март 2016 - Страница 2 од 20 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2016 » Страна 2

Србија враћа Јеврејима 3.000 зграда

30. март 2016.

Јеврејима ће у Србији бити враћено 3.000 зграда које су нацисти конфисковали за време Другог свјетског рата, док ће у наредних 25 година добијати близу милион евра годишње за различите образовне програме и истраживање Холокауста. У Србији је ступио на снагу закон по којем ће имовина Јевреја коју су конфисковали нацисти и власти Београда за вријеме Другог свјетског рат бити предата јеврејским организацијама, пише „The Times of Israel“. Према закону који је усвојила Скупштина Србије у фебруару ове године, Федерацији јеврејских општина Србије биће враћено око 3.000 зграда које су конфисковали нацисти. У закону је прописано да ће Федерација јеврејских општина Србије у наредних 25 година, почевши од 2017. године,

Породица Старовлах тужиће БиХ Европском суду за људска права

30. март 2016.

Правни заступник породице Старовлах Миљкан Пуцар изјавио је Срни да ће, због злочин извршеног на том породицом 1. априла 2004. године на Палама, у наредних мјесец дана покренути поступак против БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру, након што су исцрпљене правосудне инстанце у БиХ. Православни свештеник протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах, његов син Александар, те чланови њихове породице никада неће сазнати ко је наредио, а ко извршио злочин у којем су их прије 12 година на Палама припадници НАТО и тадашњег ЕУФОР-а брутално претукли, а остале чланове породице и свештенике малтретирали, јер је БиХ обезбиједила имунитет онима који су то наложили и починили. Пуцар наводи да је Уставни суд

Ћирилица у хрватским школама, да се боље разумијемо

30. март 2016.

Идеја ректора Универзитета у Загребу да би у хрватске школе требало вратити ћирилицу, изазвала је пажњу јавности. И док политичари нису одушевљени приједлогом, мада декларативно немају ништа против, загребачки професори заговарају повратак ћирилице у школе, тврдећи да је то писмо дио хрватске историје. Који су њихови аргументи и колико слуха има за њих, екипа РТС-а је провјеравала у Загребу. Непожељна на уличним таблама. Из школских читанки прогнана прије четврт вијека. Одсуство ћирилице у јавном животу, сматрају они који су је у доба заједничке државе учили, озбиљан је недостатак за новије генерације. „Смијешно је, то могу рећи као свеучилишни наставник, да не могу дати књиге на читање само због тога што

Добој: Промовисана књига о страдању Срба на Косову

30. март 2016.

У Добоју је вечерас представљена књига „Доктор Томан“ аутора Славка Никића из Београда, која реконструкцијом киднаповања начелника Хируршке клинике приштинске болнице Андрије Томановића приказује дио трговине органима и крвљу 2.500 отетих Срба са Косова током рата 1998. и 1999. године. Пензионисани пуковник МУП-а Србије Славко Никић, као свједок и оперативац у тадашњим сукобима на Косову, у књизи реконструише још неразјашњену судбину киднапованог доктора Андрије Томановића који је присиљен да обучи своје колеге Албанце у приватној болници у Тирани за вађење органа и крви отетим Србима, али и другим неподобним лицима. Никић, како наводи, на основу чињеница и оперативних података расвјетљава пут киднапованог доктора који је „зеленом ладом из Клиничко–болничког центра

Почело суђење за злочине у Котор Вароши

29. март 2016.

У Суду БиХ почело је суђење шесторици бивших представника војних и цивилних власти за злочин против човјечности почињен на подручју Котор Вароши. Тужилац Емир Нерадин прочитао је оптужницу која по 31 тачки терети Бошка Пеулића, Слободана Жупљанина, Александра Петровића, Манојла Тепића, Јанка Тривића и Недељка Ђекановића да су од почетка јуна 1992. до средине 1994. године учествовали у широком и систематичном нападу на хрватско и бошњачко становништво, преноси Бирн. Тужилац Нерадин је у уводном излагању истакао да је у овим злочинима убијено више од 300 цивила несрпске националности. Он је навео да ће саслушањем свједока и материјалним доказима показати да је стратешки план био да општина падне под контролу српске

У плану изградња спомен-обележја свим страдалим Србима

29. март 2016.

У Парку пријатељства на Новом Београду планирана је изградња централног спомен обележја страдалим Србима од 1990, а у Одбор за подизање тог споменика укључено је Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питање. Предложено је да тај споменик буде подигнут на садашњој локацији спомен-обележја Вечна ватра и биће посвећено свим жртвама које су страдале за слободу Србије и српског народа. „На тај начин би постојао један централни споменик који би достојно обележио укупна страдања свих бораца за слободу и невино страдалих жртава током свих ратова у српској историји“, стоји у одговору Министарства за рад на питање народног посланика Александра Чотрића (СПО). Чотрић је, како је саопштено из СПО-а, питао да

Логор Вуксанлекић: Кад су живи завидели мртвима

29. март 2016.

Капиjа злогласног аустроугарског логора Вуксанлекић надомак црногорско-албанске границе пре 101 године, последњих дана 1917, занавек jе затворена. Међу jедва педесетак оних коjи су тог суморног дана изашли на слободу из логорских жица, коjи су преживели оваj девети круг пакла и остали да казуjу како jе било, била jе и Милица Минић са Гостиља код Даниловграда, оjађена маjка коjа jе са седморо деце доспела у ово мучилиште, а вратила се само са ћерком Милушом. – Кад надjача Шваба и би капитулациjа шеснаесте године, нас била пуна кућа – испричала jе своjевремено потписнику ових редака, већ двадесетак година покоjна Милуша Минић, удата Лакић, сећаjући се страхота коjе jе преживела. – Били отац

Споменик Трипку Марковићу у Хрушовану ускоро ће бити обновљен (Фото: Управа града Брна)

Чеси би да обнове споменик српском ратнику Трипку

29. март 2016.

О Србину сахрањеном у Хрушовану код Брна сазнало се на основу писма заменика градоначелника тог чешког града послатог у Ужице Ужице – Управа чешког града Брна намерава да обнови споменик Србину, ратном заробљенику Трипку Марковићу, родом из Пониковице код Ужица, умрлом 1917. у селу Хрушовану код Брна. И док су код нас спомен-обележја јунацима Великог рата неретко препуштена забораву и зубу времена, Чеси после једног века, ево, не заборављају ни недовољно знане српске ратнике који су кратко код њих живели. Причу о судбини заробљеника Трипка отворило је прошле године писмо из Брна упућено ужичком градоначелнику Тихомиру Петковићу. Написао га је Павел Кадлец, заменик градоначелника овог другог по величини чешког града

Свједочење о убиствима Срба у Трнову

29. март 2016.

У наставку суђења Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози за злочине над српским цивилима у Трнову, свједоци Тужилаштва БиХ говорили су о томе како су убијени њихови родитељи и рођаци у љето 1992. године. Винко Елез изгубио је мајку Цвијету у збјегу у близини Рогоја. Мајка и отац Бошко избјегли су из Трнова након напада снага такозване Армије БиХ. Он је сазнао да је мајка Цвијета, која је тешко ходала, у једном тренутку заостала за групом и да, за разлику од оца, није успјела да дође до шумарка. Погођена, остала је да лежи у близини врела између Виса и Рогоја. „Пронашли смо њене посмртне остатке годину дана након погибије.

Бомбардовање Србије и Срба још траје

29. март 2016.

СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ То ће још дуго тако бити, и зато Србија не би требало да губи време у бескрајном удварању онима који нису вредни њене муке Од НАТО бомбардовања Србије прошло је 17 година, али западно „бомбардовање“ и политичко иживљавање над Србијом и Србима још траје. Не престаје! Ововремена разлика је само у „технологији“ убијања и мучења и у – што је најувредљивије – томе што добар део политичке елите Србије свесно или несвесно саучествује у тој „разорној мисији“. Скоро да не прође дан а да Запад на неки начин не подсети да бомбардовање није завршено, да „посао није обављен до краја“, а најбизарнији пример је избор датума објављивања првостепене

Пећ, град закатанчен за једанаест Срба

29. март 2016.

Подно Проклетија до рата је у самом граду било више од 18.000 Срба и Црногорац који су побегли због албанског терора Пећ– У рано јутро, док је још дувао ноћник са снежних Проклетија, стижемо у Пећ, некада српскоцрногорско срце Метохије. Сада је то град под својеврсним катанцем за једанаест Срба, колико их самује у Патријаршији, у Цркви Светог Јована, у Улици српској и горе на периферији, код Института за пољопривреду. Уздигле се Проклетије, хукти плаховита и хладна Бистрица, надошла озго из Руговске клисуре. Сунце изгрејало, реже, као све у варљивом марту. Откључава се капија Цркве Светог Јована, до темеља порушене и спаљене у марту 2004, кад је горело Косово. Плануло

„Наша велика грешка је што нам је пропаганда слаба, али Бог зна да смо ми у праву“

29. март 2016.

Првостепена пресуда Радовану Караџићу од 40 година затвора наишла је на запажен публицитет у руским политичким кроговима и јавности. Једногласна је оцена да је пресуда исполитизована, да је непримерена, заснована на импровизацијама и изражено антисрпска. То није пресуда којом би била задовољена правда, а још мање пресуда која би водила помирењу народа на простору бивше Југославије. Уместо да води том циљу, пресуда је поново разбуктала страсти и значајно отежала пут помирења, који, очигледно, не одговара појединим центрима моћи на Западу. Међу првима огласило се руско министарство иностраних послова које је оценило да је Трибунал за бившу Југославију постао место за обрачуне и инструмент освете. Уз то, игноришу се и рокови

КАРАЏИЋ ИЗ НИРНБЕРШКОГ УГЛА

29. март 2016.

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ Зашто су они који би да од Срба направе нове нацисте побегли од начела на основу којих је и суђено нацистичким злочинцима Као што се и могло очекивати, тзв. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију донео је драконску првостепену пресуду против првог председника Републике Српске Радована Караџића, осудивши га на 40 година затвора, односно фактички на доживотну робију. Могло се очекивати зато што је било наивно помислити да би овај очигледно политички суд добровољно срушио грађевину коју систематски, под строгим надзором својих западних газда, гради последњих 20-так година. Грађевину утемељену на „неупитној“ поставци да су главни и одговорни кривци за распад СФРЈ, ратове који су уследили и жртве

Пoсљeдњи дaни лoгoрa смрти

29. март 2016.

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (3): Aутoри књигe ‘Jaсeнoвaчки лoгoри – истрaживaњa’ ћутe o прoбojу и jaсeнoвaчкoм рaсплeту. Зaштo? Jeр je jaсeнoвaчки финaлe дeфинитивни пeчaт нaд историјом устaшких лoгoрa. Tим зaвршним чинoм Jaсeнoвaц зaувиjeк пoтврђуje сeбe – oд пoчeткa дo крaja биo je пoмaлo свaштa, aли пo свojoj пoчeтнoj нaмjeни и брутaлнoм крajу биo je првeнствeнo и дaлeкo нajвишe лoгoр смрти Пoсљeдњу aкциjу у сeриjи ‘дизaњa сeлa’ извршили су jaсeнoвaчки устaшe 13. октобра 1942., пoд нeпoсрeднoм кoмaндoм Љубe Mилoшa и пoд нaдзoрoм Maксa Лубурићa. Нaпaли су српскa сeлa Црквeни Бoк, Стрмeн и Ивaњски Бoк нa oбaли Сaвe, oкo

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја

29. март 2016.

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку – Српски меморијал, недавно је саопштило да је при крају прикупљање библиографије о броју страдалих Срба у 20. веку. Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион жртава. – Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић. До сада је,