јануар 2016 - Страница 7 од 15 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2016 » Страна 7

У Београду обиљежено сто година од Мојковачке битке

19. јануар 2016.

У Београду је синоћ обиљежено 100 година од Мојковачке битке у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније ка Крфу. Свечана академија под називом „100 година од Мојковачке битке“ одржана је у Сава центру, у присуству црквених великодостојника, представника власти и Војске Србије, те јавних личности Србије, Републике Српске и Црне Горе. Академији су присуствовали Његова светост патријарх српски Иринеј, Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, специјални изасланик предсједника Србије начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, принц Александар Карађорђевић, те Јанко Вукотић, унук славног сердар Јанка из Мојковачке битке.

Мира Бићанић, професорица православне гимназије у Загребу: Ђаке нам каменују затуцани вршњаци

18. јануар 2016.

ЗАГРЕБ – Ученике и ученице Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу вршњаци из сусједне струковне школе каменују, вербално их провоцирају и малтретирају. Описани инциденти догађају се од кад је Српска православна гимназија преселила у нову зграду на Светом Духу. О овим инцидентима јавност је први пут имала прилику чути концем прошле године, кад је забиљежен посљедњи случај каменовања. Није то био први такав напад. За досадашње инциденте јавност није имала прилику чути, јер управа Српске православне школе из разумљивих разлога није жељела такву врсту позорности. О раду ове школе, о њезином оснивању и начину дјеловања те о нападима којима су изложени њезини ђаци разговарали смо са професорицом

Петорица српских Леонида

18. јануар 2016.

Њихове смрти су доказ да је у животу човека најважније како ће издржати последњу борбу и какав ће се у њој показати. Јер како тада буде умро, тако ће се и за вечност родити. Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29). Славна хеленска историја оставила је човечанству богато наслеђе, велики број књига, уметничких дела, грађевина, али и успомену на велике људе, хероје и славне битке. Један од најславнијих међу старогрчким херојима био је спартански краљ Леонида, који је са три стотине својих ратника остао до краја у Термопилским кланцима у тродневној бици против далеко бројнијег азијатског освајача. Док

100 година од великог рата: Живко ’тео пос’о, краљ дао и кућу

18. јануар 2016.

Преци Живка Ј. Дамњановића доселили су се у Мачву крајем 18. века из ваљевског села Котешице. Фамилију је у село Глушци довео Живков прадеда Дамњан Илић, познатији као Дамњан Котешинац, јунак у чувеном боју на Чокешини, који се десио на Лазареву суботу, 28. априла 1804. године. Иза Дамњана остао је син Милан, а у доба књаза Милоша, кад се усталише презимена, постао је Дамњановић. Миланов син Јаков војевао је у српско-турским ратовима 1876–1878. године и српском-бугарском 1885. године. Јаков је пошао у рат оставивши жену Јелицу са сином Живком од годину дана. После ратова рађала су им се деца, а у животу осташе Петар, познати мачвански зидар – чији је

Нa месту злочина: Креатор „случаја Рачак“ у Дечанима и пљује по Србима!

18. јануар 2016.

Режисер случаја „Рачак“ у Дечанима је на годишњицу тог догађаја поновио да је „масакр“ у том селу само један од примера окрутности и варварства српских снага на Косову 1999. године. Вилијам Вокер, некадашњи изасланик верификационе мисије ОЕБС–а на Косову, који је фингирао хуманитарну катастрофу у селу Рачак, што је био непосредни повод за бомбардовање СРЈ, поново је на Косову. Овај пут у својству госта и то у Дечанима где су му поводом 17 година од догађаја у Рачку (15. јануар 1999.) албанске власти уручиле две награде — „Награду народног хероја Шкељзена Харадинаја“ и „Награду захвалности града“. Вокер је поново говорио о догађају из Рачака, оценивши да је „масакр у том

Мирослав Лазански: Ако Хрватска добије оружје, Србија ће ући у савез са Русијом!

17. јануар 2016.

Ако Вашингтон испоручи Загребу ракете земља-земља домета од 300 километара Србија ће морати да набави од Русије адекватно противоружје. Ту дилеме више нема, иако ће то Србију коштати мање, или више пара. Ако се Америка одлучи на такав корак, јер без политичке сагласности САД Хрватска не може добити те ракете, онда је то јасна америчка политичка и војна порука Београду. У том случају претпостављам да ће и оном делу политичке елите у Србији који сматра да су нам Американци искрени пријатељи илузије нестати. Не можете стално гласати против Србије, повлачити потезе против Србије, узети део територије Србије, а уједно тврдити да сте пријатељ Србије. То је или потцењивање здраве памети

Сутра свечана академија поводом 100 година Мојковачке битке

17. јануар 2016.

У Београду ће сутра бити обиљежено 100 година од Мојковачке битке, у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске ка Јадранском мору. Свечана академија под називом „100 година од Мојковачке битке“ биће организована у Центру „Сава“, а присуствоваће највиши државни званичници и црквени великодостојници. Академији ће, како је најављено, присуствовати предсједник Србије Томислав Николић, Његова светост патријарх српски Иринеј и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који ће се и обратити присутнима. На свечаности ће премијерно бити емитовано девет играних сцена које су посебно снимане поводом јубилеја по сценарију Радослава Павловића, у режији Марка Маринковића, а биће приказан документарни филм по

Ко се плаши мртвог краља

17. јануар 2016.

Зашто се и данас крије права истина о убиству Александра Карађорђевића. Европски архиви недоступни за истраживаче, који би да реше мистерију марсељског злочина ПОЛИТИЧКА позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница. Интерес европских сила да се не инсистира на откривању ко је заправо био организатор овог крвавог догађаја, у контексту распореда снага с почетка тридесетих година прошлог века, може бити лако схваћен и објашњен. Међутим, нејасно је и необјашњиво зашто су поједини европски архиви, и то они у којима би се, по свему судећи, пронашао одговор ко су инспиратори и финансијери овог политичког злочина, и у 21. веку затворени и недоступни за историчаре истраживаче.

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

16. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Код Централног споменика у Скеланима данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 305 Срба из овог мјеста и околних села које су муслиманске снаге убиле у протеклом рату, од којих је њих 69 усмрћено на данашњи дан прије 23 године.

Служен парастос за Србе убијене прије 23 године

16. јануар 2016.

Код Централног споменика у Скеланима данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 305 Срба из овог мјеста и околних села које су муслиманске снаге убиле у протеклом рату, од којих је њих 69 усмрћено на данашњи дан прије 23 године. Више стотина становника Сребренице и сусједне општине Бајина Башта, те бројне делегације присуствовале су парастосу за 305 убијених Срба од којих су више од половине били цивили – жене, дјеца и старци, а четворо се још води као нестало. Цвијеће на споменик положили су и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић и делегација Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Пошту је одала делегација Борачка организације Српске, предвођена

Парастос за убијене у Скеланима

16. јануар 2016.

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 23 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима. Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле током рата, биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у то мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању

Ноам Чомски: Када је НАТО убио 16 српских новинара нико није викао – „Сви смо ми РТС!“

16. јануар 2016.

Чомски: “Напад у Паризу је страшан злочин, али 1999., када је НАТО у Београду убио 16 новинара, нико није викао: “Сви смо ми РТС!” Адвокат Флојд Абрамс је био у праву када је напад на уредништво часописа “Шарли ебдо” описао као “најстрашњи напад на новинарство који ће нам остати у живом сећању”. Проблем је у томе што Запад заборавља своје злочине, истиче лингвист и филозоф Ноам Чомски. “Разлог за такву тврдњу је и сам концепт “живог сећања”, категорија пажљиво конструисана само за злочине почињене против нас, док свесно искључује наше злочине против других. Ови други нису злочини, већ племенита одбрана највиших вредности”, објашњава Чомски логику Запада. Ноам Чомски подсећа како

Витез Анте од Шипова

16. јануар 2016.

Само околности и лажна дефиниција рата вођеног деведесетих година, уместо у собу с букагијама одвеле су Анту Котромановића у министарски кабинет Вучић, Николић и Дачић били су прваци у вођењу четири рата на простору бивше Југославије. Они су могли спријечити губитак десетак тисућа живота, само да су имали мирољубиву политику прије 20 година.“ Наведено је пре неки дан изговорио одлазећи министар одбране Хрватске Анте Котромановић. Ово се зове подметање сопствене кривице другоме. Анте није деведесетих година узгајао лаванду на Хвару већ је ратовао, најпре против ЈНА, а онда против својих комшија, Срба. Из тог рата изашао је с чином генерала. Пре рата је био текстилни радник, смер дизајн доњег веша.

У Јеврејском културном центру "Арие Ливне" у Бањалуци вечерас је приказан документарни филм "Дах живота" аутора Сњежане Брезо, инспирисан страдањем бањалучких беба 1992. године, који је један од најнаграђиванијих документараца у БиХ

Представљен документарац „Дах живота“ Сњежане Брезо

16. јануар 2016.

У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци вечерас је приказан документарни филм „Дах живота“ аутора Сњежане Брезо, инспирисан страдањем бањалучких беба 1992. године, који је један од најнаграђиванијих документараца у БиХ. Због копнене и ваздушне блокаде, болници у Бањалуци нестало је кисеоника, који је био од животне важности за новорођенчад, а авион натоварен боцама кисеоника данима је стајао на аеродрому у Београду и чекао дозволу УН за полијетање. Јунак филма је дјечак Марко Медаковић, једини преживјели актер ових дешавања, који не може да хода, ни да говори, што је трајна посљедица недостатка кисеоника у првим тренуцима живота. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је синоћ да је Република Српска

Руски авион Бијели лабудФото: Screenshot/YouTube

Спутњик: Руски ПВО у Србији одржаће равнотежу на Балкану

15. јануар 2016.

Ако планови Србије о добијању ПВО система и ловаца „миг 29“ од Русије буду успјешни, добијено наоружање обновиће равнотежу на Балкану, која би могла да буде нарушена плановима Хрватске да од САД купи оперативно-тактичке ракете МГМ-140 АТАЦМС, пише лист „Комерсант“, преноси „Спутњик“. Према подацима извора Комерсанта, Београд се обратио Москви поводом руског ПВО система пошто је Хрватска саопштила да намјерава да од САД набави оперативно-тактичке ракете МГМ-140 АТАЦМС, које могу да обарају циљеве на растојању од 300 километара. „Српска војска сматра да ће појављивање таквог оружја на Балкану променити равнотежу снага у региону, али помоћ од оних који их тако активно зову у НАТО нису дочекали. И били су принуђени