – каже Зоран Безброј Београђана нестало је у ратовима који се стално и упорно „врзмају“ овим простором. Свакако је много више оних које смо заборавили него оних којих се, с пијететом, данас сећамо. Један од таквих, злокобних сукоба део је сећања нашег саговорника Зорана Докића, заљубљеника у историју бродарства, хроничара и истраживача старог Београда и његових обичаја. Како то већ бива, сваког ко има неки порив да се бави историјом на такав искорак тера нешто или неко. Неки траг из прошлости који

Атентатор на Амбасадора Роловића добио споменик

31. јул 2016.

Усташки терориста Миро Барешић, који је извршио атентат на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, добио је споменик у родном мјесту Драге код Пакоштана, а његово откривање заказано је за данас. Споменик је постављен пред родну кућу Барешића. Израду бронзане статуе финансирали су његови рођаци, пријатељи и саборци, уз помоћ општине Пакоштане, преноси „Јутарњи лист“. Штампан је и плакат на хрватском, енглеском, и немачком језику на којем се грађани позивају на отварања споменика поводом 25 година од погибије Барешића. Барешић је погинуо као хрватски војник 31. јула 1991. код Бенковца. Упркос томе што се спрема откривање споменика Барешићу, у Хрватској има оних који сматрају да је убиство југословенског амбасадора било

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

30. јул 2016.

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Између два злочина

30. јул 2016.

Спомен-обележје у Глини има доста сличности са зидањем Скадра на Бојани, само што је оно легенда а ово стварност у којој је лицемерје врхунска одредница. Зна се да је у глинској цркви пресвете Богородице у време од 28. јула до 3. августа 1941. године извршен злочин геноцида, када је 1567 грађана српске националности из околних места преварених да иду на покрст лишено живота најбаналнијим клањем. На локацији у главној глинској улици саграђена је 1826. године православна црква Пресвете Богородице у којој су обављани верски обреди до лета 1941. године када су хрватски екстремисти тога доба – усташе, извршили поменути злочин, цркву запалили и порушили. Локалне власти, су по добијеним инструкцијама

Иконостас академског сликара Павла Симића (1818-1876) уништен у глинској цркви

30. јул 2016.

Током четири године своје владавине усташка Независна Држава Хрватска испољила је монструозну активност тоталног геноцида: уништавање српског народа и његовог историјског постојања. Такву злочиначку делатност није испољила ни немачка окупаторска војска у Србији. Трагични догађаји у српским црквама у НДХ, посебно у Глини, имали су, дакле, два вида геноцида: 1. Клање Срба у храму, 2. Уништавање храма као српског православног споменика културе. У глинској цркви уништен је иконостас и зидни живопис Павла Симића, једног од најзначајнијих српских сликара 19. века. Павле Симић је рођен у Новом Саду где је после завршених сликарских студија на бечкој Академији имао стални атеље са сарадницима. Основне сликарске поуке примио је од познатог барокног сликара

Закључак

30. јул 2016.

У овој монографији су обједињена делимична али аутентична сведочанства о масовним усташким злочинима над Србима из Глине, Вргинмоста, Босанске Дубице и других места из њихове околине. Ова каталогизација недужних страдалника је само део једног поглавља „Српске књиге мртвих“ која је припремљена с намером да подсећа Србе са Кордуна и Баније и Босанске крајине, на сву трагику њихове сабраће, коју су фанатизовани Павелићеви џелати поубијали у времену фашистичког поретка НДХ 1941.-45. године. Нажалост правосуђе ФНРЈ и федералне јединице републике Хрватске није осудило квинслишку НДХ за почињене злочине геноцида. Напротив, истину о усташком истребљењу српског народа у рату -АГИТПРОП ЦК КПЈ и КП Хрватске деценијама су ту чињеницу затирали у миру. Ни

Из резолуције Европске Уније 1993. године

30. јул 2016.

На покушај прећуткивања злочина над деловима било ког народа у Другом светском рату, Европска унија је донела Резолуцију 1993. године, која налаже свим владама да не крију ни једну чињеницу, нити било шта што приказује нацистичка недела. Свака земља би морала чак да предвиди и законске казне за оне који негирају постојање злочина у Другом светском рату, који умањују, прикривају или користе симболе из тог рата. Да ли је трагичније ако о томе неке владе нису ништа знале, или да су знале, а нису поштовале. Немарећи за налоге ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ, у Туђмановој РХ ни једна препорука из ове Резолуције није била прихваћена – мада за то има историјских чињеница на претек. Да

Централна манифестација 4. августа у Бусијама

30. јул 2016.

Централна државна манифестација обиљежавања 5. августа – Дана сјећања на страдање и прогон Срба са подручја тадашње Републике Српске Крајине биће одржана у четвртак, 4. августа у Бусијама, општина Земун. Из Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима саопштено је да ће се присутнима обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић. Парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј, а манифестација ће бити настављена умјетничким програмом под називом „Наша је туга…велика“. Присутнима ће се обратити и дјевојка из колоне Јелена Шарић. Централној државној манифестацији присуствоваће министри у владама Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Србије

У Трнову обиљежене 24 године од убиства 124 српска цивила

30. јул 2016.

У Трнову су данас обиљежене 24 године од стравичног злочина који су муслиманско-хрватске формације починиле над српским становништвом овог мјеста. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на најсвирепији начин убијена су 124 цивила, а тијела њих 11 још нису пронађена. Међу настрадалима је било 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. На велики православни празник Огњену Марију, који Срби обиљежавају 30. јула, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена. У Храму Светог Ђорђа у Трнову данас је служен парастос, а у спомен-соби у порти цркве и код спомен-обиљежја на Рогоју положено

Фрагменти изјаве Хилмије Берберовића, кољача Срба у глинској православној цркви

30. јул 2016.

Историјски архив Београда УГБ IV IV-146/32) Убијање је вршено на тај начин што смо неке ударали право у срце, неке клали преко врата, а неке ударали гђе стигнемо. Ако неки Србин не би био од првог ударца смртно погођен, тога усташе приклали ножем. За вријеме клања није горјела свјетлост у цркви, већ су били одређени специјални војници који су рукама држали батеријске електричне лампе и тиме нам освјетљивали простор. У више махова десило се да је неки Србин налетио на нас песницом, или пак да је некога ударио ногом, али је тај био одмах искасапљен. За вријеме овога клања била је у цркви велика галама. Присутни Срби викали су „Живио

Интегрални текст изјаве Љубана Једнака са сведочења пред загребачким судом

30. јул 2016.

(Шиме Бален „Павелић“, Загреб 1952.) „… Он је метнуо главу на стол, а усташе су му нарезале гркљан. „Пјевај сада“. Како је он пјевао, крв му је ударила из гркљана на 2-3 метра далеко. Било је то свакако јако неугодно свима нама гледати. Кад је крв ударила према нама, један ми је рекао: „Тако ће бити и с нама, јаој нама.“ Нато су усташе повикали – „Удари га ножем, мајку му његову…“ И ударили су га 2-3 пута ножем иза врата, а када је пао на под, прискочили су му други, посебно одређени, који су мрвили главе. Прискочише му два усташе и смрвили му сву главу. Затим су га бацили из

Усташки злочин над Србима у глинској православној цркви био је испланиран за Илиндански празник

30. јул 2016.

„Чујте ово старци, почујте сви жигељи земље! Је пи овако што икад било у ваше дане, ил’ у дане ваших отаца? Реците ово својим синовима, Ваши синови својим синовима, а њихови синови потоњем кољену.“ (Ријеч Јахве 1, 2, 3.) Илинданску песму и молитву заменили су ударци ножева, маљева, крикова страве и ужаса у овом геноцидном злочину, непознатом у историји цивилизације, извршеном на светишту и око њега. Тада је усмрћено 1567 људи са подручја Кордуна и Баније. Усташки „мисионари“ хтели су пред иконама, крстом и олтаром затрти живот, културу, дух и веру једног народа. Главни организатор и инспиратор свих почињених злочина у Глини, Банском Грабовцу, Горњем Таборишту, Шушњару, Великом Грацу,